Мр. Лазар Спасојевић: Страх од смрти

Поделите:

Један од најраспрострањенијих страхова је страх од смрти. Смрт је престанак живота и његових функција. Смрт је природна ствар, свако ко се роди, умире. Поставља се питање зашто се онда бојимо природне ствари, као што је смрт?

Један од од одговора је страх од непознатог. Човек се од давнина плашио свега оног што му је било страно и необјашњиво, било да су то елементарне непогоде, смрт или нешто друго. И данас је тако. Човек нема доказа о томе каква је смрт и шта је после, па га то и плаши (да ли је болно, шта је после тога…). Страх од смрти (танатофобија) постаје озбиљан проблем, када особа константно креће да размишља о својој и/или туђој смрти и када размишљање о томе спречава нормално функционисање особе. Тада особа, почиње да избегава да се на било који начин сусретне са темом смрти-избегава гробља, болнице, читање црне хронике…

Страх од смрти, са друге стране, може да се јави и интезивира после неког трауматичног догађаја-тешке личне или болести блиске особе, скоре смрти неког ко нам је драг, или уопште после било каквог сусрета са смрћу.
Напоменућу да би требало разликовати:

-танатофобију (страх од смрти-саме идеје умирања, концепта смрти и/или мртвих људи)
-анксиозност од смрти (непрекидна узнемиреност због могуће смрти)
-хипохондрију (непрекидан страх од болести).

Kако превазићи страх од смрти:

Пре свега важно је да особа прихвати смрт, као природну ствар која ће свакако доћи. Поред прихватања смрти, особа би требало да ужива у садашњости, у датом тренутку. Особа може да се обрати за помоћ и стручној особи, која ће јој помоћи да смрт прихвати као саставни део живота, али и да поново пронађе смисао властитог живота.
Напоменуо бих да многе религије негују веровање да смрт није крај и да ће душа, зависи од веровања, завршити у Рају, Паклу или се поново „вратити’’ на Земљу у неком другом облику (инкарнацији), па би особе, уколико су религиозне, могу да пронађу „утеху’’ у учењу цркве.

Најважније је, поред прихватања чињенице да смо сви смртни, да особа живи у садашњем тренутку. Да не размишља превише о прошлости, кајући се зашто нешто није могло бити другачије или превише бринути о будућности, како ће она изгледати. Наравно, то не значи да нећемо уопште размишљати о прошлости или будућности, већ да ће највећи фокус бити на садашњости, односно на нашим тренутним односима.

Смрт ће неминовно доћи, па зашто онда да не искористимо сваки тренутак који нам је дат?

Мр. Лазар Спасојевић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *