Марко Станојевић: ЧОВЕК И СТВАРАЛАШТВО

Поделите:

Следбеник сам хипотезе, да на овај свет долазимо, послужићу се грубим медицинским термином, „неурозом“. Карл Густав Јунг је својевремено говорио да је неуроза благослов, у смислу упозорења да човек није на правом путу у свом унутрашњем кретању. Она то и јесте, према хришћанству, ми се рађамо као грешни, а грех у нама је позив на узвишеност, позив на стварање себе у себи, позив на слободу, јер служење истом еквивалент је ропству. Дакле кретање духа је неопходно да би битисање човека добило смисао и пуноћу. Људски дух је тренутно у стању хипокинезије ( смањеном кретању) што је довело да атрофије мисли саме по себи, човек све више постаје немислеће биће, и ту се отварају врата манипулацији, са једне стране, бунтовништву са друге стране, које је последице горе поменуте атрофије, јер код мисли смањеног обима и фреквенце долази до необјективне перцепције, отуда се доносе површни закључци, јер се мисао која је атрофирала креће хоризонтално, и разводњава се, док мисао која се креће вертикално води ка истини, узвишености.

Стваралаштво које је продукт кретања мисли хоризонтално је управо стваралаштво, које се данас назива „модерним“. Оно, дакле носи ноту фантазије, не и мисаоних сазнања, зато често дише баналношћу, колико год песник био вешт у слагању стихова, недостаје му вектор усмерен навише, а неопходан је да би поезија била сазњање.

Из поезије која је резултат горе наведеног може се извести закључак, да је она продукт једне „друге“ перцепције, која својим масовним присуством осликава и песника, али и саму масу, дакле реч је о интеракцијским перцепцијама, које са правом стварају бригу о стању људске душе у данашњем времену, али и намеће питање, шта може, а шта не може бити поезија.

Марко Станојевић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *