НАЈВЕЋИ ПОРАЗ НАТО У БОРБИ ПРОТИВ ВЈ: Овакво понижење нису доживели нигде у свету (Видео)

Поделите:

БЕОГРАД – Обарањем авиона броја 18109 и погибијом команданта 204.лап пуковника Миленка Павловића изнад Ваљева 4.маја 1999. године, престало је употребљавање снага пука до краја НАТО агресије у систему ПВО, али се приступило другој тактици, маскирању преосталих летелица.

 Да би се спасао преостали део ваздухопловне технике, пре свега ловачки авиони, они су склањани у подземна склоништа или се прибегавало њихово маскирању.

За обмањивање противника примењивана су разна средства од лажних ватрених положаја, лажних радарских уређаја, макете средстава од уништене технике.

Међутим једно обмањивање је било веома занимљиво, макета ловца МиГ -29 у природној велични постављених на аеродрому Батајница што је сматрано за најспектакуларнији начин омбањивања НАТО алијансе.

Идејни творац макете био је мајор Ђордје Иванов, пилот који је уз помоћ екипе авиомоделара и запослених у Војсци Југославије своју идеју реализовао и НАТО авијацију усмеравао на ручно израђене макете ловца Миг 29.

Копије које су тада прављене, својим димензијама и изгледом верно су одговарале оригиналу овог руског ловца.

– Макете су биле означене као М -18, М- макета, а број 18, као што је код нас МиГ -29 био означен као Л -18-Л-ловац број 18. Губици код ловаца МиГ -29 сигурно би били већи, ако не и потпуни, да се није прибегло омбањивању противника са одлично израђеним макетама. Прва макета завршена је 27.априла.Од шест израђених макета противник је уништио пет. Иако ефикасно, ово обмањивање је ипак, почело да се примењује касно. Наиме , бил оје потребно време да се израде нове макете, пишу Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић у својој књизи МиГ-29 наша прича.

Они додају да је авијација алијансе 33 пута деловала по напуштеним или лажно уређеним положајима ракетне бригаде, односно уништавала макете авиона МиГ -29, сматрајући да уништавају праве авионе.

 

kurir.rs

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *