Невен Пећо: Кабловски удар странаца на Србију!

Поделите:

20 век обележили су репетитори и телевизијске антене као једини начин дистрибуције телевизијских програма. Куповале су се, мале или велике антене и поносно показивале на балконима сигнализирајући неку врсту друштвеног статуса њихових власника. У то доба постојало је само неколико телевизија које су гледаоцима биле доступне, програми РТС-а и крајем века, програми приватних комерцијалних ТВ станица, Тв Пинк, Палма и Кошава.

Из данасње визуре помало носталгично моземо реци да је то било златно доба велике демократије дистрибуције телевизијског програма. 21 век обелезава почетак дистрибуције телевизијских садржаја мимо антена а путем кабловских оператера.

Први се на тржишту појављује СББ, мала фирма из Крагујевца, која у првим годинама нелегално каблира по Србији, уз прећутну сагласност Телекома Србија, односно државног врха, да би га ДОС-ов резим, куповином од стране компаније Џорџа Сороша, легализивао. Гледаоци са одушевљењем прихватају нову, много богатију телевизијску понуду и у великом броју склапају уговоре са СББ-ом, не питајући за цену месечне накнаде. Имати кабловску је било престижно.

Нико није слутио ста се крије иза ове “ богатије понуде“. Но, где год је Џорџ Сорош, иза посла који доноси профит, увек постоји и политичка позадина. СББ се након те аквизиције енормно шири и заузима лидерску и недостижну позицију дистрибуције телевизијских садржаја у земљи. У посао касније улази румунски Иком, нишки Коперникус Технологy и неколико локалних и малих оператера. Телеком Србија касно, тек 2007 године, након што је одлуком ДОС-овог режима препустио кабловске ресурсе странцима, покреце ИПТВ палаформу.

СББ паралелно покреце Тотал Тв и НетТв, платформе за дистрибуцију телевизијског програма, пре свега нашој дијаспори , закљуцује уговор на 10 година са РТС-ом о куповини права за све његове програме за минорних 200.000 еур годисње. Из посла избацују румунски Џити и постају једине и доминантне дистрибутивна платформе. Џорџ Сорош након заузимања вецине трзиста продаје СББ (да би се касније вратио?) инвестиционом фонду Мидл Еуропа Партнерс из Лондона, а они за невероватних 1.5 милијади долара америцком ККР фонду. Поставља се питање цене коју је ККР фонд платио и да ли овај, несумњиво велики бизнис има и своју политичку и стратешку позадину? Уласком у власниство ККР купује: Гранд продукцију,Тв Синеманију,Тв Ултра и Спорт Клуб. Дакле, најгледанији забавни, филмски, дечији и спортски канал.

Затим покреће информативни канал Н1, и заокружује све потребне „циљне групе“. Програмски концепт Тв Н1 је изразито антивладин, потпуно наклоњен опозицији, профилисан да заузима место некадасњег опозиционог Б92, који је такође био у америчком власниству. У пословном смислу ова телевизија трпи огромне губитке, али обзиром да је у питању политички пројекат, тај губитак је незнатан у односу на „корист“ зацртаних стратешких и политичких циљева.

Засто ККР улази у власниство поменутих телевизија? Одговор је једноставан. Да смањи гледаност националних емитера, пре свих Тв Пинк, Хаппy и осталих, тед а „покупи рејтинг и схаре“ у своју корист, смањи утицај домаћих емитера на јавно мњење у Србији а за себе приграби што већи, пре свега пропагандни и политички утицај. У српском „контент пољу“, као одговор страним телевизијама и њиховом утицају, једино ТВ Пинк прати трендове и одговара на надолазеце изазове и заузима озбиљан простор са својих 50 канала.
Такође, први у Србији отвара своју интернет платформу на којој се налазе у већини домаће тв станице. РТС се прекасно покреће и стартује, за већину гледалаца готово невидљивих 5 канала, занемарујући људске, прогамске и архивске ресурсе које поседује, и готово без свести о националном значају његове понуде.

ККР иде даље и купује Иком, сири платформе ТоталТв и НетТв за дијаспору. Коперникус Технологy се продаје Абрис Цапитал Партнерс фонду иза којег стоји из сенке, поново, екипа Џорџа Сороша. План је да се купи сто већи број малих кабловских оператера, „покори“ српски медијски простор, услове емитери да прилагоде садржаје „прогамским потребама платформе“ а то значи директну цензуру од стране странаца. У супротном, или це их избацацити са платфоме или позиционирарати “далеко” да буду за гледаоце готово невидљиви. По подацима Ратела највећи оператор дистрибуције медијских садржаја у Републици Србији у 2015. години је СББ, са тржишним уц̌ешц́ем од 47%, посматрајуц́и број претплатника. Поред СББ, Иком има 5%, Коперникус технологy 2%.Куповином малих оператера, што им је зацртани бизнис циљ, добиће јос 10% тржишта. Дакле, имаће укупно 64% тржишног учешћа у дистрибуцији медијских садржаја посматрајући број претплатника а њих и у Србији има укупно 1,6 милона, односно 64,2% укупног броја домаћинстава у Србији.

Поставља се питање како ћемо одговорити на ове изазове стране медијске хегемоније преко кабла и да ли ћемо икако одговорити? Само озбиљном националном стратегијом, како у домену кабловске дистрибуције, тако и у домену пласмана домаћег „контента“. Да ли ће се Телеком Србија кренути офанзивно и укључити се у тржишну утакмицу од националног знацаја или ће српским кабловским простором апсолутно владати странци без икакве иоле озбиљне конкуренције? Уз државну подршку Телеком Србија (који има озбиљне и менаџерске и техничке ресурсе ) могао би врло брзо да дође до 1 милион корисника у земљи и иностранству. Да ли це само Тв Пинк бити на тржишту кабловске и интернет дистрибуције као озбиљан играч или ће му се придружити бирократски пасивни, недовољно информатицко-кабловски „писмен“ и менаџерски неедукован РТС?

Ово није само добар повод за емисију „Можда Да, можда Не“ већ за озбиљно промишљање да л ии како можемо повратити део медијског суверенитета који сун ам странци одузели од 2000 на овамо или ћемо се предате без борбе. Овде није реч само о препуштању медијског тржишта странцима што није занемарљиво, па ни о препуштању улоге медијског арбитра страним корпорацијама већ и о безбедносном проблем јер ко контролише медије и кабловске мреже тај улази у наше домове и умове. Могућности за контролу становништва су бројне – од пласирања медијских садржаја које су у складу са њиховим “националним интересима” па до контроле протока информација и прислушкивања. А све то о нашем трошку јер је ДОС допустио монополски улазак странаца на овај осетљиви терен који друге државе љубоморно чувају и контролишу.

Невен Пећо

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *