ББЦ о српском професору који је „расплео” Фејсбукове мреже

Поделите:

Подаци које Фејсбук има о људима чини га једном од најутицајнијих организација на свету, а једна компанија из Србије, желела је да открије структуру мреже, пише ББЦ.

Пре неколико година Владан Јолер и његови пријатељи из Београда почели су да истражују унутрашње функционисање једне од најмоћнијих корпорација на свету.

Тим, који укључује стручњака за сајбер-форензичку анализу и визуализацију података, већ је истраживао „различите форме невидљиве инфраструктуре” интернет-провајдера у Србији, али је Јолер сада у пројекту „Share Lab” узео „крупнији залогај”, преноси Б92.

„Када би Фејсбук био држава, био би већи од Кине”, каже Јолер, који је професор на Универзитету у Новом Саду.

Он се ослања на познате, али ипак несхватљиво велике бројеве: компанија из Силицијумске долине чува око 300 петабајта података, има готово две милијарде корисника и само у 2016. забележила је приход од око 28 милијарди долара.

Па ипак, каже Јолер, не знамо ништа о томе како та компанија функционише, упркос чињеници да смо јој ми, као корисници, пружили већину материјала за рад и то потпуно бесплатно.

„Сваки пут кад објавимо нешто, тагујемо пријатеље и коментаришемо, у суштини радимо за Фејсбук”, каже он.

Подаци о нашој интеракцији на тој друштвеној мрежи пружају информације сложеним алгоритмима који управљају овом мрежом и захваљујући томе, наше понашање на интернету претвара се у производ који је могуће понудити на тржишту.

Разумевање овог углавном скривеног процеса је изузетно сложен подухват.

„Покушали смо да мапирамо све инпуте, поља у којима улазимо у интеракцију с Facebook-ом и исходима. Мапирали смо лајкове, шерове, претраге, статусе, додавање фотографија, пријатеље, имена, све што наши уређаји говоре о нама, све дозволе које пружамо Фејсбуку у преко апликација, попут статуса телефона, wi-fi конекције и могућности снимања аудио-записа”, каже Јолер.

Све то нудило је само делић целокупне слике и зато је тим одлучио да испита и Фејсбукове аквизиције и захтеве за патентирање одређених технологија.

Резултати су били невероватни, наводи Б92.

Приложена мапа показује како се подаци које пружамо Фејсбуку користе да израчунају наше „етничке припадности” (термин који користи Facebook), сексуалну оријентацију, политичке склоности, друштвену класу, план путовања и још много тога.

Једна мапа приказује како све што објављујемо и лајкујемо, као и оно што радимо у другим угловима сајберпростора који су повезани са Фејсбуком (као што је Инстаграм, WhatsApp и сајтови на које се логујете преко вашег Facebook налога), може бити улазак у огромни алгоритамски процес.

А тај процес омогућава Фејсбуку да таргетира кориснике са запрепашћујућом тачношћу, са способношћу да одреди да ли воле кинеску храну, колико дуго путују на посао, колико њихово дете има година…

Друга мапа детаљно приказује све што ми дозвољавамо Фејсбуку путем бројних апликација, укључујући и то да нам чита све СМС поруке, преузима податке с уређаја без тражења дозволе и приступа нашој прецизној локацији.

Појединачно, ови алати су веома моћни, али када су у комбинацији са енџином за прикупљање података, отварају могућност експлоатације огромних размера.

Фејсбук већ годинама истиче да су му приватност корисника и безбедност операција најважнији у пословању, али Јолер није уверен.

Подаци остају у рукама једне компаније, што значи да нема гаранција за будућност, када се можда власничка структура и људи на челу промене.

Аналитичари хвале пројекат Share Lab. „То је можда и најсвеобухватнија мапа Фејсбука коју сам икад видела”, каже др Џулија Пауелс, стручњак за законе у области ИТ-а.

„Истраживања показују да дајемо превише драгоцених информација о себи, док комуницирамо с пријатељима”, наводи она.

Колико је дубоко Фејсбук зашао у све поре друштва, не можемо мерити бројевима, али Share Lab то чини видљивим. „Оно што је најстрашније је што један ентитет има моћ над информацијама, а не постоји већа моћ од тога”, каже др Пауелс.

Јолер истиче да ни њихова велика мапа не пружа тачну слику свих могућности ове друштвене мреже, али и не искључује могућност постојања мноштва других алгоритама за које нико не зна.

Ипак, то је и даље једина мапа коју имамо, једне од највећих сила које обликују данашњи свет, наводи Б92.

Танјуг

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *