ИСТРАЖИВАЊЕ: Kолико Хрвата верује у Бога, а колико их сматра да Црква не сме имати утцаја на политику

Поделите:

У Бога вјерује 86 посто хрватских грађана, чак 99 посто их је крштено, а и међу онима који се вјерски не одређују крштено је више од половице. Бити вјерник, у већинском случају католик, у нашој је земљи јако битно за осјећај националног идентитета: чак 58 посто Хрвата каже да је бити католик јако или донекле важно да би били и Хрвати. Иако 72 посто људи сматра да су религијске институције у Хрватској превише укључене у политику, Хрватска тежи секуларности – исти постотак Хрвата сматра да црквени оци не би требали имати пуно или икакав утјецај на политичка питања!

Показало је то управо објављено, велико истраживање америчког Пеw Ресеарцх Центера. Истраживање под називом “Религиоус Белиеф анд Натионал Белонгинг ин Централ анд Еастерн Еуропе” (Религиозна увјерења и национална припадност у средишњој и источној Еуропи) проведено је у 18 земаља на узорку од 25 тисућа одраслих људи од липња 2015. до српња 2016. године. Истраживање у Хрватској провела је агенција Ипсос на узорку од 1616 испитаника.

У уводу истраживања се наводи како је, четврт стољећа након пада жељезне завјесе и колапса Совјетског савеза, велико ново истраживање Пеw Ресеарцх Центера показало да се религија поново потврдила као важан дио индивидуалног и националног идентитета у многим земљама средишње и источне Еуропе у којима су своједобно комунистички режими сузбијали религиозна вјеровања и промовирали атеизам.

Празне цркве

Данас солидна већина одраслих грађана у тим земљама изјављује да вјерује у Бога и да се углавном идентифицира с религијом. Православци и католици доминирају у тим земљама. У многим земљама религија и национални идентитет уско су испреплетени.

Kршћане у западној Еуропи често се описује синтагмом “вјерују, али не припадају”, фразом коју је исковала социологиња Граце Давие у својем религиозном профилу Велике Британије из 1994. године, напомињући како широко вјеровање у Бога супостоји с празним црквама и ниским суђеловањем у религијским обредима и праксама. О многим државама средишње и источне Еуропе након овог истраживања може се рећи сљедеће – “вјерују и припадају, али се не понашају”, у смислу да не практицирају своју вјеру кроз молитву и тједни одлазак на мису, али и да њихово понашање није увијек у складу с оним што би се могло назвати вјерском догмом.

Потврђују то и подаци за Хрватску. Само четвртина Хрвата иде у цркву једном тједно, чак 43 посто иде у цркву на мјесечној/годишњој бази, а 32 посто у цркву иде ријетко или никад. Свакодневно се моли 44 посто кршћана у Хрватској (укључени су и католици и православци), жене очекивано чешће – њих 48 посто наспрам 31 посто мушкараца вјерника. Причешћује се 64 посто католика, 72 посто их пости тијеком благдана, најчешће раздобља коризме, а милодар даје њих 48 посто.

Kатоличанство, наводи се у истраживању, није забиљежило толики повратак у бивше комунистичке земље као православље, највише стога што су католици задржали свој вјерски идентитет тијеком комунистичке владавине. Тамо гђе јест забиљежена значајна религиозна промјена, она се догодила у смислу веће секуларизације. Најдраматичнији помак догодио се у Чешкој Републици гђе је постотак оних који се јавно декларирају као католици пао с 44 посто у 1991. години на 21 посто у овом истраживању. Данас је Чешка једна од најсекуларнијих држава у Еуропи, а чак 72 посто одраслих се декларирају као атеисти, агностици или “ништа посебно”. У Хрватској је таквих само 7 посто.

Запад и Русија

У четири доминантно католичке земље регије – Пољској, Мађарској, Литви и Хрватској – у просјеку 57 посто становника сматра да је бити католик важан дио њихова националног идентитета. Вјерски идентитет као важна одредница националног идентитета у земљама западне Еуропе далеко је нижи, примјерице то у Француској мисли само 23 посто становништва, а у Њемачкој њих 30 посто.

Политички, католичке земље усмјереније су ка западу: далеко више људи у Пољској, Мађарској, Литви и Хрватској каже да је у интересу њихове земље да уско сурађују с САД-ом и другим западним силама, него што мисле да је јака Русија неопходна како би се избалансирао утјецај Запада.

У САД-у и многим другим земљама, људи који су религиознији опћенито имају конзервативније погледе на друштвена питања попут хомосексуалности и абортуса. Иако је узорак замјетан и у појединим земљама средишње и источне Еуропе, најрелигиозније државе у регији нису нужно и друштвено најконзервативније. Примјерице, иако Руси слабо одлазе на мису и не моле се често, чак их 85 посто сматра да је хомосексуално понашање морално неисправно. А чак и међу Русима који се вјерски не декларирају, њих три четвртине кажу да је хомосексуалност морално неисправна, а 79 посто каже да је друштво не би смјело прихватити. Насупрот томе, у католичкој Пољској 48 посто одраслих сматра да хомосексуалност није морално исправна, а чак 41 посто католика Пољака сматра да би хомосексуалност требала бити прихваћена у друштву.

Толеранција

У Хрватској 48 посто испитаника сматра да хомосексуалност не би требала бити прихваћена у друштву, а 49 посто каже да је морално неисправна. Ипак, трећина Хрвата одобрава гаy бракове.

Добра је вијест да, према истраживању, већина у бившим југославенским републикама (Босна, Србија и Хрватска), које су ратовале у 90-има, сматра да је мултикултурално друштво боље од онога у којем су сви исте националности, религије и културе. У Босни је та толеранција највиша (73 посто), у Србији то вјерује 66 посто људи, у Хрватској њих 65 посто.

Роми су најслабије прихваћени од свих религијских и етничких група. Гледајући свих 18 држава, 57 посто судионика каже да би прихватили Роме као суграђане. За сусједа би га прихватило њих 37 посто, а као члана обитељи тек 19 посто. У толеранцији према Ромима нема неке значајне разлике кад су у питању католици и православци. Прихваћање Жидова веће је него прихваћање муслимана, при чему су католици отворенији према Жидовима од православаца. С друге стране, православци су склонији од католика прихватити муслимане као суграђане и сусједе.

Религијски идентитет извор је великог поноса и међу православцима и међу католицима. Девет од десет католика у Босни и Хрватској кажу да су поносни што су католици. Kатолици такођер кажу да осјећају посебну повезаност с другим католицима диљем свијета (63 посто Хрвата католика). Слиједом тога 42 посто Хрвата каже да је религија јако важна, 34 посто их сматра да је донекле важна, а 24 посто каже да није преважна или није важна уопће. У ставу да је религија јако важна предњачке жене пред мушкарцима – то вјерује 47 посто жена у Хрватској наспрам 36 посто мушкарца.

Ипак, замјећује се становити пад у религиозним осјећајима. Данас 76 посто Хрвата каже да им је религија важна, док 84 посто каже да је религија била важна њиховој обитељи док су одрастали. Исти тренд је забиљежен и у Пољској, Мађарској и Литви.

Међу католицима, вјера се најчешће практицира причешћивањем и постом, најчешће тијеком коризме. Давање милодара је слабије раширено, тек четвртина или мање католика у регији то чини. У већини испитаних земаља, већина вјерника каже да ријетко или никад не чита или слуша читања из Светог писма изван цркве. Тек четвртина католика у Хрватској каже да чита или слуша Свето писмо барем једном мјесечно изван цркве. Једнако тако и ријетко разговарају о својој вјери или погледима на Бога с другима – 28 посто католика у Хрватској то чини барем једном мјесечно.

Дио Хрвата своју вјеру показује и тако што посједује религијске слике или друге свете предмете (88 посто), тако што пале свијеће у цркви (50 посто) или носе религиозне симболе, примјерице огрлицу с крижем (45 посто).

Судбина и душа

Велика већина становника средишње и источне Еуропе каже да вјерује у Бога. Више од осам на сваких десет становника у 18 земаља каже да вјерује у његово постојање. У многим земљама средишње и источне Еуропе већина каже и да вјерује у рај, пакао, чуда, судбину и постојање душе. У постојање раја вјерује чак 71 посто Хрвата, 60 посто вјерује и да постоји пакао. Чак 77 посто хрватских грађана вјерује да има душу, 64 посто вјерује у судбину, 62 посто вјерује у чуда.

Превладавајуће мишљење међу испитаницима у већини земаља јест да је њихова света књига (Библија, Kуран или Тора) ријеч Божја, иако су одговори подијељени око тога треба ли текст светих књига схваћати дословно. Нешто више од половице Хрвата (56 посто) вјерује да је библијски текст ријеч Божја, а око петине Хрвата вјерује да је Библија и ријеч Божја и да ту ријеч треба схваћати – дословно. Нешто више од трећине Хрвата сматра да су Библију написали људи.

Занимљиво је, међутим, да 30 посто Хрвата вјерује и у урокљиво око, четвртина вјерује у магију и врачање, а нешто више од петине у реинкарнацију.

Људи у средишњој и источној Еуропи начелно сматрају да цркве и друге религијске институције позитивно доприносе друштву. Испитаници углавном одговарају како црква у њиховој земљи јача друштвене везе и помаже сиромашнима. Истодобно, значајан удио испитаника такођер истиче како су религијске институције превише усмјерене на новац и моћ, претјерано фокусиране на правила и превише упетљане у политику. Већина испитаника у 18 земаља преферира раздвајање цркве и државе те сматра да би религијски вође требали имати мален или никакав утјецај на политичка питања. У Босни и Хрватској превладава став да су религијске институције превише окупиране новцем и моћи (66 посто и 69 посто) те превише упетљане у политику (71 посто и 72 посто). Тај став је јачи од уобичајене перцепције да религијске установе јачају морал и друштвене везе те помажу сиромашнима.

Однос према женама

Већина одраслих испитаника у средишњој и источној Еуропи има традиционалне ставове о друштвеним питањима. Примјерице, већина не подржава истосполне бракове и каже да хомосексуалност не би требала бити прихваћена у друштву. Иако је побачај легалан у готово свим земљама укљученима у истраживање (осим Пољске), јавно мишљење о томе да ли би абортус требао бити легалан подијељено је. У Хрватској 60 посто испитаника сматра да побачај мора бити легалан у свим или готово свим случајевима, али истодобно и њих 42 посто сматра да је побачај – неморалан. Хрватско је друштво и даље традиционално у ставовима: примјерице, 43 посто Хрвата слаже се с тврдњом да жена има одговорност према друштву рађати ђецу, петина се слаже с тиме да жена увијек мора бити послушна супругу, а 23 посто се слаже да мушкарци имају веће право на посао од жена у ситуацијама кад је послова недовољно!

Опћенито, у земљама средишње и источне Еуропе млади су склонији прихватити хомосексуалност и истосполне бракове, а мушкарци чешће од жена имају традиционалан поглед на родне улоге. Иако мушкарци чешће сматрају да жена мора бити послушна супругу, утјешно је што у већини земаља мушкарци, пођеднако као и жене, изјављују да преферирају брак у којем оба партнера раде и дијеле кућанске одговорности. У Хрватској је та врста толеранција највећа од свих земаља: чак 84 посто испитаника вјерује да је идеалан брак онај у којем оба супружника раде и брину о ђеци и дому.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *