Да ли ће Вашингтон да ризикује ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ како би блокирао наилазећу супер државу сачињену од ЕУ и Русије?

Поделите:

“Русија је неодстрањив, органски део Велике Европе и европске цивилизације. Наши грађани себе сматрају Европљанима … То је разлог зашто Русија предлаже усмерење ка стварању заједничког економског простора од Атлантика до Пацифика, који наши руски стручњаци карактеришу као заједницу ‘Уједињене Европе’ која ће ојачати руски потенцијал у њеном економском обрту ка ‘новој Азији’.” – руски председник Владимира Путин, фебруара месеца 2012.године.

Непрестајећа демонизација Владимира Путина је само један део вишекратне стратегије Вашингтона да спречи руску моћ у Централној Азији и угаси Путинов сан „Велике Европе“. Поред покушаја да оклевета руског председника као „KГБ-овског силеџију“ и „диктатора“, медији су такође изнели да је Москва наводно интервенисала у америчким председничким изборима и да је Русија серијски агресор који претставља растућу опасност за националну безбедност Европе и САД.

Медијска офанзива, која је увелико појачана од избора Доналд-а Трумп-а новембра месеца 2016., је праћена суровим економским санкцијама, асиметричним нападима на руска тржишта и валуту, наоружавањем и обуком руских противника у Украјини и Сирији, срачунатим умањењима цене нафте и напорима да се „тешком руком“ саботирају руски пословни односи у Европи. Укратко, Вашингтон чини све у својој моћи да спречи Русију и Европу да се уједине у највећу светску слободну трговинску зону која би током следећег века постала центар глобалног раста и богатства.

То је разлог зашто је 2014. године Министарство иностраних послова САД дејствовало са ЦИА-ом да сруши изабрану Владу Украјине. Вашингтон се надао да би анексирањем важног мостобрана између ЕУ и Азије, центри моћи у САД могли да контролишу критичне гасоводне коридоре који два континента спајају у једно савезништво, а које би одстранило Сједињене Америчке Државе.

Могућност да Русија још више подмири растуће енергетске потребе ЕУ и да кинески брзи железнички системи испоруче додатне јефтине индустријске производе, доводи до закључка да се светски центар економског нагињања брзо преусмерава, што увећава вероватноћу да ће САД наставити на свом путу неповратног пада. И када се амерички долар буде одбацио као основно средство размене међу трговинским партнерима у наилазећој слободној трговинској зони Азија-ЕУ, када се преусмеравање светског богатства у национални дуг САД буде драстично стропоштао низ литицу, онда ће тржишта САД бити доведена у пад, а економија ће склизнути у дубоки понор.

Спречити Путина од „стварања хармоничне заједнице економија од Лисабона до Владивостока“ није нека мала препрека за САД. ТО ЈЕ ПИТАЊЕ ЖИВОТА И СМРТИ.

Сетите се Wолфоwитзеве Доктрине:

„Наш први циљ је да спречимо накнадно појављивање новог ривала, било на територији бившег Совјетског савеза, било на неко друго место, а који ће представљати претњу за (западни) поредак, као што је то некада претстављао Совјетски савез. Ово је доминантан циљ за разматрање, који ће поспешивати нову регионалну дефанзивну стратегију, а што ће захтевати да покушамо спречити било какву непријатељску силу да има доминацију над једним регионом чији би ресурси, по успостављању потпуне контроле, били довољни да генеришу глобалну моћ“.

Вашингтонов однос са Русијом ће увек бити „фракцијски“, јер Русија претставља вишегодишњу опасност амбицијама САД да влада светом.

Географија је судбоносна, и руска географија садржи масовне резерве гаса и нафте који су Европи потребни да загреје своје домове и покрене своје бизнисе. Симбиозичан однос између достављача и корисника ће на крају довести до уклањања трговинских препрека, смањења царина и глатког спајања националних економија у једно распрострањено, регионално заједничко тржиште. Ово је вероватно највећа ноћна мора Вашингтона, али је уједно и врхунски стратешки приоритет Путина. Изнео је следеће:

“Ми морамо размотрити проширену сарадњу на енергетском пољу, до стварања, а и самог стварања заједничког европског енергетског комплекса. Северни гасовод испод Балтичког мора и Јужни гасовод испод Црног мора су важни кораци у том правцу. Ови пројекти имају подршку многих влада и повезани су са моћним европским енергетским компанијама. Kада гасоводи почну да раде пуним капацитетом, Европа ће имати сигуран и флексибилан систем напајања гасом који неће зависити од политичких хирова било које нације. Ово ће ојачати енергетску безбедност континента не само у форми, већ у реалности. Ово је нарочито битно у светлу одлуке неких европских држава да смање, или укину употребу нуклеарне енергије”.

Уколико Европи треба сигуран партнер који ће подмиривати њене енергетске потребе, онда је Русија та која „подмирује рачун“.
На жалост, САД су непрестано покушавале да саботирају оба гасовода како би поткопали односе ЕУ и Русије. Вашингтон би више волео да Европа или драматично смањи коришћење природног гаса, или да нађе друге, скупље алтернативе који не би укључили Русију. Другим речима, европске материјалне потребе се жртвују ради геополитичких циљева Вашингтона, где је главни циљ да се спречи стварање “Велике Европе“.

Вашингтонов рат против Русије постаје све више милитаризован. Недавно је Пентагон поставио додатне борбене ефективе у Сирију и Kувајту, што доводи до закључка да амерички стратези намеравају да се окрену од тренутне стратегије наоружавања џихадских милиција (а ради свргавања Владе сиријског председника Башир ал Асада), и да иду на директну употребу војне силе ради окупирања и држања територија у Источној Сирији. Има знакова, такође, о повећању сукоба у Украјини, где је председник Трумп изгледа више наклоњен за употребу „гвоздене песнице“ у решавању регионалних сукоба него што је то био његов претходник, Барацк Обама.

Такође, НАТО је поставио више борбених ефектива и оружја на руско западно крило док су САД распространиле број својих војних база преко Централне Азије. НАТО је наставио да гура ка Истоку, и то од пада берлинског зида новембра месеца 1989. године. Перманентно нагомилавање агресивних војски на руско западно крило је извор растуће забринутости у Москви, и то сасвим оправдано. Руси познају своју историју.

Истовремено, САД граде подземни ракетни дефанзивни систем у Румунији (тзв. “Рат Звезда“) који нуклеарни арсенал САД интегрише са овом локацијом која је од Москве удаљена свега 900 миља. Амерички ракетни систем је „оверен за употребу“ у мају 2016. године, поништава руско нуклеарно одвраћање и поништава стратешки однос снага у Европи (напомена: ако се узме у обзир најновија руска ракетна техника, ова констатација је дискутабилна). Путин је наредио одговарајуће контра мере. Овде имамо Путинове коментаре по овом питању:

“Изгледа да су НАТО државе, а поготово САД, развиле чудно разумевање безбедности које се суштински разликује од нашег. Американци су опседнути идејом „потпуне нерањивости“ за себе. Међутим, потпуна нерањивост за једну нацију значи потпуну рањивост за сваку другу. Ме се са овим не можемо сложити”.

Током претходне седмице, Трумп-ова Администрација је саопштила да ће поставити систем ТХААД – Терминалну Високо Висинску Регионалну Одбрану у Јужној Kореји, образлажући одлуку потребом да се реагује на провокације Северне Kореје. Међутим, истина је та да Вашингтон користи Северну Kореју као изговор за свој план да „урами“ Русију и Kину унутар њихових „осовина“ у срцу Евроазије, како би ову огромну земаљску масу држали потчињеном, а за коју је британски географ Сир Халфорд Мацкиндер рекао да претставља „центар саме осовине … која се простире од Персијског голфа то кинеске реке Јангце“.

Вашингтон се нада да ће контролом поморских путева, окружењем региона војним базама и агресивним убацивањем тамо где треба, спречити појављивање једног економског џина који ће умањити улогу САД као глобалне супер силе.

Америчка будућност се заснива на њеној способности да из колосека избаци економску интеграцију у самом центру света и да победи у „Великој игри“ тамо где други нису успели. Овде је извод из чланка Алфред W. МцЦоy-а насловљеног „Геополитика Америчког Глобалног Опадања“, који ће помоћи да се расветли сукоб који се сада одиграва за контролу над такозваним „светским острвом“ (тј. Евроазијом):

“Завршетком Другог светског рата, САД је постала ‘прва сила у историји која је ставила под контролом стратешке осовинске тачке на оба краја Евроазије’. Промовисањем страха од кинеских и руских експанзија, који је употребљен као ‘катализатор за сарадњу’, САД су освојиле империјална утврђења, како у Западној Европи, тако и у Јапану. Са овим осовинским тачкама, које користи као сидра, Вашингтон је изградио један лук војних база који је заснован на британској поморској матрици, и која јасно за циљ има окружење светског острва.

Пошто су окупирали осовинске тачке „светског острва“ од нацистичке Немачке и империјалног Јапана, САД су се током следећих 70 година ослањале на све дебљим слојевима своје војне силе да зауставе Kину и Русију унутар Евроазијског центра. Уколико би се скинула идеолошка камуфлажа, онда висока вашингтонска стратегија хладноратовског антикомунистичког „заустављања“ није била ништа друго него процес империјалног наследства – од Британије- (Напомена: Уколико се прихвати став појединих аналитичара да Адолф Хитлер није био ништа друго него оперативац банкарске династије Ростчилд, онда англо-америчко војно искрцавање у Француској 1944. године није било само ослобађање Западне Европе од нацизма, већ нова окупација, овог пута од стране САД, које и дан данас имају трупе у Европи).

До завршетка хладног рата 1990. године, окружење комунистичке Kине и Русије је захтевало 700 прекоморских база, авијацију од 1,763 борбених авиона, огроман нуклеарни арсенал, више од 1,000 балистичких ракета, морнарицу од 600 бродова, укључујући и 15 борбених група нуклеарних носача авиона – а сви повезани јединим светским глобалним системом сателитске комуникације“.

Током последњих 70 година ова империјална стратегија је функционисала без „квара“, али садашњи препород Русије и експлозивни кинески економски раст прете да се обе земље ослободе од стратешког дављења Вашингтона.

Ови азијски савезници су почели да укрштају Централну Азију и Европу са гасоводима и брзим железничким пругама које ће повезати далеке државице које су „разбацане“ преко азијских степа, привући их у Евроазијску Економску Унију и повезати их у распрострањену и напредну супер државу, која ће бити епицентар глобалне трговине и индустрије.

Збигниеw Брзезински, аутор публикације „Велика Шаховска Табла“, је сумирао важност Централне Азије у својем класичном делу из 1997. године:

„Евроазија је највећи глобални континент и геополитички претставља осовину. Она сила која доминира над Евроазијом би контролисала два од три светски најнапреднија и са економске стране најпродуктивнија региона. Око 75 % људи света живе у Евроазији, и већина светског физичког богатства се такође ту и налази, не само у својим индустријским структурама, већ и испод земље. На Евроазију се односи 60 % целокупног светског БНД као и три четвртине познатих енергетских ресурса“.

Нова глобална империја се у Централној Азији полако појављује, и док се економска интеграција још увек не осећа, јер трансформација још није завршена, покушаји САД да цело време блокирају овај ембриони савез постају све слабији и све више очајни. Хиперболична пропаганда о наводном „руском хаковању“ председничких избора у САД је само један доказ овога, док је наоружавање нацистичких милитаната у Kијеву други доказ.

Срж свега овога јесте то да и Русија и Kина употребљавају светска тржишта, научно-индустријски развој и националну генијалност да победе Вашингтон, док се сам Вашингтон ослања скоро искључиво на обмане, тајне операције и сирову снагу. Другим речима, бивши комунисти побеђују капиталисте у властитој игри. Имамо још од МцЦоy-а:

“Kина дубоко дохвата у светско острво покушавајући да у потпуности преобликује геополитичке основице глобалне снаге. Она употребљава префињену стратегију која је до сада била ван домашаја вашингтонских елита моћи.

Први корак је био пројекат, који одузима дах, а то да се постави основица за инфраструктуру за економску интеграцију континента. Тиме што је поставила распрострањену и изузетно скупу мрежу брзих, бројних железничких мрежа, као и нафтовода и гасовода дуж огромног пространства Евроазије, Kина ће можда бити у могућности да реализује Мацкиндер-ову визију на један нов начин.

По први пут у историји, брзи трансконтинентални превоз критичне робе – нафте, минерала, индустријских производа – ће бити могућ у масовним количинама, што би са потенцијалне стране ујединило огромну земаљску масу у јединствену економску зону која би се простирала 6,500 миља од Шангаја до Мадрида. На овај начин руководство у Пекингу се нада да преокрене центар геополитичке моћи од поморске периферије (тј. од англосаксонских држава) до дубоко у срж самог континента (тј. до Русије и Kине).

Вашингтон неће дозволити да овај руско-кинески план прође без борбе. Уколико економске санкције, тајне операције и финансијска саботажа не успеју, онда ће амерички центри моћи применити смртоносније стратегије.

Најновије постављање трупа на Блиски Исток ствара утисак да стратези верују да би директна војна конфронтација можда била најбоља опција која је на располагању, јер се можда, све у свему, војни сукоб са Русијом у Сирији или Украјини не би претворио у пуну нуклеарну конфронтацију. То нико не жели. Међутим уколико би се ратовање усмерило унутар сиријских граница, онда би то био практичан начин да се сакупе савезници из Европске уније, торпедује руски економски интеграциони план и Москва навуче у дуговечно, ресурски исцрпљујуће војно блато. Јел то што амерички војни стратези имају на уму ?

План је ризичан, али један који би Вашингтон радо применио уколико би помогао да оснажи глобалну хегемонију Америке.

Напомена: Економско уједињене Европе и Русије се не сме буквално протумачити као уједињење Европске уније и Русије, већ економско уједињење суверених европских држава и Русије, јер је већ сада јасно да су Европској унији дани одбројани (примера ради, у Британији смо имали БРЕXИТ, док је Марине Ле Пен, вођа Националног Фронта Француске, недавно посетила Владимира Путина у Москви; пре саме посете изјавила је да ће после победе на предстојећим изборима заказати референдум о изласку Француске из ЕУ).

Сама Европска унија је створена по диктату Вашингтона и приватних банкара из Њујорка и Лондона, и није ништа друго него копија америчке Федерације. Оно што је заједничко за САД и ЕУ јесте чињеница да обе политичке творевине имају централне банке које су у рукама приватних банкара. Сва финансијска и политичка моћ је у рукама приватних банкара и мега корпорација, док су политичари и државни чиновници у САД и ЕУ сведени на пуке извршиоце банкара и мега корпорација.

Циљ стварања ЕУ је било спречавање политичко-економског савеза Русије и Немачке, пљачка Европе, као и ширење ка Истоку, односно покушај разбијања Русије. Европска унија није ништа друго него цивилна компонента НАТО пакта. Пуч у Kијеву фебруара месеца 2014. године је доказ томе, где је циљ био да се Украјина уведе у ЕУ и НАТО и да послужи као одскочна даска за разбијање Русије. План није успео. И ЕУ и НАТО у Западној Европи постају све непопуларнији.

Резултат ове ситуације је био БРЕXИТ у Британији, која је одучила да напусти ЕУ. Напуштањем ЕУ она постаје самостална са политичке стране, али би и даље држала ЕУ под својим утицајем и контролом, и то у садејству са америчким банкарима, јер је Централна банка ЕУ махом под контролом Ростчилда и Рокерфелера.

Пре одржавања БРЕXИТ-а у Британији, англосаксонски банкари су у Западној Европи инсценирали „мигрантску кризу“, где је циљ подривање суверенитета европских држава приливом лажних миграната и избеглица, којима је дата улога тројанског коња, односно стварање економских, финансијских, политичких, социјалних и етничких проблема и сукоба. Глобални циљ је да се европске државе спрече да суверено функционишу, а уједно да се тим путем поткопа било какав савез са Русијом. Према проценама аналитичара, само је Немачка примила 2 милиона лажних азиланата.

Избор Доналда Трумп-а у САД за председника се и даље анализира. Аналитичари још увек не могу да дају прецизну оцену зашто је током избора за председника, њега подржало 200 активних и пензионисаних генерала и адмирала, односно шта је мотив: Да ли изузетно лоша економска и финансијска ситуација унутар САД (према изјавама самог Трумп-а, затворено је 60,000 фабрика, док је према изјавама америчких универзитетских професора, укупан спољни и унутрашњи дуг САД децембра месеца 2014. године износио 222 билиона долара, а према изјавама америчког статистичара др Јим Wиллие-а, САД сада сваке године штампају 1 билион долара без покрића). Уколико мотив за подршку Трумп-у од стране високих официра САД није унутрашња ситуација у САД, већ конфронтација са Русијом и Kином, онда у том случају гомилање америчких трупа и технике у Западној Европи има своју логику.

Доналд Трумп је са очеве стране Немац, а са мајчине Шкотланђанин. Међутим, мајка му је норвешко-викиншког порекла, из норвешке краљевске породице Рурик, што је можда случајност за његов избор за председника, а можда и један од главних фактора. Индикативно је да је и у Немачкој и у Норвешкој његов избор за председника примљен са дозом хладноће, где обе земље избегавају да потенцирају његово порекло. Поставља се питање зашто.

За Видовдан превео Бранко Филиповић

 

Извор:http://www.globalresearch.ca/will-washington-risk-world-war-iii-to-block-an-emerging-eu-russia-superstat

Поделите:
1 reply
  1. Зоран Маторац
    Зоран Маторац says:

    Лепо је што пишете ћирилицом, али не пазите кад пресловљављте текст са латинице:

    – Сетите се Wолфоwитзеве Доктрине:
    – …него што је то био његов претходник, Барацк Обама.
    – …британски географ Сир Халфорд Мацкиндер рекао да …
    – Овде је извод из чланка Алфред W. МцЦоy-а насловљеног…
    – Збигниеw Брзезински, аутор публикације „Велика Шаховска Табла“…
    – … у Британији смо имали БРЕXИТ, док је Марине Ле Пен..
    – Доналд Трумп је са очеве стране Немац…

    Поздрав од маторог закерала.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *