Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника

Поделите:

До краја године биће завршена обнова Старог војничког гробља у Kрагујевцу, али ће питање које је прошле године покренула надлежна комисија Бундестага морати да буде решено на међудржавном нивоу, наглашавају градске власти

Чланови Немачког савеза за бригу о ратним гробовима боравили су августа прошле године у Kрагујевцу. Том приликом поменули су могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њених војника из оба светска рата.

Kако су објаснили, то би осим у Kрагујевцу требало да буде урађено у Kраљеву и у још неколико места у Војводини, што би се регулисало билатералним споразумом између Немачке и Србије.

С обзиром на то да се крагујевачко Старо војничко гробље налази у Шумарицама, где су окупационе трупе Трећег рајха 21. октобра 1941. стрељале око 2.800 недужних цивила, јасно је зашто је ово питање изузетно деликатно и зашто се о иницијативи градска власт до сада није изјашњавала, пише Политика.

Ипак, недуго после тога, на иницијативу Марка Терзића, кустоса Спомен-музеја „21. октобар“, формирана је трочлана комисија која је недавно, после шест месеци рада, завршила истраживање у вези са Старим војничким гробљем. Терзић је у новембру боравио у Бундестагу, где су му чланови Kомисије за обележавање немачких војних гробала у свету такође предложили да се гробови немачких војника у Kрагујевцу обележе спомен-плочом.

Према подацима које је прикупила трочлана комисија, на Старом војничком гробљу сахрањено је 3.200 војника из различитих ратова. Данас постоји свега стотинак обележених хумки. Нова власт је после Другог светског рата уништила већи део гробља. До 1953, када се формира шумарички меморијални комплекс, Старо војничко гробље је готово у целости пошумљено.

„Основну поруку крагујевачког спомен-парка не треба мењати, али га треба унапредити. Људи морају да знају ко све почива у Шумарицама, тим пре што на Старом војничком гробљу има више сахрањених него стрељаних октобра 1941“, поручио је Терзић.

„Истраживања о овом делу заборављене историје треба наставити. Старо војничко гробље, које је после Другог светског рата пало у сенку шумаричких жртава из 1941. свакао треба обновити. Није спорно да се обележе и гробови непријатељских снага, мада Немци, ако желе, могу да ексхумирају и однесу земне остатке својих војника“, рекао је Предраг Илић, директор Историјског архива Шумадије.

Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу, потврдио је да ће Старо војничко гробље бити обновљено и додао да су из буџета већ опредељена средства.

„Што се тиче немачког захтева, он је изречен усмено, а не у званичној форми. Уосталом, то питање подразумева и ангажман Владе Србије“, закључио је Бјелетић.

 

 

Политика

Поделите:
7 replies
  1. Милe
    Милe says:

    Само им направите споменик, пакујем мацолу у гепек и правац Шумарице!!! Олошу нацистички, убијали сте овуда и стављали у ланце, па би сад још и гробове да китите!?? Дозволиће вам Вучић можда, али народ неће!!

    Одговори
    • Gile
      Gile says:

      Pa ubijali su zato sto su prvo komunisti namerno pobili njihove vojnike, ocekujuci odmazdu. Ne zaboravi da smo mi s Nemackom imali potpisan pakt, koji smo pogazili zahvaljujuci komunistima i Britaniji, koja nas je nakon toga ostavila na cedilu. Jugoslavija nije nikako mogla ostati neutralna u ratu. Nemacka je ponudila odlican sporazum koji bi sacuvao mir, a Jugoslavija ga je odbila. Nemacka nije imala izbora vec da izvrsi agresiju na Jugoslaviju.

      Zaista sam umoran od prica o Nemackoj kao nekakvoj zlocinackoj masini. Sve sto je Nemacka radila imalo je savrsenog strateskog smisla, i nista Nemacka nije bila vise agresivna od Britanije, koja je porobila pola planete i stavljala Bure u koncentracione logore, ili od SSSR-a koji je izvrsio agresiju na Rumuniju, Letoniju, Litvaniju, Estoniju, Finsku i Poljsku. A da ne govorimo o desetinama miliona pobijenih ljudi.

      Zlocin ostaje zlocin, i nijedan se ne sme zaboraviti, ali nakon svih ovih godina stvarno je vreme da se karikatura Nemacke nacrtana od strane njenih neprijatelja tokom rata baci u kantu za otpad gde pripada.

      Одговори
      • СЕНОВИЋ
        СЕНОВИЋ says:

        Познавао сам човека који је преживео стрељање. Марко Марковић из Станова. Умро је у старачком дому. Рекао ми је: сви који су стрељали, говорили су Србски језик. Недићевци и Љотићевци су покушали да спасу народ али нису успели. Комунистичка багра је крива за све.

        Одговори
  2. дежурни кривци
    дежурни кривци says:

    Да би сачували добре односе са доказаним немачким пријатељима,
    морамо наћи начин да кривицу свалимо на ђенерала Недића
    или неког сличног српског несрећника.

    Одговори
  3. Kopriva
    Kopriva says:

    Nemci su bili ubijeni u sumi,, iz zasede.
    Oni koji su ih ubili, pobegli su, mada su znali da ce za svakog ubijenog Nemca biti streljano 100 neduznih ljudi.
    @gile : odlican komentar. @senovic : oni koji su streljali govorili su srpski. Verovatno folksdojceri.

    Одговори
  4. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Када је Југославија окупирана од Немачке, извесни „српски“ и „југословенски“ комунистичко-троцистички кадрови ставили су се у службу злогласног Немачког рајха, као тумачи и по другим пословима, како би лакше денунцирали истакнуте и угледне Србе, који су им сметали, да их Немци ликвидирају, да би они доцније, приликом покретања тз. „буржоаско-демократске“ револуције, имали мање посла и ову лакше извели.

    Међутим, после 22 јуна 1941 г. када је Немачка заратила са СССР, „српски“ и „југословенски“ комунисти су променили своје држање. Од дотадашњег лојалног става према Немцима и помагање ових, прешли су на покретање тз. буржоаско-демократске револуције, која је била само нагли прелаз у Брозову великохрватску, троцкистичко-бољшевичку и фабијанско-интермариумску револуцију.

    Папином, Стаљиновом, англо-америчком и Павелићевом лакеју Јосипу Брозу Титу је био циљ да у Србији 1941. године покрене точак тз. буржоаско-демократске револуције и да Србе увуче у грађански рат у смислу познатих упустава фабијанско-бундистичке и интермариумске Коминтерне, да се главни непријатељ налази у сопственој земљи и да прво њега треба уништити. У колико су нападали Немце , „српски“ комунисти су ово чинили више због тога што су тим истовремено уништавали и угледне Србе и што су их на овај начин нагонили да беже од одмазде и да повећавају бројно стање мешовите србофобичне партизанске скупине.

    За сваки напад мешовите србофобичне партизанске скупине на Немце у Србији , или припаднике њихове војне силе друге народности, Немци су вршили одмазде над српским народом, убијајући сто Срба за једног убијеног Немца, а педесет Срба за једног рањеног Немца. Брозов србофобични и злочиначки циљ је био да Немци убију што више Срба. Зато је и дошао у Србију из Хрватске 1941. године према свдочењу Стефана Клисолда, енглеског конзула у Загребу , који је објавио књигу под насловом “Whirlwind…”, где између осталог, стоји:

    „Када је била образована Павелићева ‘Независна држава Хрватска’ у којој је под бајонетама Италијана и Немаца била устоличена усташка власт, пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности НДХ, Дидо Кватерник, и рекао му:

    ‘Ти се (Поглавниче) сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експорт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих 20 година…’ Павелић је био одушевљен и одмах је дао Кватернику упуства да се Тито пребаци у Србију…“ (Види: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, стр. 99).

    Брозови србофобични, великохрватски и „српски“ комунисти-троцкисти и интермарумци помагали су великохрватске усташе , и њихове акције на прогоњењу и уништавању Срба, а Србе који су бежали са свог вековног етничког подручја од њиховог терора, примали су у своје србофобичне редове и под видом борбе против окупатора, искоришћавали за србофобичну партизанску борбу, против србског народа. Све је рађено по комунистичкој србофобичној девизи „што горе то боље“ , „циљ оправдава средство“, и „ако нестане Срба населићемо Кинезе“.

    Имајући на уму да је у србофобичном комунистичко-партизанском штабу Пете крајишке бригаде публикована брошура за идеолошку обуку 1942. године у циљу распиривања антисрбског расположења. Комунистичко-партизанска брошура је публикована под насловом „23 Године Великосрпске Југославије“. И поднаслови ове брошуре речито говоре којим смером комунистичко-партизанска србофобија треба да се развија. На пример:

    – Југославија је плод изигравања народних тежњи,
    – Великосрпска буржоазија у борби за своју превласт,
    – Великосрпска тамница народа,
    – Југославија је настала разбојничким Версајским миром, који је био разлог за нове ратове,
    – Србија није тако невино нападнута као што то националисти тврде, а историја се крваво осветила српским народним масама (Види: Уређивачки одбор, 23 Године Великосрпске Југославије, 1942).

    Одговори
  5. Драган
    Драган says:

    „DUTSCHLAND – UBER ALLES!“
    A, “СРБЕ – НА ВРБЕ!“
    Лепо би било, када би и Немачка подигла споменике свим жртвама
    концлогора и свима побијенима на фронтовима Другог светског рата
    – РУСИМА, СРБИМА. ПОЉАЦИМА, ЦИГАНИМА, ЈЕВРЕЈИМА…
    са тачно наведеним бројем жртава – а броја им нема!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *