Завршени «Спасовдански дани» у Призрену

Поделите:

Манифестација „Спасовдански дани у Призрену“, која се сваке године одржава око Спасовдана, је ове године започела славом Призренске богословије, празником Св. Кирила и Методија, 24. маја. После литургије и Свечаности у Богословији, Призренци и гости су се окупили у атријуму цркве Св. Спаса у Подкаљаји, где је представљена књига Наде Хаџи- Перић „Пођите са мном“.

Архимандрит Михајло је у поздравном слову, рекао да, долазак на ово брдо, у цркву Светог Спаса, свако доживи као узбуђење од векова који су прошли на том месту:

– Сви ми који живимо у Призрену и околини, осећамо ову лепоту. Када су ме скоро питали шта имам да кажем о Призрену, рекао сам да је с једне стране, Призрен један обичан град, али са друге стране Призрен је за нас овде све. И сам сам овде годинама и благодарим Богу и светињама да сам ту, да могу да служим на овом месту, јер не може речима да се опише, да се изрази шта је овај град и зашто нас оволико привлачи, држи у себи, трпи у себи. Ту смо, јер смо осетили ту лепоту и благодат Божју, која се налази на овим местима: у Св. Архангелима мир, у храмовима Св. Спаса и Св. Ђорђа колико су Срби били упорни и колико су се трудили да тако велике храмове подигну у тешким временима, па онда остале цркве редом, Св. Николе, Св. Георгија, Пантелеја, па Богословија која данас слави славу, и која је оживљена и која чини да је и јутрос био пун храм, да и ови богослови, који ће учествовати у програму, учинили су једну радост за све житеље Призрена и оне који долазе.

Отац Михајло је позвао све да долазе у овај град и својим присуством учине мали напор и крену путем који су светитељи Ћирило и Методије утабали Словенима и нама Србима, да будемо хришћани, и позвао Наду Хаџи Перић, да „пробуди наша срца и обрадује, али и растужи својим стиховима“.

Нада Хаџи-Перић, пре рата судија у Окружном суду у Призрену, а данас судија у Апелационом суду у Београду, Призрену се враћа својом поезијом. Овога пута је окупљенима, у атријуму Светог Спаса, представила своју књигу песама „Пођите са мном“. Стихови су, како је Нада рекла на почетку, начин да сачува некадашњи Призрен, успомене на драга места и људе, живот, догађаје. Прва њена збирка песама, носила је наслов „Враћам се“, а ова друга, носи наслов „Пођите са мном“. После своје прве посете Призрену, 2013. године, Нада својим песмама, позива и друге људе, не само Призренце, да пођу са њом у Призрен, прошетају улицама призренским, обиђу светиње, напију се воде са Шадрвана… У сваки стих песама, везаним за драга места и људе, Нада је уплела свој живот, своја осећања. Лични бол, она претвара у молитве Светом Спасу, Богородици Љевишкој, и води знане и незнане читаоце пут Светих Архангела, где их дочекује игуман Михајло, у новоизграђеном Душановом народном конаку… Нада пише песму „Малој Милици“, посвећену Милици Ђорђевић, првој српској девојчици рођеној у Призрену, после 1999. године, а песмом „Призренска свадба“ описује прво венчање у Призрену, Призренца Ивана Крстића и Данке Селаковић. У песми „Пред срушеним олтаром“ насталој на Велику Госпојину 2016. године, Нада описује догађај у селу Мушитишту на Велику Госпојину, када је јереј Слободан Ђорић, парох призренски, сам са црквењаком Иваном, служио литургију, на рушевинама цркве Пресвете Богородице Одигитрије, а разуларена маса албанских екстремиста, блокирала пут „деци Мушутишта“ да на славу своје цркве у селу дођу.

У „Молитви за ујака“, ова песникиња, сведок немилих догађаја на Косову и Метохији и у расељеништву, свих ових година, проговорила је и о муци многих прогнаних, који губећи наду на повратак, натерани немаштином, пристају на продају своје породичне куће, и трајно се настане тамо негде, на некој новој адреси. Њен ујак „притиснут тешком муком“ пристао је на продају куће и себе, како је забележила Нада „трајно везао за постељу“.

…И сад у џепу болесничке пиџаме, брижно чува новац за возну карту, да некако стигне до вољене куће, до које, видим, никад стићи неће…“

Нада је и овога пута, као на промоцијама њене књиге „Пођите са мном“ одржаним у Београду и у Подгорици, позвала све који могу да куповином њене књиге, помогну обнову манастира Свети Архангели код Призрена.   На промоцији су наступили и призренски богослови призренским песмама, а девојчица Милица Ђорђевић је у отпевала и одсвирала на гитари песму „Ајде Като“.

Изложба фотографија „Призренски времеплов“

Истовремено, док је трајала промоција књиге Наде-Хаџи Перић, посетиоци су могли да погледају изложбу фотографија „Призренски времеплов“, ауторке Александре Марковић Новаков.

Снежана Бурсаћ-Петровић, из Дома културе Грачаница, упознала је присутне са биографијом ауторке:

– Историчарка и научни сарадник, Александра Марковић Новаков, рођена је у Призрену 1973. године. У родном граду завршила је основну и средњу медицинску школу. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду. Стручни је сарадник лексикографског одељења Матице српске, уредник за фотографију Лексикографских издања Матице, и научни секретар Српског биографског речника. Определила се за проучавање историје српског народа у Османском царству у периоду од средине 19. века до ослобођења 1912. године. Објављена монографија „Православна српска богословија у Призрену 1871-1890. год.“ Живи у Новом Саду.

Идеја за изложбу је настала, када је ауторка, у архиву Србије, угледала фотографију Поткаљаје из 1912. године, у тренутку ослобођења Призрена. Помислила је да се ништа у архитектури Призрена није променило готово 100 година, односно до краја 20. века и схватила колико је трајало то време, те куће, ти људи.

Одлучила је да прикупи фотографије на којима је приказана панорама града, на којима су чланови разних друштава, стамбени објекти, личности, догађаји. Срећна околност је била што су фотографије Призрена сачуване у многим институцијама културе широм Србије, а оне без речи, како рече ауторка „говоре, о богатом културном наслеђу и његовим знаменитостима и подсећају нас на једно време којег више нема, али ће заувек остати у нашим срцима“.

На изложеним фотографијама, на тим чудесним комадићима хартије, наставља да живи град, који нестаје у новом руху. Најстарија фотографија на овој изложби датира из средине 19. века из 1873. године настала, приликом посете Призрену словенофилки Мјур Макензи и Аделине Ирби, српских добротворки, објављена у њиховој књизи „Путовање по словенским земљама Турске у Европи“. Велики број фотографија Призрена начинио је Михајло Ристић, српски дипломата у Османском царству.

Путем ове изложбе њени организатори су са ауторком, желели да овековече старо језгро града, његове житеље сабране у друштва и удружења и одају почаст једном старом времену, Призрену, кога се са носталгијом сећају.

Света литургија на Спасовдан, због кише и лошег времена је служена у цркви Светог Ђорђа, а у сали Богословије је после литургије наступио реномирани уметник Слободан Тркуља у пратњи кавалисте Милоша Јаковљевића.

Спасовдански дани у Призрену су реализован уз помоћ и подршку Општине Призрен, Канцеларије за Косово и Метохију и Дома културе Грачаница.

Православие.Ru

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *