Без кочница на Трампа: Нови докази о вези с Русима

Поделите:

Њујоршки портал Обсервер у новом тексту о истрази о контактима тима председника САД Доналда Трампа са Русијом током предизборне кампање 2016. године пише да је америчка Агенција за националну безбедност (НСА) пресрела разговоре руске амбасаде у Вашингтону.
Аутор Џон Шиндлер у тексту „НСА у лову без преседана на доказе у „Кремљгејту“ наводи да је најважнија шпијунска агенција отпустила све кочнице у истрази руског мешања у америчке изборе, пошто је за Министарство правде именовало Роберта Мјулера за специјалног саветника задуженог за ту истрагу.

НСА је прошле недеље највероватније издала незабележено наређење Директорату операција, највећем одељењу Агенције. Директорат управља свим средствима за прикупљање пресретнутих комуникација широм света, што његово деловање чини „најважнијом шпијунском операцијом на свету“.

Имејл послат сваком запосленом у Директорату стигао је из Канцеларије генералног савета, односно правне службе НСА, а то се ретко виђа у Агенцији – наредба о чувању података.

Наредба се односи на све службенике Директората, од млађег аналитичара до највиших менаџера, и тиче проналажења података о везама људи умешаних у Кремљгејт, а нарочито високопозиционираних Американаца. Наредбом је уведена обавеза чувања тих података за федералне истажитеље (ФБИ). Подаци укључују пресретнуте телефонске разговоре, транскрипте тих разговора, имејлове, четовање на интернету и факсове – све до чега је Агенција могла да дође прошле године.

Шиндлер је навео да су његови извори из НСА захтевали да не објављује имена високопозиционираних Американаца на које се наредба односи, али да се може претпоставити како су на тој листи сви кључни људи Трамповог тима.

Постоји неколико начина на који су они могли да се појаве у сировим пресретнутим материјалима.

Прво, могли су да разговарају или четују на интернету. Ако НСА има тајни налог који је издао Суд за обавештајно праћење у иностранству, таква колекција података је савршено легална, али и строго тајна.

Друго, неко је могао да преприча разговор са појединцем за кога је Директорат заинтересован. То би могао да буде сценарио за недавно објављену сензацију о томе како је Џаред Кушнер, Трампов зет и саветник, као и бивши издавач Обсервера, наводно тражио од амбасадора Русије у САД Сергеја Кисљака да користи безбедне комуникационе везе да би разговарао са Москвом. НСА је наводно пресрела разговор Кисљака и Кремља у којем је амбасадор пренео Кушнеров захтев својим шефовима у Москви.
Трећа могућност је оно што НСА назива „одраз“, што значи да није укључена ниједна особа са листе Директората, али је једна или више њих поменута у разговору „трећих лица“. То би, на пример, могао да буде разговор страних званичника о Трамповом тиму и његовим проблемима са Русијом. Ако су људи који о томе разговарају важне личности, њихово мишљење може имати обавештајну вредност за креаторе политике у Вашингтону, чак и ако њихов разговор не баца ново светло на Кремљгејт.

Пример – ако НСА пресретне комуникацију у којој високе дипломате из држава Блиског истока ћаскају о Трамповом односу с Москвом, то би могло да укаже како власти тих држава виде ситуацију у Вашингтону. Ако је једна од тих држава близак савезник (или заклети непријатељ) САД, њихово виђење Кремљгејта могло би да занима високопозициониране америчке званичнике, чак иако је конверзација заснована тек на новинским извештајима и гласинама.

Директорат операција је подељен на одељења која се баве појединим државама или регионима (Кина, Блиски исток) или одређеним проблемима (борба против тероризма, контрашпијунажа). Говорило се да је пре неколико месеци испостава Директората операција у Русији од правника Агенције добила наређење о чувању података, што није изненађење, ако се узме у обзир чиме се руско одељење бави. Сада је такво наређење наводно издато читавом Директорату, укључујући и одељења која немају везе с Русијом. То показује озбиљну намеру НСА да истражитељима обезбеди било какве податке који би могли да баце ново светло на Кремљгејт.

Имајући то у виду, НСА је можда имао још један мотив за издавање наредбе Директорату, а то је традиционално настојање обавештајне заједнице за самоодржањем. Када су се Трампови проблеми с Русијом закували, његови медији савезници и присталице су изнели озбиљне оптужбе за незаконито поступање НСА и других шпијунских агенција под председником Бараком Обамом. Неке од тих оптужби биле су смешне, углавном лажи створене у дезинформаторским медијима Кремља, које су затим пренели десничарски медији у Америци. Ти медији су инсистирали на демаскирању пресретнутих података, што је процедура у којој НСА одговара на захтеве са високог нивоа да открије име било ког Американца који се помиње у обавештајним извештајима (та имена су обично зацрњена). Иако нема доказа да је Обама системски злоупотребљавао откривање имена, то није обуздало изношење све тежих оптужби.
Кремљ је годинама покушавао да облати НСА и та скривена кампања је добила јак ветар у леђа када је Едвард Сноуден пребегао у Москву пре готово четири године. Дискредитовање НСА и њених глобалних обавештајних партнера играло је кључну улогу мешању Русије у америчке изборе прошле године. У циљу супротстављања лажима о Агенцији и њеној мисији, наводна наредба о чувању података садржи и обавезу чувања свих захтева за откривање имена, као и досијеа о томе који су аналитичари Агенције приступили информацијама и када тачно, другим речима, потпуне податке о свим инцидентима о откривању пресретнутих података у 2016. години.

Подухват толике величине и обима није се догодио у 65-годишњој историји НСА. Иако су наредбе о чувању података издаване и раније, никада до сада читав Директорат операција није добио наређење да претражи све базе података о пресретнутим комуникацијама листе имена људи и да сачува све што је пронађено. Кремљгејт је јединствен догађај у америчкој историји и у тој афери су изнете оптужбе за злонамерно мешање непријатељских обавештајних агенција у америчку демократију, а довешће, такође, и до резултата без преседана у шпијунским агенцијама САД.

Имајући у виду сложеност природе обавештајних података, наредба ће захтевати ангажовање хиљада аналитичара који ће преиспитати најмање неколико стотина хиљада пресретнутих комуникација, па је извесно да ће бити откривене и неке значајне информације. Иако јавност вероватно неће ускоро сазнати о новим доказима, можемо бити уверени да ће све релевантно за истрагу о Кремљгејту сместа бити подељено са ФБИ и Мјулеровим истражитељима, закључује Шиндлер.
Џон Шиндлер је стручњак за безбедност и бивши аналитилчар НСА и контраобавештајни официр. Шиндлер је експерт за шпијунажу и тероризам, а био је и морнарички официр и професор на војном колеџу. Објавио је четири књиге.

Демостат

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *