Чудесан живот и језива смрт Перхана из „Дома за вешање“

Поделите:

Са само 18 година био је звезда. Нажалост, изгубио се у мраку.
Давор Дујмовић је био једна од најсјајнијих звезда домаће глумачке сцене, а најпознатији је по улози Перхана у филму “Дом за вешање”. На данашњи дан 1999. године извршио је самоубиство вешањем. Имао је 30 година.

Дујмовић је био таленат какав се ретко виђа, а у свет филма ушао је потпуно случајно.

Рођен је у Сарајеву, у сиромашној породици. Желео је да свира клавир.

„Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао“, причао је Давор о свом искуству у музичкој школи.

Као дечак имао је обичај да после наставе сврати код свог оца који је тада радио на пијаци Маркале.
Десило се да је свратио на сок у оближњи ресторан, баш кад су ту дошли Емир Кустурица и његов асистент, Ћиро Мандић. Позвали су га на аудицију за филм “Отац на службеном путу” и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу.

После филма “Отац на службеном путу”, који је награђен Златном палмом у Кану, одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао.

– У шали кажем да бих ишао на Академију под условом да предајем. Мислим да није било потребе, јер сам мислио да се глумом бавим док се не заситим, док се публика и камера не засите мене. Ја у ствари никад нисам имао намеру да будем глумац – признао је једном приликом.

С непуних 18 година Давор је постао главни глумац у следећем филму Емира Кустурице, “Дом за вешање”.

– Перхан је дошао као судбина да добијем главну улогу после филма „Отац на службеном путу“. Перхан је култ нечег циганског и биће то још двеста година – рекао је у једном интервјуу.
Та улога донела му је титулу једног од пет најбољих глумаца у Европи, а он и његова партнерка у филму (Азра) Синоличка Трпкова проглашени су за најбољи глумачки пар у бившој Југославији. Надимак Перхан остао му је заувек.

Поредили су га с Дастином Хофманом и чинило се да му се смеши светска каријера, али… Ту бајка добија тужан обрт.

Почетком деведесетих Давор се навукао на хероин. Покушавао је да се лечи у неколико наврата, али безуспешно.

– Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било „ја сам мал’ па сам радознал“, али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу – говорио је.
Рат га је затекао у Сарајеву, одакле одлази у Београд. У том периоду снимио је још неколико филмова, од којих је најпознатији “Ундергроунд”, недавно проглашен за најбољи филм на Балкану. По завршетку рата сели се у Бањалуку, а затим у Словенију, код девојке. У то време борио се с јаком депресијом и алкохолизмом.

Знао је да каже: „Чекам да се земљина кугла смири“.

Није дочекао – 31. маја 1999. године се обесио у Новом Месту.

Noizz.rs

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *