Радници на лизинг – механизам злоупотреба преко обесправљених радника

Поделите:

 

Према истраживању Инсајдера, велики број државних предузећа запошљава раднике на привремено-повременим пословима преко ћерки-фирми, омладинских задруга и приватних агенција за запошљавање. Не само да државна предузећа на овај начин некажњено избегавају забрану запошљавања, већ су и радници ангажовани на овај начин обесправљени на различите начине.

Радник на лизинг нема право на боловање, годишњи одмор, топли оброк, синдикално организовање или колективни уговор, док је истовремено плаћен мање од стално запосленог радника.

Овакво ангажовање радника, уместо законски дозвољених 120 дана, траје и по неколико година.

И поред тога што је запошљавање на лизинг све масовније последњих година, од забране запошљавања и доношења новог Закона о раду, постојећи закони ни на који начин не обухватају рад на лизинг као ни рад агенција. Садашња законска регулатива такав начин ангажмана радника нити дозвољава нити забрањује, што оставља простор за бројне злоупотребе.

На тај начин државна предузећа избегавају да пријаве те раднике као стално запослене, не види се да се фондови за плате увећавају и тако заобилазе забрану запошљавања.

Радници на лизинг механизам су, на први поглед легалног, запошљавања партијских кадрова, па се поставља питање да ли је управо то разлог што се упорно одлаже доношење закона и уређење ове области.

Радници невидљиви у извештајима

Према тврдњама синдиката и писању медија, раднике на лизинг користе ЕПС, Телеком, Србијагас, ЈП Водовод и канализација, ЈП Градска чистоћа, Аеродром Никола Тесла и друге државне и комунална предузећа. Новинари Инсајдера упутили су овим предузећима питања о запошљавању радника на лизинг, али су одговори били или непотпуни или их нисмо ни добили.

Реформе највећег јавног предузећа у земљи – Електропривреде Србије- подразумевају и отпуштање неколико хиљада радника, углавном из администрације. Истовремено, ово предузеће раднике ангажује на лизинг, углавном за кључне послове у производњи струје. Из ЕПС-а нам нису прецизно одговорили на питање о којем броју радника је реч.

У одговору наводе да немају тачан податак јер раднике ангажује Сеqуестер – агенција за изнајмљивање радника „изабрана у поступку јавне набавке“ за овај посао.

Драгослав Љубичић, председник синдиката Независност у ЕПС-у, каже за Инсајдер.нет да то предузеће већ годинама ангажује раднике преко фирми које су још 2005. издвојене из система ЕПС-а, а која су према истраживању Инсајдера, углавном само формално посебна предузећа.

„Од 2000.године кренуо је покушај решавања вишка запослених у ЕПС-у. То је рађено преко издвајања предузећа кроз нон-цоре делатности. Па, тако имамо „Kостолац услуге“, „ПРОТЕНТ услуге“ итд. Међутим, с обзиром да ЕПС-у требају људи у производњи и одржавању, многи радници су ангажовани преко тих ћерки-фирми при чему се њихово ангажовањене не приказује као трошак на плате,“ каже Љубичић за Инсајдер.

Он додаје да на тај начин нису оштећени само лизинг-радници који су свакако мање плаћени, већ и буџет Србије.

„У ЕПС-у радник ангажован на лизинг није јефтинији. Дакле, ако нормални радник у ТЕНТ-у кошта 110.000 динара месечно, онда ће радник ангажован преко ћерке фирме „ПРОТЕНТ услуге“ коштати 130.000 динара. Наравно, тај радник нема већу плату, већ ту дође до поделе плена између функционера,“ истиче Љубичић и додаје да се механизам привремено-повремених послова често користи за страначко запошљавање.

Новинари Инсајдера покушали су да добију одговоре на питања о запошљавању радника на лизинг и од директора ЕПС-а Милорада Грчића, међутим, он данима није одговарао на позиве и поруке.

Прошле недеље су грађани Ниша били онемогућени да плате рачуне за струју, јер шалтер сала нишке Електродистрибуције није радила због тога што је уговор ЕПС-а са агенцијом „Сеqуестер-ом“ истекао.

Директор фирме “Сеqуестер” Дејан Јеремић рекао је за Инсајдер.нет да од 15. маја та фирма нема ниједан уговор са ЕПС-ом који се тиче изнајмљивања радне снаге.

„Уговор је истекао тако да сада мора да се распише нова јавна набавка,“ каже Јеремић за Инсајдер.

Он није хтео да открије колико радника је „Сеqуестер“ изнајмљивао ЕПС-у, истичући да је то „пословна тајна“.

Шалтери нишке Електродистрибуције од четвртка поново раде, али је непознато на који начин је ЕПС поново ангажовао шалтерске раднике.

Подсетимо фирма “Сеqуестер” ангажовала је раднике И за очитавање око 3,6 милиона бројила широм Србије, а помиње се као један од “криваца” за увећане децембарске рачуне. О томе је за Инсајдер без ограничења: Држава у држави недавно говорио Бранко Kовачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а.

Радници на аеродрому Никола Тесла чекају исход концесије

Према тврдњама синдиката, једно од предузећа које годинама ангажује раднике преко агенција за запошљавање и омладинских задруга јесте и аеродром „Никола Тесла“.

Из синдиката аеродрома „Заједно“ кажу за Инсајдер.нет да су годинама на аеродрому радници били ангажовани преко „фантомских агенција“, али да је та пракса доста смањена у последње време.

„Раније је био хаос. Ангажовање радника преко тих агенција био је класичан партијски плен. Радници на лизинг су били чак и скупљи од нормалних радника, јер су функционери узимали провизије“, каже за Инсајдер Нино Бабовић из синдиката „Заједно“.

Према његовим речима, тренутно око 1300 радника на аеродрому има или уговоре на неодређено или двогодишње уговоре. Још 700 радника ради на уговоре о привременим и повременим пословима или преко омладинских задруга, али не и преко агенција за изнајмљивање радника на лизинг.

Ситуација са запосленима на аеродрому се побољшала након што је синдикат „Заједно“ одржао протест у фебруару ове године и затражио од Владе Србије да дугогодишњи радници добију уговоре на неодређено време, уместо на одређено.

Месец дана касније Влада је одобрила запошљавање 600 људи за стално, а в.д. директора аеродрома Саша Влаисављевић је тада изјавио су ти људи „готово 20 година радили без права на одмор, регрес, без слободних дана, преко омладинских задруга“.

Међутим, према сазнањима Инсајдера, процес решавања статуса преосталих радника неће бити решаван до истека процеса концесије аеродрома.

„Добили смо обећање руководства аеродрома да ће статус преосталих радника бити решен након концесије, јер по закону само 10 посто заспослених може бити ангажовано преко омладинских задруга ил ПП уговора,“ каже Бабовић за Инсајдер.

(Не)намерно одлагање доношења закона

Поплава агенција за изнајмљивање радне снаге и тзв. „лизинг-радника“ у последњих неколико година у Србији логична су последица огромне незапослености, али и свеопште флексибилизације тржишта рада у коме се све већи број радника бори за мали број све несигурнијих радних места.

Према подацима Министарства за рад, од 2007, када је регистрована прва агенција за изнајмљивање радника, до 2014. године у евиденцији Министарства за рад било је 44 такве агенције, док је само у претходне три године регистровано још 49.

Раст броја агенција се поклапа с доношењем Закона о раду, који олакшава отпуштање запослених, али и с Владином забраном запошљавања у јавном сектору, која је донета у децембру 2013.

Упркос најавама министра за рад, запошљавање и социјална питања Александра Вулина да ће се закон који регулише рад на лизинг до краја 2016. наћи у скупштинској процедури, то се и даље није десило.

Марио Рељановић, професор радног права на Правном факултету Универзитета Унион, каже за Инсајдер.нет да постојећи нацрт закона у који је имао увид, радника који је ангажован преко агенције не штити на адекватан начин.

„Радник на лизинг је у тешком положају зато што нема правни однос са послодавцем код којег ради. Дакле, постоји само правни однос са агенцијом и однос агенције са послодавцем. Због тога је он изузетно рањив. Оно што у пракси треба да се догоди је да агенција увек треба да стане иза запосленог да га заштити од послодавца. Да ли ће се то тако дешавати у пракси то је велико питање,“ каже Рељановић за Инсајдер.

Министар Вулин је још 2015. изјавио да је његова највећа грешка то што законски није решен статус радника на лизинг. Две године касније рад на лизинг и даље лебди у правном вакууму што користе и државне и приватне фирме. За то време преко 50 хиљада обесправљених радника на лизинг живе у сталном страху од отказа и од тога да ће на њихово место доћи неко други – јефтинији и спремнији на компромисе.

 

 

Инсајдер

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *