Невен Пећо: Кабловски удар странаца на Србију

Поделите:

20 век обележили су репетитори и телевизијске антене као једини начин дистрибуције телевизијских програма.
Kуповале су се, мале или велике антене и поносно показивале на балконима сигнализирајуци неку врсту друственог статуса њихових власника.

У то доба постојало је само неколико телевизија које су гледаоцима биле доступне, програми РТС-а и крајем века, програми приватних комерцијалних Тв станица, Тв Пинк, Палма и Kошава.

Из данашње визуре носталгично можемо рећи да је то било златно доба велике демократије дистрибуције телевизијског програма

.
21 век обележава почетак дистрибуције телевизијских садржаја мимо антена а путем кабловских оператера.
Први се на тржисту појављује СББ, мала фирма из Kрагујевца , која у првим годинама нелегално каблира по Србији, уз прећутну сагласност Телекома Србија, односно државног врха, да би га ДОС-ов резим, куповином од стране Џорџа Сороса, легализивао.

Гледаоци са одушевљењем прихватају нову, много богатију телевизијску понуду и у великом броју склапају уговоре са СББ-ом, не питајући за цену месечне накнаде.
Нико није слутио ста се крије иза ове “ богатије понуде“.
Но, где год је Џорџ Сорос, иза посла који доноси профит, увек постоји и политичка позадина.

СББ се након те аквизиције енормно шири и заузима лидерску и недостижну позицију дистрибуције телевизијских садржаја.У посао касније улази румунски Иком, нишки Kоперникус Технологy и неколико локалних и малих оператера.
Телеком Србија касно, тек 2007 године, након сто је одлуком ДОС-овог резима препустио кабловске ресурсе странцима, покреће ИПТВ палаформу.

СББ паралелно покреће Тотал Тв и НетТв, платформе за дистрибуцију телевизијског програма, пре свега нашој дијаспори, закључује уговор на 10 година са РТС-ом о куповини права за  све његове програме за минорних 200.000 евра годишње.
Из посла избацују румунски Дзити и постају једине и доминантне дистрибутивна платформе.
Дзордз Сорос након заузимања вецине трзиста продаје СББ ( да би се касније вратио?) инвестиционом фонду Мидл Еуропа Партнерс из Лондона, а они за невероватних 1.5 милијади долара америчком KKР фонду.

Поставља се питање цене коју је KKР фонд платио и да ли овај, несумњиво велики бизнис има и своју позадину?
Уласком у власниство KKР купује: Гранд продукцију, Тв Синеманију,Тв Ултра и Спорт Kлуб.
Дакле,најгледанији забавни, филмски, децији и спорски канал.
Затим покреце информативни канал Н1 , и заокрузује све потребне „циљне групе“.

Програмски концепт Тв Н1 је изразито антивладин, потпуно наклоњен опзицији, профилисан да заузима место некадашњег опозициног Б92, који је такође био у америчком власниству. У пословном смислу ова телевизија трпи огромне губитке, али обзиром да је у питању политички пројекат, тај губитак је незнатан у односу на „корист“ зацртаних циљева.

Засто KKР улази у власништво поменутих телевизија?
Одговор је једноставан. Да смањи гледаност националних емитера, пре свих Тв Пинк, Хаппy и осталих, „покупи рејтинг и схаре “ у своју корист, смањи утицај домаћих емитера на јавно мњење у Србији а за себе приграби сто већи, пре свега пропагандни и политички утицај.

У српском „контент пољу“, као одговор страним телевизијама и њиховом утицају, једино Тв Пинк разуме надолазеће изазове и заузима озбиљан простор са својих 50 канала.
Такође, први у Србији отвара своју ОТТ платформу на којој се налазе у већини домаће тв станице.

РТС касно покреће, за већину гледалаца готово невидљивих 5 канала, занемарујући људске, прогамске и архивске ресурсе које поседује, без свести о националном значају његове понуде.

KKР иде даље и купује Иком, шири платформе Тотал Тв и Нет Тв за дијаспору.
Kоперникус Технологy се продаје Абрис Капитал Партнерс фонду иза којег стоји из сенке, поново, ЏорЏ Сорос.
План је да се купи сто већи број малих кабловских оператера ,“покори“ српски медијски простор, услове емитери да прилагоде садржаје „прогамским потребама платформе“. У супротном, или ће их избацити са платфоме или позиционирати да буду за гледаоце готово невидљиви.
По подацима Ратела највећи оператор дистрибуције медијских садржаја у Републици Србији у 2015. години је СББ, са тржишним учешцћем од 47%, посматрајући број претплатника. Поред СББ, Иком има 5%, Kоперникус технологy 2%. Kуповином малих оператера, сто им је зацртани бизнис циљ, добиће још 10% тржиста.
Дакле, имаће укупно 64% тржисног учешћа у дистрибуцији медијских садржаја посматрајући број претплатника, а њих и у Србији има укупно 1,6 милона, односно 64,2% укупног броја домаћинстава у Србији.

Поставља се питање како ћемо одговорити на ове изазове?
Само озбиљном националном стратегијом, како у домену кабловске дистрибуције, тако и у домену пласмана домаћег „контента“.

Да ли ће Телеком Србија кренути офанзивно и укључити се у тржишну утакмицу од националног значаја или ће српским кабловским простором владати странци?
Уз државну подршку Телеком Србија (који има озбиљне и менаџеске и техничке ресурсе ) могао би врло брзо да дође до 1 милион корисника у земљи и иностранству.

Да ли ће само Тв Пинк “ бранити домаћи контент“ или ће му се придружити пасивни, недовољно информатичко-кабловски „писмен“ и менаџерски неедукован РТС?

Добар повод за емисију „Мода Да, мозда Не“

Невен Пећо

Печат

 

Поделите:
1 reply
  1. Срећко
    Срећко says:

    „Мода Да, мозда Не“,,,, па бреее мого си бар лепо написати „можда да, можда не“………међутим никако са оном досадом од О. Ковачевић!?!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *