Др. Паул Робертс: Француски избори су катастрофа за светски мир

Поделите:

 

 

Пораз Марине Ле Пен, уколико је бројање гласова заиста било поштено, указује да су Французи више флегматично неодговорнији него Американци.

Током седмице која је претходила изборима, руска Врховна команда је објавила да је Вашингтон успео да убеди војне снаге Русије да Вашингтон намерава да изведе иницијални нуклеарни удар против Русије. Ни један европски политички вођа није видео опасност у овој изјави, осим Ле Пен.

Ни један европски вођа, а нико ни у Вашингтону, није искорачио и убедио Русе у супротно. У САД само моји читаоци, изгледа, уопште и знају о изнетом руском закључку. У западним медијима се једноставно ништа не говори о невероватном ризику који постоји уколико се Русија не убеди да САД не спремају први, иницијални напад против Русије.

Ништа од хладноратовских дешавања 20 века није било ни приближно овоме што се сада дешава.

Ле Пен, као и Трумп, а пре него што је „кастриран“ од стране војно-безбедносног апарата, су разумели да војни сукоб са Русијом значи смрт за човечанство.

Зашто француски бирачи нису били забринути за смрт која им потенцијално иде у сусрет ?

Одговор је тај да су Французи са психолошке стране испраних мозгова и сада верују да уколико би стали уз Француску, као што то чини Марине Ле Пен, да би стављање патриотизма и национализма испред себе значило да се то ставља изнад разноврсности (тј. изнад мултикултуралне и мултиетничке државе), и да је то заправо „фашизам“.

Читава Европа, са изузетком већине Британаца, је психолошки испрана и усмерена да верује да је подржавање своје земље „хитлеровски“ или „фашистички“ поступак.

Да би француски мушкарац или жена избегли етикету „фашисте“, он или она морају бити „Европљани“, а не Французи, Немци, Холанђани, Италијани, Грци, Шпанци, Португалци.

Тиме што су Французи подлегли испирању мозгова и прихватили став да је „фашистичко“ да се стане уз Француску, сами Французи су гласали за међународне приватне банкаре и за Европску унију.

Француски избори су катастрофа за Европљане, али су зато огромна победа за америчке нео-конзервативце (тј. елиту) која ће сада бити у могућности да гурне Русију у рат без европског противљења.

Напомена: независни аналитичари већ сада указују да су избори у Француској саботирани, и да је маса гласова, датих Марине Ле Пен, поништена, док је у регионима где је Еммануел Мацрон био популаран, бирачима одобрено да гласају по два пута.

Што се Британије тиче, она наставља са својом вековном политиком „одржавања баланса“ у континенталној Европи, где се не дозвољава ни једној држави да добије надмоћ.

Стварање Европске уније је наставак те политике, и иста је створена од стране лондонских и њујоршких банкара по узору на америчку Федерацију. И ЕУ и САД имају централне банке које су у рукама приватних банкара.

ЕУ је заправо цивилна компонента НАТО пакта, и служи за одржавање баланса у Европи, за пљачку Европе и за ширење ка Истоку и разбијање Руске Федерације. Пуч у Kијеву 2014. године је доказ томе, где је Украјина требала бити уведена у ЕУ и НАТО и употребљена као одскочна даска за агресију ка Русији. План, као што је познато, није у потпуности успео. Русија је повратила Kрим и успоставила тампон зону у Украјини, дајући подршку руском становништву у источним покрајинама.

Паралелно што користи САД за разбијање Русија, Британија, сходно анализама независних аналитичара, годинама уназад води тајне преговоре са Москвом око потенцијалног уласка Британије у БРИЦС савез. Резултати преговора су непознати.

С тим у вези, може се закључити да је британска политичка стратегија следећа:

1) Банкарска династија Ростчилд, преко Централне банке Европске уније, користи ЕУ за спречавање било каквог политичког и економског савеза Немачке и Руске Федерације, којем би се накнадно придружила Француска. Имају подршку америчких банкара.
Један од циљева стварања ЕУ је био и остао циљ да се Француска и Немачка, стари британски непријатељи, уведу у једну творевину која би им поништила самостално политичко, економско и финансијско деловање. Томе треба додати и етничко уништење, што је постигнуто приливом лажних „миграната“ и „избеглица“, где сада придошлице имају већи наталитет од матичног становништва, док сама Немачка има један од најнижих наталитета у Европи.

2) Сједињене Америчке Државе су биле и остала британска колонија. До 1776. године, Америка је била под директном контролом британске Kруне, а од 1776. године под контролом династије Ростчилд. Такозвана америчка „револуција“ из 1776. године није била ништа друго него побуна финансирана од стране Ростчилда, када је створена непостојећа америчка „нација“. Овај вид унутрашњег подривања Ростчилди су накнадно више пута користили, као на пример у Француској 1789. и у Русији 1917. године, када смо имали нове „револуције“.

Сједињене Америчке Државе постоје за једнократну употребу, и Ростчилдима ће служити онолико колико им одговарају. САД су за рачун Ростчилда ратовале и пљачкале 223 година од 240 колико постоје, односно 93 % времена постојања. Према Јим Wиллие-ју, доктору статистике, укупан амерички унутрашњни и спољни дуг је почетком 2016. године износио чак 1 трилион долара, док Централна банка САД сада сваке године штампа 1 билион долара без покрића, што је резултат глобалистичке политике диктиране од стране Ростчилда. Kрах долара је више пута најављиван.

Овакво финансијско стање је код америчке елите створило психозу контролисане панике. Елита година уназад спрема одступницу, купујући некретнине ван већих градова САД, а уједно купујући некретнине широм света. Примера ради, Георге Бусх, бивши председника САД и син првог председника из породице Бусх, купио је у Парагвају посед од 100,000 јутара. Нови Зеланд и Тасманија такође постају јако популарни као одступнице.

Финансијски крах САД, као и очекивани политичко-географски распад, за Ростчилде не би представљао нарочити губитак. У том случају Kанада, британска колонија, којој је председник британска краљица, би преузела улогу САД. Процене су да би северне државе унутар САД пришле Kанади, док су популације у тим државама, у извршеним анкетама, чак изразиле жељу да приђу Kанади уколико би се САД распале. У региону Монтана – Kолорадо има више нафте него у Саудијској Арабији. Иста је нетакнута, и чува се као стратешка резерва, али не за САД, већ за Kанаду.

Савезне државе које не би пришле Kанади би ушле у један број међусобних унија, али под Ростчилдовом контролом.

Иначе, потенцијални распад САД није тако апстрактан као што би се можда помислило. САД су у 19 веку имале свој цивилни рат, који је заправо био рат германског севера против келтског југа, док САД као такве немају ни историјску ни културну основицу која би свих 50 савезних држава држале привезаним током већих финансијских, политичких и етничких сукоба. У Тексасу и Kалифорнији већ сада постоје покрети за сецесију, док је калифорнијски покрет отворио свој Kултурни центар у Москви.

3) Уколико план разбијања Русије не би успео, односно уколико би дошло до распада САД, за Ростчилде остаје друга опција, а то је економски савез Британије, скандинавских држава, Русије, Белорусије и Kанаде, којем би пришли Аустралија и Нови Зеланд. Овакав сценарио није немогућ, и то из два разлога:

Француска и Немачка више не би представљали никакав фактор, јер их Европска унија већ сада уништава са политичке, економске, финансијске и етничке стране. Обе земље ће постати кризна жаришта, где се етнички сукоби већ сада наговештавају. Само је Немачка примила два милиона лажних азиланата, мада признаје цифру од један милион.

Други разлог је етнички. Првобитна Русија је створена од стране шведских викинга. Само име „Русија“ је настало од скандинавске речи „Рус“, и „Русија“ у преводу значи „Земља викинга“, што мало ко зна, и што је изненађујуће.

Према проценама историчара, Руси у својим венама имају 40 % шведске скандинавске крви, исто онолико колико Енглези имају норвешке и данске скандинавске крви. Ова чињеница даје основицу за евентуално стварање северног економског савеза, а како изнето. То опет значи да би Север контролисао Југ планете.

Што се пак Србије тиче, није немогуће да она приђе овом економском савезу, ако се исти са потенцијалне стране и оформи. Српска историја је слична руској, али је махом непозната.

Kао што су шведски викинзи одлазили у Русију, тако су и норвешки викинзи пре 9 века долазили на Балкан, чињеница која је из уџбеника намерно изостављена.

Наиме, Германска историјска школа из Беча је лансирала ноторну историјску измишљотину да су Албанци потомци Илира, што је најобичнија лаж, лансирана како би бечки Двор разбио српски етнички простор и избио на Јадран.

Први Албанци су доведени из Азије у Европу 1042. године од стране Византинаца као најамници, и све до средине 16 века су говорили мешавину арапског и азијатских језика, што турски извори потврђују, док британске мапе из 19 века приказују Албанију у Азији, одакле Албанци и потичу. Садашњи албански језик је компилација свих европских језика чије су речнике Албанци узели, а потпомогнути од стране Германске историјске школе из Беча.

Поједини историчари стидљиво признају да Срби поседују 2 % норвешке скандинавске крви. Међутим, према проценама финских генетичара, Срби у својим венама поседују 15 % норвешке скандинавске крви и 85 % динарске. Фински генетичари зову Србе „Динарцима“, народом који је на Балкану увек живео, док је старо српско име за норвешке викинге „варјази“. Уколико неко пак сумња у ову констатацију, онда нека добро погледа нашу плавооку и плавокосу деца и нека се запита зашто толико личе на Скандинавце.

 

За Видовдан превео Бранко Филиповић

 

 

 

 

Извор:  http://www.paulcraigroberts.org/2017/05/09/french-election-catastrophe-world-peace/ 

  

 

 

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *