Томислав Кресовић: Тајне операције „подземног дипломате“ Горана Живаљевића

Поделите:

Македонија на обавештајном „посматрању“ Србија

Србија односно СРЈ слала је у Македонију своје поверљиве људе као дипломате, пре свега са безбедносно обавештајног поља. Један од блиских сарадника Слободана Милошевића сада покојни Зоран Јанаћковић, дипломата и дугогодишњи високи државни службеник кадар СПС-а био је дипломата у Скопљу. Треба подсетити да је Зоран Јанаћковић почев од 1992. године, радио је у Министарству спољних послова (тада ССИП), где је предводио и СИД, био генерални секретар СМИП (1994-96.) и коначно, био амбасадор у Скопљу 1996-2000. Извесно време током 1990. и 1991. године, био је начелник СДБ. Хроничари су забележили да је Јанаћковић био избор Слободана Милошевића и Радмила Богдановића којима се журило да узму полицију под своје. Неискусном полицајцу помагао је Јовица Станишић. Из непознатих разлога, после само неколико месеци, њега су пребацили у Министарство спољних послова, за шефа тајне службе, а на његово место поставили (надлежни, наравно) помоћника Станишића.Објавио је две књиге „Балкански троугао“ као дипломата ово је ауторова исповест о дипломатској мисији у Македонији. како су изгледали дипломатски и политички контакти Србије и Македоније, како су се две државе, некад сједињене, а данас одвојене и суверене, носиле током крхких и опасних година на Балкану?. Интереси Србије према Македонији су стратешки, геополтички, али пре свега добросуседски без обзира на признање Kосова од стране македонске државе. Србија у Македонију на сепцијални задатак шаље кадар МИП Србије и БИА Горана Живаљевића.

Kо је мистер Живаљевић-Гута ?

Зашто је важно споменути овог саветника Амбасаде Србије у Македонији. Саветник у Амбасади Србије у Скопљу и официр Безбедносно-информативне агенције (БИА) Горан Живаљевић био је у Собрању Македоније у време упада демонстраната 27. априла, објавила је македонска телевизија ТелмаТ. Горан Живаљевић звани Гута, рођен је 1965. године у Београду. Завршио је ВШУП, а дипломирао је 1992. године на Факултету безбедности у Скопљу. Дакле веза Живаљевића са полицијско-обавештајним кадровима у Македонији има своју “дубину” и из времена студирања у бившој Југославији. У СДБ-у Србије је од 1988. године, а привремено је постављен за начелника Одељења Агенције у Сомбору. Живаљевиц је радио у контраобавештајном сектору Центра РДБ Београд пре свега за деловање странаца, страних дипломата, новинара. Горан Живаљевић је пре доласка у дипломатску мисију у Скопљу био дипломата у Хрватској у 2014. години, али се тамошња обавештајна служба пожалила српским колегама на његов рад, након што је напустио Хрватску, наводи ТВ Телма. У тренутку убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића на челу Службе безбедности су Миша Милићевић и Горан Живаљевић. На питање зашто није било обавештајне заштите и како су дозволили да дође до атентата на премијера Србије, тадашњи заменик начелника БИА Живаљевић у писаном одговору “Инсајдеру” је навео да су послови обезбеђења државних функционера изузети из делокруга рада и да је у тренутку убиства МУП имао пуну надлежност над тим послом. Горан Живаљевић, тада радник контраобавештајног сектора Центра РДБ-а Београд (касније заменик директора БИА: јануар 2003 – март 2004. Горан Живаљевић био је заменик директора БИА, дакле шеф операција, од јануара 2003. до марта 2004. Њега и Мишу Милићевића, директора, поставио је Зоран Ђинђић, после темељитих провера и просејавања кандидата; тражио је „људе којисе нису упрљали“. Обојица су се исказали у Сабљи и касније; чистилису БИА од компромитованих .

Тајне операције контраобавештајца Живаљевића?

Горан Живаљевић послан је у Македонију за представника дипломатске службе односно “дипломате” БИА под окриљем владе Србије и Минстарства спољних послова. Живаљевић носи и “белег” тајних операција. Живаљевић је време убиства Ћурувије био је радник контраобавештајног сектора Центра РДБ Београд. У поступку за отмицу Владимира Николића бившег функционера и и некадашњег радника РДБ Србиије који је био у кабинету код директора фонда грађевинског земљишта Веселина Бошковића брата Данице Драшковић. Пре атентата РДБ на Ибарској магистрали који је био намењен Веселину Бошковићу и Вуку Драшковићу лидеру СПО отет је од стране РДБ Србије Владимир Николић и међу отмичарима био је и Горан Живаљевић. Живаљевић је до 2005. године сведок, а касније је постао оптужени због изнуђивања исказа од Николића у притвору. Све је завршено “поравнањем” међу припадницима службе безбедности. Ево како је то испитивање Николић описао у недељнику Време 2006. године: „Хоћу да појасним део који се односи на Горана Живаљевића… Сасвим одговорно могу да кажем… Горан није заиста ниједног момента прекорачио нека своја овлашћења која је имао као полицајац. Разговарали смо, видео сам и осећао у појединим моментима да му је јако непријатно… Тај разговор са Гораном, ја то знам, био је сниман; није заиста ниједног момента повисио тон, нити се, да кажем, кабадахијски понашао. Али, морам још једном рећи да ми никада није претио, с тим што се сећам да је у једном моменту рекао: „Знаш, Владо, уколико то не кажеш и не завршиш с тим, бићеш убијен“, али ја заиста ниједног момента нисам осетио у тој причи да је он мислио на то, нити је рекао да ће ме он евентуално убити.“

“Фингирана “операција или блеф ?

Живаљевић је човек од поверења у структурама РДБ-ИА као добар оперативац поверљив човек који се ипак “одао” неким својим свесним поступцима чиме је компромитовао или разоткрио извесне намере и циљеве МИП-а Србије и БИА на свом дипломатском задатку у Македонији. Свесни упад Живаљевића у Собрање Макеодоње у ноћи политичког обрачуна присталица Груевског и Зајева говори о одређеном “задатку” који је имао Живљевић, или о погрешном потезу који на на одређени начин открива неке друге намере у име Србије или неких других безбедносних фактора и баца сумњу на лоше потезе и процене МИП и БИА Србије. Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да припадник БИА Горан Живаљевић уласком у Собрање у ноћи када су у то здање упали демонстрани није прекршио дипломатске протоколе и да је само обављао свој посао. Kоји је то посао остаје мистерија Министар Дачић каже “Није учествовао у кривичном делу, само је извештавао о ситуацији у Македонији, јер Србија мора да зна како се та ситуација може одразити на националне и државни интересе”. По његовим речима, Живаљевић није урадио ништа да наруши Бечку конвенцију и дипломатске протоколе, да је његов посао да информише шта се дешава у Македонији и да ли у тим дешавањима учествују и грађани Србије. Он је казао да званични представник БИА у Македонији није тамо илегално и да би он волео да Македонија има према свима исти однос и према источним и западним земљама које шаљу људе из служби безбедности. Упитан с ким је Живаљевић ушао у Собрање, Дачић је рекао: „Е, да ја вама кажем сад“, а потом прочитао списак имена људи из Македоније који су у Србији организовали протесте против премијера Александра Вучића и навео да о томе Македонију обавештавају већ две године. Ова полтичка реторика министра спољних послова и некдашњег министра полиције Ивице Дачића није довољно уверљиво и остаје горак утисак о приземним и “подземним “ поступцима контраобавештајца и дипломате Горана Живаљевића, који је сада “раскринкан”, и остаје само да се врати са свог задатка у Београд, а да нови шеф БИА Братислав Гашић мора да вади кесетње из ватре.

Томислав Kресовић

 

ВИДОВДАН

Поделите:
1 reply
  1. Комнен Коља Сератлић
    Комнен Коља Сератлић says:

    Браво господине Кресовићу. Чешће сам био критичар Ваших текстова, али за овај текст шаљем Ван све комплименте. Знам у детаље како је прошао Владо Николић, а знам и како сам ја прошо. Ислеђиван сам, али нисам хапшен. Одлично сам познавао Јанаћковића. Када је био генерални секретар МСП-а били смо на ратној нози, али када сам га срео као пензионера често смо се састајали, показивао ми је рукопис књиге и тсл. Тај човјек је извукао одређене поуке, окајавао је неке грехове, иако је до краја живота остао одан Милошевићу, односно временима у којима је владао Милошевић. Што се тиче овога официра БИА-а, то је срамота земље Србије, срамота тог несрећника Дачића, а да не говорим о срамоти Николића (Предсједник искључиво именује амбасадоре и потписује акредитивна писма) који, када отвори уста, а нешто се односи на дипломатију, сваки пут извали гомилу глупости. Не постоје дипломатски протоколи, већ постоји Протокол МИП-а и Протокол државе, постоје у множини Бечке конвенције – дипломатска и конзуларна. Само недошколовани и непрофесионални владари ове унесрећене земље могу слати за дипломате бивше тзв. обавјештајце, шпијуне (ма какави су они побавјештајци, то су ситне јајаре, обавјештајци су људи врхунске интелигенцијем знања и кова, са знањем по 10 страних језика), посебно шефофе БИА-а – Булатовића, Родића. Али земље које су дале агреман за те бивше Бијаше су такође неморалне, таквим се људима не визира пасош (независно од тога да ли су неке двије земље укинуле визе или не, дипломатски пасош се први пут мора визирати, јер по Бечким конвенцијама земља пријема мора знати ко биографију тога ко долази за амбасадора или било ког дригог дипломате). Тај Живаљевић (кога познајем) је могао да живи у Скопљу да упада у Собрање, да ради буквално шта хоће, али без дипломатског имунитета, статуса и дипломатског пасоша у џепу. Познати су чланови Бечке дипломатске конвенције (од 38 до 41) шта може и шта не може, шта смије, а шта не смије да ради носилац дипломатског пасоша. Диплоимата у страној земљи је заштићен и презаштићен: не може бити хапшен, не може му се судити, чак и када би извршио убиство или ако дилује дрогу, што је било случајева, он постаје непожељна особа, протјерије се у року од 24 или 48 сати., а земља одашиљања, ако је морал на нивоу, суди му као саваком грађанину. Прави дипломата ништа не ради у земљи пријема ван Бешких конвенција. Дипломата, носилац дипломатског пасоша, нема имунитет у својој земљи, имунитет стиче када прекорачи у неку другу земљу, када живи на територији друге земље. Србски владари су познати по кршењу Бечких конвенција (док сам редовно више од 30 година, као сада Кресовић, писао текстове о дипломатији и спољној политици, одустао сам, указивао сам како је посебно Коштуница, док је био Предсједник државе, кршио Бечке конвенције и није проглашавао непожељним дрске лумпдипломате из Империје зла, Њемачке, Енглеске, Француске који су се директно мијешали у унутрашње послове Србије, то и сада раде , односно нико није смио те дивље амбасадоре да протјера). Писао сам, да Србија нема право да крши Бечке конвенције – нечињењем. Када сам био дипломата у Софији, појавила се ултрадесна партија „Атака“ и одмах ушла у Параламент са 23 мандата. Амерички министар савјетник је дао изјаву да ту парију треба укинути. Цијела Бугарска је скочила на ноге, од Предсједника Прванова до академика, и би тај дипломата непожељна особа. Ето, браћо Срби, што не учите од Бугара.
    „Упитан с ким је Живаљевић ушао у Собрање, Дачић је рекао: „Е, да ја вама кажем сад“. Тако одговара сам неко са улице, а не министар иностраних послова, а са овим „Е“ и овим „сад“, хоће да покаже како је и он велики обавјешајац. Какаве везе имају, како каже Дачић, „протоиколи“, односно Протокол са овим антидиплотаским чином Живаљевића. Протокол и церемонијал су сасвим нешто друго, Протокол се не бави поншањем у другој земљи било кога, али мали из Житорађе је чуо да постоји протокол и церемонијал, па је све то назвао протоколима. Замислите упада некакав лумпдипломата у Парламент (Собрање) једне суверене земље, а Дачић то оправдава и лупета да је поступио у скалду са протиоколима. Људи, министар иностраних послова не зна шта обухвата Протокол.
    Дипломатија је од Свилановића ( Шаћира Свиланова) до данас у катастрофалном стању. О спољној политици и да се не говори. Уствари Срби немају своју дипломатију ни споељну политику од 1945. године.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *