Томислав Кресовић: Пројекција ЕУ за Балкан – граница Европе

Поделите:

ЕУ и нови „крсташки рат“ на Балкану

Балкан је у новим пројекцијама крсташких ратова“ западно католичке политике према Истоку односно исламу, али и правосолсаљу и Русији. Стратегија Европске уније за Балкан је да остане слепо црево“ Европе које ће бити погодно за протекторалне и неоколонијалне полтике моћних држава ЕУ. Планира се да Балкан буде депонија“ ЕУ за нуклерани, хемијски, медицински и други отпад, као и да буде лабараторија“ регионалне нестабилности и граница „цивилизација“. Балкан заправо треба да буде карантин“ за надолазећи талас муслимана из Азије, Африке и Блсиког и Средњег Истока. Државе чланице ЕУ на Балкану биће официри за везу“ овог протекторалног модела пре свега Немачке, Француске, али ће и саме као провинције“ ЕУ бити у знатно инфериорном положају у односу на чланице ЕУ у Западној“ геополтичкој сфери. Планира се да државе католичког света попут Словеније, Мађарске, Хрватске актвирају као заштитнице од исламске претње, али и ширења руско-словенског и православног утицаја које се осећају преко Бугарске, Румуније или Грчке. ЕУ води борбу не само за нову организацију Уније и спречавање миграција муслимана, већ и видно потискивање и дискредитовање православља.

Православље „реметилачки“ фактор „нове“ ЕУ

Православље је реметилачки фактор католичко-протестантске ЕУ. Тако ће чланице ЕУ које су православног националног карактера бити видно дискредитоване и мајоризоване на различите начине. Сада се у ЕУ шири исламофобија, јача русофобија али се развија и словенофобија и отпор према православљу. Зашто према православљу?. Зато што православно учење које делује коа национлани код на Балкану је у значакној мери супрсотављање и негација идеологије неw „аге“ и стварања Светске цркве у оквиру прогрма Новог светског поретка.Ватиканска идеологија подстиче идеју светске цркве и ту врбује“ Цариградску патријаршију да врши притисак на православне народе Балкана и Русије. Циљ је завада праволсавних балканских народа са Русијом уз подршку Ватикана, и коришћења исламског фактора. Због тога моћне државе ЕУ и САД са НАТО стратегијом стварају сукоб ислама и хришћанства у Европи, а жртве“ тог сукоба треба да буду православне државе које ће бити живи бедем“ Европе против ислама. Правосавље и Балкан се жртвују за католичко-протестантску моћ. Због тога ЕУ Балкан третира као депонију“ или евро-азијску“ границу Западне Европе и Истока у којој доминра Руско-православна концепција и Турско-исламска доктрина обнове Отоманског царства.Због тога Балкан остаје на споредним“ колосецима ЕУ. ЕУ и НАТО процењују да је Балкан зона нове одбрамбене доктрине Европе уз тестирање различитих стратегија етничких,религијских и полтичких сукоба које су могуће по „дубини“ ЕУ. Тако ЕУ преко својих католичких држава треба да симулира“ притисак на православне државе на Балкану,да буде одбрамбени штити“ ЕУ уз жртвовање православних држава према исламским. Та стратегија рачуна на латентне сукобе у БИХ и Kосову као неуспелим државама“, ширењу сукоба ислама и православља преко игара католичко-протестантских стратегија. Муслимани на Балкану и Албанци су одабрани да буду у конфликту са правосалавним народима пре свега у Македонији, у Србији и БИХ али и ида се врши протеривање ил исегрегација Срба на Kосову и „уништење“ односно дехристијанизација Kосова.

Балкан „ Истурено „или растурено “ одељење ЕУ?

ЕУ Балкану нуди неоколнијални и протекторални статус на неограничено време. Администрациија ЕУ преко својих комесара и емисара опут Фдерике Могерини или Јохнеса Хана државама западног Балкана нуде прелазно решење до пријема у ЕУ а то је статус истуреног“ одељења ЕУ. На овај начин се јасно говори да Балкан односно државе које нису у ЕУ, а који су кандидати или ће се припремати за кандидатски стаж“ свој пут у ЕУ не могу завршити у скорије време .Преведно исутрено одељење“ је статусу високог степена неодређености која подразумева потпуно испуњење захтева и отварање поглавља ЕУ без концета и сазнајна о чланству у ЕУ. Статус истуреног“ одељења више говори да је реч о растуреном“ концепту ЕУ који неће за дуже време не мање од пет година примити државе кандидате у ЕУ, или ће бити „зонска“ лига ЕУ без кључних утицаја и одлучивања уз бенефите као друге чланице ЕУ. Могеринијева је је полтичким лидерима из Београда, Приштине, Скопља, Подгорице, Сарајева и Тиране дала до знања да ће бити на дужем чекању и да ће се о чланству држава Балкана одлучивати када се постигне договор унурар ЕУ са новим условима који ће бити знатно строжији него до сада. ЕУ је формално спремна да политички не кочи даљи процес приступања, све док се не дође до крајње инстанце, односно коначног уласка који може да траје више година или више деценија. Државе Балкана које су кандидати биће у обавези да делују у интересу ЕУ и на сопствену штету и да чекају у ред на позив мнго уступака и понижења као и уз редуковање сопственог суверенитета и економских али и полтичких слобода и сопственог националног интереса.Због кризе у ЕУ нема пројекција даљег проширења Уније и “визије” како ће ЕУ изгледати , колико ће брзина односно “кругова” ће бити организована, и са којим правима и обавезама .

Томисалав Kресовић

 

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *