Иван Ристић: Зашто бата Гашић, а не и Шутановац

Поделите:

Након објаве да ће бити именован на функцију директора БИА, Братислав Гашић се поново нашао под лупом критичке јавности, а посебно упадљиво либералног дела политичког спектра. За разлику од претходног пута када су у фокусу критике била хеликоптерска несрећа и испад пред новинарима, овога пута се расуђује да ли је он довољно стручан да руководи једном од најосетљивијих и најважнијих државних служби.

Када се просуђује нека критика, треба, разуме се, поћи и од њене суштине, али и од поређења са примерима претходне праксе, како у земљи, тако и у иностранству. Јасно је да Србија готово сигурно има компетентнијих особа за област безбедности од бившег министра одбране Братислава Гашића. Ипак, део медија који не познаје ни елементарно функционисање служби безбедности, а камоли примере из упоредне праксе. Стручност и компетентност у смислу формалног образовања за изабрана и именована лица углавном није пракса, и то не само код нас, него и у групи далеко развијенијих држава од нас.

Безбедносни апарат, посебно у условима када је земља вишеструко угрожена споља и изнутра, мора да води неко чија ће поузданост и степен поверења чак и надилазити компетенције те личности у области безбедности, уколико је то неопходно. Поверење на релацији извршна власт – обавештајни апарат је кључно, посебно у ситуацијама када се држава и друштво налазе у кризним моментима. Пример за који би, посебно они који себе називају српским патриотама, морали да знају је Владимир Путин. Владимир Путин је у Русији на најодговорније политичке функције, чији је задатак углавном спречавања угрожавања уставног поретка, именовао своје познанике из обавештајне службе.Он је своју каријеру почео у КГБ-у, па данашња основа номенклатуре у Кремљу представљају његови људи од највећег поверења. Један од најближих Путинових сарадника, називан још и његовим „де факто замеником“ Игор Сечин, директор је енергетског гиганта „Росњефт“, а по образовању је лингвиста који говори португалски и француски језик.Директор Спољне обавештајне службе Русије Сергеј Наришкин је по образовању машински инжењер, док је бивши директор исте службе Михаил Фрадков по образовању такође машински инжењер, са специјализацијом из области спољне трговине. Код Руса је на првом месту поверење, па тек онда стручност за поједине области.

Како би постало јасно откуд бес у једном делу медија и јавности, неопходно је навести и примере из претходних политичких гарнитура у Србији које су биле по вољи тим истим медијама и том истом делу јавности. Шутановац је као машински инжењер водио министарство одбране, Оливер Дулић је као ортопед био задужен за заштиту жвотне средине, Јеремић је са дипломом из физике водио српску дипломатију, док је Зоран Живковић без факултета био премијер.Чак и претходни директор кога је именовао СНС, потпуно непознат јавности, није наишао на такве критике.

Иако испуњавање услова у смислу образовног усмерења за такав тип функције није пракса ни код нас, нити у другим земљама, оправдано се поставља питање због чега негативна кампања долази из правца где је није било када је то требало за именована и изабрана лица претходних гарнитура. На крају, нови инострани омиљени лик српских либерала, Емануел Макрон, је инвестициони банкар. Или мислите да је управљати инвестиционим банкарством и јавним интересом подударно?

Иван Ристић

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *