ОЧАЈНИЧКИ ПОТЕЗ ПОВРТАРА: Због незадовољства ценом поделио 1,5 тона тиквица пролазницима

Поделите:

Један повртар који каже да је „понижен и увређен“ откупном ценом, поделио је у центру Уба 1,5 тона тиквица
Владимир Јаковљевић (40) из села Совљак је уз помоћ пријатеља, у свом комбију паковао тиквице у кесе и бесплатно нудио изненађеним пролазницима у центру Уба.
Наљутио се јер је претходног дана једна од компанија, која је власник неколико малопродајних ланаца у Србији, најпре од њега поручила 1,5 тона тиквица, а поподне отказала поруџбину, преносе независне интернет-новине Колубарске.рс.

„Када сам добио поруџбину, договорена је цена од 10 динара по килограму, у гајбама, али су током попднева јавили да им ипак не треба. У међувремену сам добио понуду да препакујем у друге гајбе и дам по седам динара, али нисам хтео, хоћу да поделим народу“, рекао је Јаковљевић.

Ilustracija: Tikvice; Autor: Zorana Jevtić
Он каже да је „много уложио у производњу, под тиквицама у пластеницима имам пола хектара, а да се насече (набере) тона и по треба четворо људи. По човеку се плаћа 2.000 динара, значи укупно осам хиљада само за сечење. На понуђену цену од седам динара, за тону и по тиквица ја бих имао зараду од две хиљаде динара. Е, за те паре боље да је дам џабе! Нека бар неко има вајде, кад ја немам!“.

Тиквице из ране производње на почетку сезоне продавао је за 50 и 60 динара килограм, али су тада количине биле мале.

„Чим су стигле веће количине, одмах је цена отишла доле“, рекао је Јаковљевић и да се његова производња „уклапа“ у цену од 30 динара за килограм, што је „солидна цена, да може да се преживи“.

Иако није убрао сав плод, зараду више не очекује, а каже и му је досадашњи приход занемарљив у односу на улагања и рад.

„Тиквица се сеје у јануару, расађује у фебруару, а кад су велике зиме, морају дупли најлони да се постављају на пластеницима, фолије – и унутра и горе. Неко је увео и грејање, што је велика инвестиција. Имам четири и по хиљаде ‘кућица’, тако да свакога дана четворо људи ангажујем као испомоћ. У почетку сам продавао на (београдском) Кванташу и неким компанијама, и тада сам нешто мало и зарадио“, рекао је Јаковљевић.

Повртарство, један од најтежих и најзахтевнијих послова у пољопривреди је наследио од деде и оца. На два хектара има 76 пластеника тиквица, купуса, паприка, краставаца и празилука.

Сматра да разлог неуобичајено ниске цене поврћа није презасићено тржиште, већ општа криза. „Све је стало. Није само тиквица јефтина, већ и остало поврће. Народ једноставно нема пара да купи. Купус је исто завршио као тиквица – кошта од пет до седам динара, али нисам доносио да га делим џабе јер га је тешко транспортовати, а празилук је некако прошао. Не знам ни где да нађем рачуницу. Бивало је да нешто не иде, али да не иде ништа, то још није било!“, рекао је Јаковљевић из тамнавског повртарског села Совљака.

Рекао је да су га гајење, берба и превоз до купца младих тиквица с пола хектара коштали 4.000 евра, а да је пазарио 5.000 евра. Зато је преостале тиквице, купус и зелену салату спаковао и са убским активистима Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) одвезао у Београд и поклонио кухињама родитељских кућа „Звончица“, где су деца која се лече од те болести, а дали су и Институту за мајку и дете.

NewsWeek

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *