Соколска штампа о Олимпијади у Берлину 1936.

Поделите:

Соколска штампа извештавала је о припремама за XI Олимпијаду у Берлину. У часопису „Братство” из Осијека истакнуто је да је Југославенски Олимпијски одбор прихватио позив комитета за организацију Олимпијских игара у Берлину. Југославенски Олимпијски одбор, уз одобрење Министарства за физичко васпитање народа, приредио је помоћу соколских и спортских организација „Олимпијски дан” 10 јуна 1934. Тог дана требале су бити приређене соколске и спортске утакмице чији је чист приход ишао Олимпијском фонду. Управа Соколске жупе Осијек упутила је посебном окружницом позив свим соколским јединицама да рад месних олимпијских одбора што издашније у сваком правцу потпомогну, јер само на тај начин имаће и Савез Сокола право да рачуна на помоћ.

Југославенског Олимпијског одбора, приликом слања соколских такмичара на Олимпијаду. (1) У часопису „Братство” из Осијека писали су о плановима да се приликом штафете у појединим већим местима уведе посебно „Олимпијско посветно време”. На импровизованим огњеним олтарима упалила би се олимпијска ватра, а време док сечека  искористило би се разним олимпијским приредбама; ако би дошло до кашњења отпале би приредбе да се достигне предвиђено време. (2) Београдска соколска жупа учествовала је 7. јуна 1936. у олимпијској поворци кроз Београд са чланством, музиком и коњицом. (3)

Свечаност у Олимпији  почела је 20 јула 1936. Кад су затрубиле трубе са Кроносовог брда, 15 девојака кренуло је према стадиону где су сунчевим зрацима запалиле олимпијску ватру. С ватром су кренуле према Хераклесовом и новоподигнитом жртвенику на Алтису, где је овом ватром запаљена олимпијска бакља. (4) После свечаности при старом жртвенику на старом стадиону у Олимпији потрчао је тркач ка Атини. У Атини су одржане велике свечаности на стадиону и Акропољу. Кроз сва места у Грчкој олимпијски пламен дочекан је са највећим почастима. У Бугарској одржане су свечаности при проласку олимпијске бакље, од којих је најобимнија била у Софији. Савез Сокола краљевине Југославије  је у Југославији преузело на себе највећи терет у  настојању  да свечаности буду што лепше и достојанственије. (5)

Од бугарске границе тркачи са олимпијском бакљом пролазили су преко територија Соколске жупе Ниш, од Цариброда до Параћина. Од Параћина па до Божурње ишли су преко територије Соколске жупе Крагујевац. Од Божурње до Сремских Карловаца  преко територија  Соколске жупе Београд. Од Сремских Карловаца  до Хоргоша преко територије Соколске жупе Нови  Сад. (6)

Приказује се sokolske vezbe 2.jpg

При преласку олимпијске бакље из Бугарске у Југославију на граници се окупило мноштво народа са представницима власти, разних спортских организација и представницима  сокола. Кад је поручник Трнов из бугарске војске притрчао с буктињом у руци граници у 0,01  25 на 26 јула 1936. заорили су се и с једне и с друге стране поклици Југославији, Бугарској и југословенско-бугарском братству. Трнов и Пихлер из Савеза сокола срдачно су се руковали и изјубили, а бакљу су тркачи пренели према Цариброду. Дуж целе стазе куда је   олимпијска бакља пролазила, народ се сврстао у шпалир и одавао почаст. Бакља је свечано дочекана и отпраћена у Цариброду, Пироту, Белој Паланци, Нишкој Бањи, Нишу и Крагујевцу. На Опленац тркачи су стигли 27 јула 1936. у 1,47. ноћу. Мношто народа заједно са представницима власти и  Соколским друштвом Топола, окупило се у глуво доба ноћи пред храмом. Соколи су били у соколским одорама и народним ношњама. Пред храмом је био подигнут жртвеник на коме је запаљена ватра. Одржан је помен  и упаљено кандило на гробу краља Александра. (7)

У Београд је бакља стигла иза 9 сати 27 јула 1936. Улице су биле пуне грађанства, које је са нестрпљењем очекивало долазак тркача. Тркачи су у предграђу Београда срдачно поздрављени од народа. У београдским улицама све је клицало идеји олимпизма и његовом духу.   Олимпијску бакљу донео је на Теразије, пред велики подигнути жртвеник, Чоловић, начелник Соколске жупе Београд. Предао је бакљу председнику општине Влади Илићу, који је запалио ватру на жртвенику, док је  музика свирала државну химну. Влада Илић је пред представницима власти и организација одржао пригодан говор. После председника општине говорио је министар физичког васпитања народа др. Рогић. У свом говору истакао је да  олимпијска идеја служи идеји мира међу народима. После њега говорио је др. Живковић, а тркач Стефановић је затим трчао са бакљом према земунском мосту, и даље преко Батајнице, Нове и Старе Пазове ка Новом Саду. Соколи београдске жупе учествовали су у ношењу бакље од Божурње до Сремских Карловаца. (8)

У Новом Саду су на Карађорђевом игралишту приређене олимпијске свечаности. Тркачи су продужили пут преко Руменке и Кисача у Суботицу.

У Суботици је сав град био искићен заставама и у мору светла. Само улица, кроз коју је прошла бакља била је, да би се боље истакла светлост бакље, у тами.  У 2 и 25 ујутру 28 јула 1936. стигао је лучоноша у Суботицу. Предао је бакљу инж. Петровићу, који је пред Соколским домом запалио ватру на жртвенику. После свирања државне химне одржао је пригодан говор градски начелник инж. Ивандекић, а лучоноша је трчао према граници. Мноштво грађана било је на улицама. Тркачи су предали  олимпијску бакљу мађарским тркачима код Хоргоша 28 јула 1936. око 6 сати ујутро. Бакљу је предао Мађарима инж. Петровић уз пригодан говор о олимпијадама. Мађарски тркачи су наставили пут према аустријској граници. (9)

Приказује се sokolske vezbe1.jpg

Соколски такмичари су 3 августа 1936. из Љубљане кренули возом преко Салцбурга и Минхена  у Берлин. Мушку врсту предводио је Виктор Мурник, а женску Милица Шепа. Са  соколским такмичарима  на олимпијаду у Берлину путовали су начелник Савеза сокола  и члан Југословенског олимпијског одбора  др. Алфред Пихлер и савезна начелница  Елза Скалар. (10) У мушкој врсти били су

Виктор Мурник,  Леон Штукељ, Јоже Приможић, Борис Грегорка, Јанез Пристов, Конрад Грилец, Јоже Ваднав, Мирослав Форте и Димитрије Мерзликин. (11)

Југославија је на олимпијади највеће наде полагала у соколе. У оштрој конкуренцији врста југословенских сокола освојила је шесто место, а Леон Штукељ је на круговима освојио друго место и добио сребрну медаљу. (12) Соколице су на олимпијади у Берлину први пут учествовале на једној међународној гимнастичкој утакмици. На свом првом међународном наступу освојиле су четврто место за Југославију. (13) Ангелина Гопуренко била је део женске врсте на олимпијади у Берлину. Соколице су учествовале средином августа 1936. на такмичењима у Берлину. Поред јавних наступа на справама  Ангелина Гопуренко извештавала је са олимпијаде  у  „Оку Соколовом” о извођењу народних игара под називом народи певају и играју. (14)  

Соколска штампа извештавала је о припремама за XI Олимпијаду у Берлину. Југославенски Олимпијски одбор,  приредио је помоћу соколских и спортских организација „Олимпијски дан” 10 јуна 1934. Тог дана требале су бити приређене соколске и спортске утакмице чији је чист приход ишао Олимпијском фонду. Управа Соколске жупе Осијек упутила је посебном окружницом позив свим соколским јединицама да рад месних олимпијских одбора што издашније у сваком правцу потпомогну.Савез Сокола учествовао је у олимпијској поворци, штафети и на Олимпијади у Берлину. Соколска штампа пратила је сва дешавања у вези Олимпијаде 1936. Савез Сокола  је у Југославији преузео на себе највећи терет у  настојању  да свечаности буду што лепше и достојанственије. Соколски такмичари су 3 августа 1936. из Љубљане кренули возом преко Салцбурга и Минхена  у Берлин. Мушку врсту предводио је Виктор Мурник, а женску Милица Шепа.  Краљевина  Југославија је на олимпијади највеће наде полагала у соколске такмичаре.                                                                                            

                                                                                              

                                                                                      Саша Недељковић                                           

члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

 

  1. Д. П-ћ, „Олимпијада 1936 год.”,  „Братство”, Осијек, 15 маја 1934, бр. 5, стр. 50, 51;
  2. Д. Петровић, „Штафетно трчање са горућом бакљом од Олимпије до Берлина”,  „Братство”, Осијек, новембар-децембар 1934, бр. 9-10, стр. 137,138;
  3. Ангелина Гопуренко, „Утисци са XI олимпијских игара у Берлину 1936”, „Око соколово”, Београд, 1937, бр. 6, стр. 112-114;
  4.  „Олимпијска бакља”,  „Соколски Гласник”, Љубљана,  24 јула 1936, бр. 30, стр. 2;                                                                                                                                                          
  5.  “Пренос олимпијске бакље кроз Југославију”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 31 јула 1936, бр. 31, стр. 4;
  6.  „Олимпијска бакља”,  „Соколски Гласник”, Љубљана,  24 јула 1936, бр. 30, стр. 2;   
  7. „Пренос олимпијске бакље кроз Југославију”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 31 јула 1936, бр. 31, стр. 4;
  8. „Пренос олимпијске бакље кроз Југославију”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 31 јула 1936, бр. 31, стр. 4; Ангелина Гопуренко, „Утисци са XI олимпијских игара у Берлину 1936”, Око соколово, Београд, 1937, бр. 6, стр. 112-114;
  9. „Пренос олимпијске бакље кроз Југославију”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, 31 јула 1936, бр. 31, стр. 4;
  10. „Одлазак наших соколских врста у Берлин”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31 јула 1936, бр. 31, стр. 1;  
  11. „Наши Олимпијци”,  „Соколски Гласник”, Љубљана,  31 јула 1936, бр. 31, стр. 3;
  12. „У врло оштрој борби и под тешким околностима врста југословенских сокола освојила је шесто место”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 1;
  13. Хрвоје Мацановић, „Успеси наших Соколица на олимпијским утакмицама у Берлину”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 21 августа 1936, бр. 33, стр. 2;                 
  14. Ангелина Гопуренко, „Утисци са XI олимпијских игара у Берлину 1936”, „Око соколово”, Београд, 1937, бр. 6, стр. 112-114;

 

  

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *