Бака Зорка (90) вози југа као Шумахер (Видео)

Поделите:

Зорка Шобота, која је почетком априла напунила 90 година, не посустаје за управљачем црвеног југе по којем је, као и својој вожњи, препознатљива у целом крају.
Зоркине комшије из Ламинаца и околине зову је левчанским Шумахером зато што воли брзу вожњу и то показује, без оклевања и страха, на сеоским, али и градским друмовима.
Недавно су у Полицијској станици у Градишки, после прегледа и препоруке у Дому здравља, продужили Зоркину возачку дозволу на још три године. Она овај документ са поносом показује и опширно прича о свом возачком искуству.

– Возачки испит положила сам пре више од педесет година у Сарајеву, где сам живела. Радила сам у то време у Аутосаобраћајном школском центру. Научила сам тестове и увежбала вожњу, а на испиту комисија је могла само да ми честита, иначе све сам знала – хвали се Зорка својом возачком вештином, али и податком да никада није имала саобраћајних незгода нити је плаћала казне због преступа на путу.

– Прешла сам небројено, на хиљаде километара по целој БиХ и другим државама. Возила сам многе типове аутомобила, од фиће па надаље – каже Зорка набрајајући за БН ТВ села и градове које је походила својим четвороточкашима.

Сада има југа, а како каже, кћерка Радмила која живи у Бањалуци обећала је да ће јој дати свој хјундаи.

– И сада свуда путујем, а она упорно понавља: „Јој, немој мама ти да возиш, само ме секираш“. Не вреди, јер ја без аутомобила не могу да функционишем – каже витална старица за коју се, без увида у лична документа, тешко може поверовати да је рођена 1927. године.
Увек је насмејана, духовита и шаљива, у друштву младих. Такав је њен карактер – прича комшија Вујадин Мацура из Ламинаца који са сином Ратком брине о Зоркином аутомобилу.
Ми смо њен механичарски тим јер када се нешто поквари, она нас позове и ми смо одмах на лицу места. Не воли она да нешто не штима и да возило није у потпуности исправно. Ту све мора бити у складу са саобраћајним нормама – прича Вујадин.

На примедбе да брзо вози и не смањује брзину када наиђе на оштећену цесту или возило у супротном правцу, Зорка износи своју возачку логику.

– Ма нема код мене грешке. Ко да сваки час мења брзине, ја убацим у трећу или четврту, а квачило или мењач више и не дирам, само ударам по папучици за гас и певам, а око мене све промиче, куће и људи, као да сам на рингишпилу – кроз смех прича деведесетогодишњакиња.

Зорка живи сама. Има ћерку, четворо унучади и седморо праунучади.

Здрава као дрен

Зорка је лекарски преглед прошла без проблема.

– Ма све сам видела и знала што су ме питали. Физичка кондиција за десетку. На табли сам видела све редове бројева и слова изузев последњег, где је било нешто кракато, као мала жаба. Зато сам поверовала да нећу задовољити, али ми је докторка рекла да млађи не виде и по три реда. Рекла је, да ће ми прописати наочаре са диоптријом од 1,5, да ми се нађу при руци, у вожњи – препричава Зорка и додаје да ће, без обзира на исход прегледа и полицијског одговора на захтев за продужење дозволе, она и даље возити јер је то, каже, неопходно.

– Рекла сам, ја не могу да замислим дан без вожње. Не могу да будем у једном месту ни чекати да ме неко други вози. У Босанску Градишку идем редовно, али бирам ипак када је мање аутомобила на путу, зато и одлазим рано, а враћам се касно. Вујо каже да је то бећарска вожња, а онда се сви смеју. Ја само прашим цестом, старији се склањају и крсте као да сам умрла, а омладина само одмахује, поздравља и смеје се – описује своју свакодневицу бака Зорка.


Ало

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *