Мр. Данијел Игрец: Амерички „јастребови“ надлећу Србију

Поделите:

Једва да је прошло месец дана откако се Џон Мекејн, тај ватрени лобиста независног Косова и један од главних идеолога крвавог „pax americana, прошетао Балканом у званичну посету Србији долетео је нови поборник интервенционистичке политике Вашингтона, Брајан Хојт Ји.

Након Скопља, Тиране, Приштине и Подгорице нога још једног експерта за русофобију крочила је у Београд. Хојту ово није први пут да се хвата у коштац са политичким приликама на Балкану. Своје антисрпске ставове најпре је формирао пре пар година током ангажмана у Загребу када је као заменик шефа мисије при америчкој амбасади „поносно“ утврдио да у Хрватској нема „усташизације„, иако дешавања у хрватском друштву, нарочито у последње две године, говоре сасвим супротно.

Потом је службовао као заменик директора канцеларије Хавијера Солане, и то баш у време када је овај бивши генсек НАТО пакта снажно лобирао (и на крају издејствовао) противправни војни удар на СРЈ. Младом Хојту то је сигурно представљало непроцењиво искуство у даљој градњи своје дипломатске каријере. Знали су његови ментори да ће кад тад и на њега доћи ред да директно уцењује Србију и поставља јој нове захтеве. Ево, дочекасмо и тај тренутак.

Долазак Брајана Хојта Јиа многи медији у Србији протумачили су као „посету Трамповог изасланика Београду„, погрешно сматрајући овог дипломату новим службеником тек формиране америчке администрације. Међутим, истина је мало другачија. Хојт се на тренутној функцији заменика помочника државног секретара за европска и евроазијска питања налази већ од 2013. године што значи да је на њу именован од стране администрације Барака Обаме, чија политика према Балкану није била ништа друго до обична копија оне коју су за време свог мандата спроводили Џорџ Буш и Хилари Клинтон.

Брајан Хојт Ји је у Београд дошао као изасланик америчке „дубоке државе„; оних структура чији утицај на спољну политику Беле куће Доналд Трамп још није успео да обузда. Њихови репови се и даље вуку по Стејт Департменту и независно од нове америчке администрације воде своју, засебну, паралелну спољну политику према Србији и региону. Политику чије име је русофобија, а њен modus operandi антируска дипломатска офанзива на Балкану.

Као један од спроводилаца клинтонистичке спољне политике коју наш народ памти по НАТО агресији и окупацији јужне српске покрајине Брајан Хојт Ји у Београду је поновио поруку свог политичког истомишљеника Џона Мекејна: „Србијо, прекини стратешку сарадњу са Руском Федерацијом!“

Амерички дипломата највише се уплашио јачања руског присуства у српском политичком, економском и медијском животу па је брже боље похитао да са забринутошћу упозори на „малигни утицај Русије у региону, који са собом носи одређени безбедносни ризик„, а то наравно угрожава витални интерес Вашингтона на Балкану – мир и стабилност.

Разлика је међутим у томе што се тај мир и та стабилност у америчкој перцепцији „новог балканског поретка“ огледају у толерисању територијалних претензија Приштине и Тиране, даљем ширењу НАТО пакта, ескалацији сукоба и минирању преко потребне регионалне равнотеже снага, којој је усмерена стратешка сарадња између Москве и Београда. Амерички „pax balcanica“ познаје само једну верзију мира, а то је мир који се постиже хибридним ратовима и уцењивањем Београда. Мир који се гради на распарчавању Србије, како би се у дело спровео пројекат великоалбанског уједињења.

 

Након што је у сред Скопља председника Иванова натерао да мандат за састав нове Владе повери будућем гробару македонске државе, Зорану Заеву, створио предизборну осовину Тачи-Харадинај и пружио подршку иредентистичким политичким снагама у Тирани, Брајан је дошао у Београд да нас још једном „пријатељски“ упозори куда води наша даља сарадња са Москвом и Пекингом.

Захтеви које је Брајан Хојт Ји изнео Србији могу се укратко свести у пар речи: „Забраните Руско-српски хуманитарни центар у Нишу – Наставите дијалог са Рамушем Харадинајем, признајте „косовску реалност“ и прихватите оружане снаге Приштине – Одустаните од енергетске и привредне сарадње са Русијом и Кином – Дистанцирајте се од политике коју води руководство Републике Српске – Наставите путем евроатлантских интеграција, јер је осакаћена и ослабљена Србија најважнији амерички интерес на Балкану.“

Атлантистичком естаблишменту смета што би Руско-српски центар као институција од великог безбедносног и хуманитарног значаја могла да добије дипломатски статус, а не смета му што тај статус већ годинама имају припадници НАТО структура у Србији, које су данас главни фактор дестабилизације Балкана. Не смета му јер је елиминација сваког, па и најмањег трага руског присуства у Србији његов геостратешки циљ. Терају Србију да се супротстави Русији, да њихове геополитичке интересе прогласи за своје и да „на линији ватре између Москве и Вашингтона“ свим средствима (и по цену свог коначног нестанка) брани англоамеричку визију светског поретка.

Обуздати Београд, подстаћи његову геополитичку изолацију, стварати услове за „Велику Албанију„, сузбити руски утицај у региону и пресећи све постојеће српско-руске везе. То је главна идеја водиља нове-старе политике САД према Србији и Балкану, коју је својом посетом сведочио Брајан Хојт Ји.

Као кад колонијални намесник обилази своје колоније тако се понео и Брајан Хојт Ли, мислећи да може Србију и даље да дисциплинује, износећи пред њу ултиматуме, обавијене у дипломатски речник. Таквој политици једном мора да се назре крај.

Важно је да гајимо добре дипломатске односе са САД. Важно је да градимо добре односе са свим државама чланицама УН-а, али све док се они заснивају на принципима равноправности, реципроцитета и уважавања наших легитимних позиција. Србија не сме да буде ничији геополитички потрчко, већ земља која ће одлуке доносити суверено, руковођена искључиво својим државним и националним интересима. Њихова заштита мора бити наш кључни приоритет, а државотворна политика средство са којим ћемо то постићи.

 

Мр. Данијел Игрец

 

 

ВИДОВДАН

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *