Емил Влајки: Зашто су Срби омражени?

Поделите:

У задње вријеме, Срби су приморани да се свакодневно интензивно присјете да су Срби. Хрватска која кокетира са пораженим идеологијама из Другог свјетског рата, врши увреду српског народа остављајући усташки интонирану надгробну спомен-плочу на самом улазу у Јасеновац. Плус тога, Блајбург је све чешће сматран далеко већим стратиштем од Јасеновца. Од Заједнице српских општина на Косову нема ништа па Бриселски споразуми све више личе на капитулацију Србије, Албанци отворено говоре о формирању Велике Албаније. Пресије Запада на српску власт да се окани Руса се појачавају. Српски сорошевци не одустају од демонизације властитог народа, а из неких разлога, западни медији све више подржавају садашње спонтане и континуиране студентске демонстрације у појединим српским градовима. Све у свему, непријатељства према Србима не престају, а овај текст је покушај објашњена антисрпског дјеловања у земљи и свијету. 

Разлози за омраженост Срба нису једноставни, али се ипак даду свести на неколико препознатљивих елемената везаних за државу, нацију, вјеру и ратна збивања.

На Балкану су Срби, далеко прије других народа, остварили државну еманципацију; половицом 19. стољећа, имали су своју државу и устав.

Међутим, државна еманципација није за Србе значила и националну еманципацију. Скоро 40% Срба је живјело ван граница Србије. Југославија је била једина заједница која је окупљала највећи дио Срба. Али су се и други народи на истом подручју хтјели еманципирати (Хрвати, Словенци, Албанци, Црногорци, Македонци, Муслимани). С временом, они су најбројнији српски народ доживљавали као хегемонистички који је спрјечавао њихово осамостаљење. У СФРЈ, формирањем шест република и двије покрајине, као и „републиканизација“ Савеза комуниста“, те коначно устав из 1974., значио је увод у националну еманципацију других народа која се остварила (и остварује) уз пуну помоћ Запада.

Срби ван Србије су се, наравно осјећали оштећенима. Били су на тим подручјима убијани, демонизирани (оптужени да су чинили злочине које нису починили) и протјеривани. У неким су случајевима, као реакција на оно што им се догађало, понекад увјерени „да им нитко ништа не може“, а понекад понеки и „стимулирани“ извана, и сами су вршили злоћине (на примјер, Вуковар, Томашица, Сребреница).

Такво њихово понашање, уз уобичајене ратне операције које, нормално, резултирају жртвама, је било „доказ“ да су Срби „злочиначки народ“, и да нације у настајању имају пуно морално право да се Срба ријеше. Наравно, битке Срба у балканској дијаспори, а без икакве стратегије, биле су унапријед изгубљене, првенствено зато што се Запад ангажирао да помаже нове националне државе, а Русија није показивала никакве знаке да Србима помогне. Највећи успјех Срба у ратовима деведесетих био је стварање Републике Српске, али је аутономност тог ентитета увелико доведена у питање.

Све у свему, узевши у обзир хисторијска дешавања, може се рећи да сваки народ има право на националну еманципацију и да то увијек иде на штету мањина које остају у новоствореним националним државама. С друге стране, начини еманципирања појединих народа могу бити изузетно прљави али, коначно, хисторија регистрира само резултате (новостворене националне државе), а не и одвратне начине  којима се та еманципација остварује, који се током времена забораве.

Срби се не знају светити

За разлику од других народа који су бескрупулозни и јединствени у остваривању својих националних циљева, Срби, све док не буду тешко изазвани па онда пређу у непримјерене крајности, имају наглашен осјећај за правду. Поврх свега, осим, на примјер, четничког фолклора, који актуално нема никакву хисторијску озбиљност а ни утјецај на јавност, Срби уопће нису шовинисти. Праведност и не-шовинистички национализам чини да је, на примјер, Србија данас препуна националних мањина  који имају сва могућа људска права. За то вријеме, у новоствореним националним државама (Хрватска, самозвана Република Косова, Федерација у БиХ, Црна Гора), Срби су били протјерани, а актуално, оно што их је остало, су шиканирани на све могуће начине! Срби се, међутим, никада, за вријеме посљедњих ратова, нису светили мањинама на свом територију чије су матичне заједнице биле непријатељи Србије!

Иронија антисрпске мржње иде толико далеко, да у садашњој Србији, свака мањина жели да се осамостали, а Срби све то углавном толерирају, а многи „интелектуални“ кругови то и поспјешују. Ако се „демократски“ распад Србије настави, од ње неће остати ни „београдски пашалук“.

Све у свему, за Запад, када српске мањине у дијаспори траже своја права, онда је то барбарство. А када мањине у Србији желе да се еманципирају (на примјер, мађарске, муслиманске, албанске, а сутра можда румуњске и бугарске), онда је то њихово „демократско“  и „људско“ право.

Или, када Срби чине злочине, онда су злочинци, а када се чине злочини према Србима, онда је то „реакција на српске злочине“!

А када Срби уопће не чине злочине, онда их треба превентивно онемогућити да их не би чинили! (тврдње двају британских академика).

Поврх свега, када Срби чине злочине, стварне или монтиране, они се одмах процесуирају и кажњавају. Када се чине доказани злочини према Србима, онда се с процесуирањем чека деценијама.

Католичанство версус православља

Поред раскола између католика и православаца 1054. године, када је у 15. вијеку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних кршћана. а Ватикан их је дочекао уцјеном!

Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом  да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.

Васељенски патријарх Јосиф II из Цариграда је подлегао том притиску. На заказани сабор у Фиренци 1439. године су дошли сви православни Патријарси, осим Српског, чак и  Руски,  Митрополит Кијевски Исидор.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви (31) православни вјерски поглавари, осим Српског Никона.

Ватикан то Србима никад није опростио те је католицима вјековима усађивао у срце мржњу према Србима.

„Поздрав“ Србима из Сплита

Ни једна Православна Патријаршија није никада ратифицирала потписе својих Патријарха, а чак 21 их је званично поништило, непосредно након сабора у Фиренци.

Што било да било, вјерска компонента мржње према православним Србима, посебно је, поред националне компоненте, била изражена у католичкој Хрватској. За вријеме трајања националне еманципације, то је био додатан фактор да популација истински замрзи Србе („четнике“), како би се у народу створила чврста кохезија током борби за независну Хрватску државу.

Запад производи антисрпску хистерију

Запад је из низа разлога стварао антисрпску хистерију.

-Нијемци никада нису могли опростити Србима што су им упропаштавали планове у два свјетска рата и доприносили њиховом поразу.

-Запад, у цјелини, сматрао је, и сматра, Србе природним савезницима Руса. По њему, Србија треба бити раскомадана или, барем, политички, друштвено (преко „хуманитарних“ и „невладиних“ организација) и економски бачена на кољена.

-Сједињене Државе, да би се додвориле исламским земљама, а и онеспособљавале европске интеграције, константно и свим средствима, фаворизирају исламизацију Балкана.

Видљиво је, да мржња према Србима има врло чврсте темеље, да је планирана и на све могуће начина провађана и потенцирана. Све друго је фолклор и медијска халабука што резултира тихим „проевропским“ пропадањем једног народа по жељама његових стварних господара.

Аутор: Емил Влајки

Извор: НСПМ, Фонд Стратешке Културе

Поделите:
7 replies
  1. Патриота
    Патриота says:

    То српско НЕ патријарха Српског Никона 1439.г.у Фиренци је било пресудно за оволику мржњу Запада према нама, и све би ми то некако прегурали као наши преци да има више слоге и поштовања међу Србима. Власт и елита су се отуђили од народа, праве зло свом народу и осуђују га на пропаст оваквом квинслишком политиком да ЕУ нема алтернативу, све дају и продају, Косово и Метохија је ништа, то је тек почетак уништавања Срба, мењаће они и српску тробојку како каже Зингман Габријел, јер боде очи превише је руска и није плава са жутим звездицама, можда и химну, јер све је мање и Срба и српских земаља, а све више миграната и националних мањина. Једина светла тачка код Срба је Република Српска и председник Додик. Такав понос и национално достојанство које имају Срби у Српској треба пресадити мало у Србију, у Београдску џунглу јер је то једини начин да поново станемо на своје ноге и да се боримо за српску ствар.

    Одговори
    • Gladijator
      Gladijator says:

      Dodik se odupro pritiscima jer je osetio da mu nece moci nista uz narod iza njega. To je zestoko naplatio u „kumstvu“. Ljudi u RS su uzeli ne 100tine hiljada vec milona maraka „legalno“. Najbolje je imati firmu i imati Vladu ili Grad Banjaluku za klijenta…sve legalno.

      U RS po zadnjem popisu ima oko 950 000 Srba. Mortalitet je u usponu, budzet je prazan cim MMF zavrne slavinu. Dodik je patriota ali veliki demagog. Ustvari on je Knez: malo crkvi, malo kumovima, malo sebi, a slave ponajvise….vlast je opasna narkomanija.

      Kolike su milione „dodikovci“ isusili sam Bog zna. RSrspka, u daljoj perspektivi nece ostati kao drzava, ali, dosta i zahvaljujuci Dodiku, posto je sada otporna na razaranje iznutra, ima sanse da bude dio neceg drugog, recimo Srbije.

      Bilo kako bilo, ko god pogleda geografiju RSrpske, nije sjajna. Samo trecina teritrije se oslanja na Srbiju. Presecena je na Brckom, i komletna zapadna RS je u okruzenju. Ima jako male sanse da se odbrani u nekom ne daj Boze ratu.

      Zato Dodik i ima vilu na Dedinju. Dodik voli RS, ali to je nuzda, slaba uteha Srbima….od Brckog pa zapadno dok je sveta i veka to su opasna podrucja. A to je pola RSrpske. Ako se uzme u obzir mortalitet, ekonomija nula, odlazak ljudi, strah, da STRAH i dpresija medju Srbima….ni Dodikove fore vise Srbima tamo utehu ne daju.

      Одговори
      • Gladijator
        Gladijator says:

        Da dodam – WizzAir je nudio Dodiku da otvore letove iz mahovljana, nije im dao jer oni ne placaju mnogo, ali je narod izgubio, i sire i privreda….ne zanima to Dodika puno.

        Zato je sad BLuka „nezavisna“ toliko dokle ljudi smeju da idu preko Hrvatske. A sta, hipoteticki kad Hrvati u nekom zlu vremenu zatvore granice? Ostaje samo 10 km „dzep“ kod Brckog da Srbi mogu proci. Preseces 10 km teritorije i pola „drzae“ si osvojio!

        Na sve truge se udara RS RS RS…ljudi pogledajte kartu RSrpske…geografija koja bukvalno plasi. Ko god je to pregovaro lose je pregovarao. RS je slaba uteha velike srpske propasti u zadnjim ratovima.

        Одговори
  2. дулебг
    дулебг says:

    С временом, они су најбројнији српски народ доживљавали као хегемонистички који је спрјечавао њихово осамостаљење.

    Та зашто су трчали у загрљај Србима, да би после причали како им Срби не дају да се осамостале? Зашто се одмах нису осамосталили? Сви народи су имали своје скупштине, на којима су одлучили о присаједињењу Србији, само народ у Србији нико није питао – и питање је какав би одговор добио?

    То са српском хегемонијом је одурна ЛАЖ! Држава између 2 свестка рата била је назови-југословенска, но време је провела извињавајући се Хрватима и газећи Србе да још нечим одобровоље Хрвате и Словенце.

    О држави за време 2.св.рата и после у комунизму – нећу ни да причам: ту је максимални српски домет био – да помогну својој пропасти.

    Одговори
  3. дулебг
    дулебг says:

    Зар није краљ 1928. нудио „ампутацију“? Да, али онда би Срби остали без својих мучитеља, а то Запад није могао да дозволи.

    Одговори
  4. Srboljub
    Srboljub says:

    Bravo za Emila, nadam se iskrenoga prijatelja naroda Srpskoga ,sto se moze naci i u drugim narodima na ovom zemljinom saru.Na nasu zalost ma koliko ih je brojcano , bilo da su hiljade pa i milioni,nama kao ludoglavom-supljoglavom narodu a pogotovu velikom delu politicke a i druge „elite“ sve sto se govori na dobrobit,osvescenje,otreznjenje to u glavama odzvanja kao u praznim tikvama.Kada kazemo za nekoga ili neke da je-su NARODNA ELITA,pitalimo se sta to znaci.Koliko znam kod krompira kada posejes odredjenu vrstu semena zvanoga ELITA tada dobijes vrhunski prinos i kvalitet uroda.Ako bi sledece godine posejao od toga elitnoga roda,dobijo bi dosta manji urod i kvalitet, a sledeci jos manji i losiji,sve dotle da se nebi isplatilo vise sejati ono sto ti ostane kao visak krompira,bolje ga skuvati i dati svinjama.Kaze se izrodilo se seme,bezvredno je,sto je na zalost i sa velikim delom danasnje SRPSKE politicke,naucne,knjizevno-novinarske pa i duhovne „ELITE“,izrodilo se i postalo sve izrod do izroda.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *