Молитва уз мирис боровине

Поделите:

У Драглици настављају традицију старог Влаха у градњи цркава брвнара. За грађу цркве треба 150 кубика црног бора старог два и по века.
Уз рески звук тестере, ручног фрезера или глодалице по боровој јапији, гредама и стубовима на Зборишту у Драглици, ветар разноси мирис смоле према Бријачу и Медвеђем брду и многе враћа у детињство и на огњишта завичаја под Муртеницом.А овде су само до пре коју деценију вадили луч из жила борова столоваша, пекли катран, а кириџије кретале пут Шумадије. На брегу одакле су полазиле крстоноше, ових мајских дана подижу се стубови, нижу брвна и греде цркве брвнаре. Наставља се традиција у Старом Влаху, попут богомоља у скровитим местима – у Пети, с друге стране планине Муртенице, па цркве у Радијевићима, на Златару или у Доброселици и Јабланици на јужним падинама Златибора.

– За грађу цркве бирано је 150 кубика и то само доземци, први трупци црних борова из околине Вишеграда, јер је најквалитетнији и смолом најбогатији део стабла. Пре две и по године посечена су стабла пречника 60-80 центиметара и стара два и по века – казује мајстор Мирослав Арсенијевић.

По народном календару и традицији старих неимара, борови су сечени у децембру, кад дрво мирује. Брвна и греде нису тесани као некад, секиром, већ резани у две чачанске стругаре, али су сушени природно, у витлу, а брвна и у сушари. Уз савремене алатке, мајстори не могу без оних старинских – кесера и длета, а ексери су незаменљиви у статици дрвенарије.

– Нема брвана дужих од три метра и склапају се одвајкада исто. Сваки рог има своју тавањачу, да кров издржи ударе ветрова и снегове у висовима – појашњава Мирослав, који је дрводелац дуже од две деценије.

Уз сво вековно искуство народног градитељства, овде иду и у корак с временом. Богомоља ће имати топлотну изолацију, подно грејање и расвету, док су под, степеништа и стазе од белог камена из Сирогојна.

– Заслужили су село и планина да имају украс на Зборишту, а светковина освећења је заказана за 6. јун, на треће Тројице, сеоску заветину – казује ктитор цркве Страхиња Кутлешић (45), родом из Драглице и предузетник у Италији, који је на путу према завичају и телефоном проверава докле су стигле иконе из Солуна и звоно из Русије.
КРСТОНОШЕ И САБОР

НА Зборишту, код мале капеле и споменика солунцу Радивоју Савковићу, саборовало се о Тројицама, уз трубаче и кола окупљао народ са обе стране Увца, долазили са Златибора и од Моравице. Последњи сабор одржан је 1979. године, а од крстоноша, чији обилазак села је прекинут у поратним годинама, жива су тројица – Дарко и Милисав Зечевић и Секула Шуљагић – подсећа Неђо Грујичић, пензионисани дрвосеча.

Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *