Грађани немају поверења у странке

Поделите:

Истраживање о активизму грађана, које је спровео Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), показало је да би на референдуму за улазак Србије зу Европску унију било 45 одсто истпитаника, док би 42 одсто било против, а показало је и да 38 одсто испитаних не подржава протесте, организоване после избора за председника Србије, док их 25 одсто подржава.
Представник Цесид Ђорђе Вуковић рекао је да 29 одсто испитаника сматра да је изборни процес, када су у питању избори за председника Србије, добро организован.

Вуковић је рекао и да је 2016. године „29 одсто испитаника сматрало да је долазак Александра Вучића на власт 2012. године био почетак демократског преображаја Србије, а да је то лоша ствар сматрало је 15 одсто људи“.

Он је рекао да ове године „22 одсто испитаника сматра да је долазак Вучића на власт био почетак демократског преображаја Србије, док 17 одсто сматра да је то почетак пропадања Србије“.

Социолог Александра Марковић изјавила је данас да је истраживање јавног мњења о активизму грађана, које је спровео Центар за слободне изборе и демократију (Цесид), показало да је грађански активизам у Србији на „изузетно ниском нивоу“ и навела да је око 15 одсто грађана учлањено у неку политичку странку.

Према њеним речима, од 15 одсто грађана учлањених странку, шест одсто су неактивни чланови, а девет одсто је страначки активно.

„Испитаници сматрају да грађани у Србији нису укључени у политички живот, пре свега, зато што су изгубили поверење у политичке странке, али и у политичаре“, рекла је Марковић на округлом столу „Политички активизам у Србији“.

Она је додала да 47 одсто испитаника сматра да не постоји поверење у политичке странке и политичаре, 15 одсто да не постоји већи интерес за бављење политиком, сваки 10 мисли да грађанима није пружена шанса да се баве политиком, а сваки 11 сматра да се грађани плаше последица укључивања у политички живот.

Марковић је рекла да 56 одсто испитаника сматра да је очекивање личне користи разлог за ангажовање грађана у политици, а 16 одсто сматра да је реч о сатисфакцији која се добија због моћи и власти која им се пружа када се укључе у политички живот.

Марковић је истакла да грађани имају негативан однос према политичким странкама и истакла да скоро половина испитаника сматра да политичке странке само свађају народ или да нема разлике међу странкама.

„Политички активизам практикује само четири одсто грађана, док је 34 одсто испитаних политички обавештено, а није политички активно, док 37 одсто каже да су аполитични“, истакла је она.

Она је додала да 59 одсто каже да редовно излази на изборе, а више од половине да мање, више редовно прати сва политичка дешавања преко медија.

Како пише, подршка ЕУ порасла је за два одсто у односу на истраживање које је спроведено почетком године, али је порастао и проценат противника европских интеграција, па је први пут у последњих шест година тај проценат већи од две петине грађана.

Такође се наводи и да НАТО интеграције подржава девет одсто испитаника, док би против уласка Србије у ову организацију гласало 79 одсто.

Забележен је и пад поверења у институције. Грађани највише верују војсци, и то 57 одсто, цркви 46, полицији 39, а од политичких институција је најбоље оцењана Влада, затим председник Србије Томислав Николић и Скупштина Србије.

Само 15 одсто грађана има поверење у невладине организације.

Истраживање је спроведено у другој половини маја ове године у оквиру пројекта „Јачање одговорности изабраних представника грађана у Србији (Људи на првом месту)“, учествовало је 1000 пунолетних грађана Србије којима је постављено 97 питања.

Фонет

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *