Логор за Ердоганове противнике: Живот у највећем затвору у Европи

Поделите:


Седамдесетак километара западно од Истанбула на обали мора лежи градић Силиври. Зато у њему има много викендица и апартмана имућнијих становника највећег турскога града, али од 2008. се тамо лако може доћи и без своје воље.
Јер те године је отворен нови, огромни затвор највишег степена безбедности. Смештен је у залеђу града, око километар од обале и из ваздуха такозвани „камп“ изгледа као неко превише нагурано насеље новоградње. Блокови белих зграда исте величине и црвених кровова окружени су, ако се боље погледа, високим зидовима и асфалтираним стазама око подручја које је велико као 200 фудбалских игралишта.
На подручју се налази десет одвојених затвореничких комплекса, међу којима су и за жене, ту је и затворска болница, а у затвору има и више судских дворана. Ван зидова и ограде је саграђен стамбени комплекс са 500 службених станова за чуваре и друге запослене затвора.Лако се долази, тешко се излази
Његову изградњу наравно да је подстакла влада Ердоганове странке АКП и од отворања се сматра највећим у Европи. Кемал Килиџароглу из опозиционе ЦХП каже: „То је као концентрациони логор 21. века. Бити у опозицији у данашњој Турској значи да ћете лако завршити у том логору у Силиври.“ Након покушаја војног удара у лето 2016. у Силиври се заиста долази и више него лако, тако да је и овај затвор већ препун. Пре свега се тамо смештају такозвани „осумњичени за терор“ – шта год да то значило у Ердогановој Турској. Комплекс је херметички затворен и опремљен најсавременијом опремом за посматрање. Многи новинари знају како он изгледа изнутра – али само зато што су и сами ухапшени и сада седе у његовим ћелијама. „Нормални“ новинари једва да су икад смели завирити у њега…
Политичари, новинари…
Директор затвора Али Демиртас се хвали редом и дисциплином који у њему владају: „Затвореници су ту смештени у ћелије за три особе или у самице. Самице су у правилу за злочинце који су осуђени на доживотни затвор под строгим режимом.“

Наводно има 38 самица и један од најпознатијих становника једне од ње је био бивши главни уредник критичког листа „Џумхуријет“, Чан Дундар. Од краја 2015. је провео три месеца истражног затвора у Силиврију.
Он је овај затвор назвао „логором за противнике Ердогана“ и описује живот у самици из које није било могуће ни видети друге затворенике. Каже како им је могао можда нешто довикнути преко ходника, али из сићушног стражњег дворишта ћелије, такозваног врта је могао видети само небо. У Силиврију седе и други угледни новинари као што су Ахмет Шик или дописник немачког листа „Велт“, Дениз Јуџел.
У затвор се долази више него икад
У репортажи новинарке послушне турске телевизије која је добила право да снима, службеници затвора описују и могућност посета. У истражном одељењу, такозваном Блоку Ф, посете су строго ограничене и то само уз присуство чувара. Али у „нормалном“ делу, такозваном Блоку Л, на чијем је челу Рамиз Атуг, све звучи као прави одмор:

„Осуђени затвореници могу се срести са родбином до трећег колена. Три пута месечно имају право на такозвани затворени сусрет и једном на директан контакт. Овде видимо један такав затворен сусрет: између посетилаца и затвореника је стакло које не пропушта звук, разговарају преко телефона. Време посета варира између пола и највише једног сата.“ У сваком случају, у Силиври сада долази више посетилаца него пре. Њима више није важно ни сунце ни лепо време јер то нису докони туристи, него очајна родбина и адвокати затвореника. А „осумњичене за тероризам“ и даље масовно хапсе, тако да треба мислити и на будућност. Зато Ердоганова Турска масовно гради или планира нове затворе. Многима је управо комплекс Силиври узор, а он убрзо можда више неће бити нити највећи. Јер у Турској се ствара чак 179 нових затвора.

Dojče vele

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *