Kад је Тесла плакао због Змаја: Сусрет научника и легендарног песника памтиће се по два невероватна ПРЕСЕДАНА!

Поделите:

Никола Тесла је за живота у Београду провео свега 31 сат и током тог периода срео се са бројним важним људима у Србији. Ипак, један сусрет остаће заувек забележен у историји као дупли преседан у животима два велика Србина.

Прошло је 125 година откад је Тесла допутовао у Београд како би примио Орден Светог Саве другог степена. Тесла се током боравка у српској престоници срео са министром просвете Андром Митровићем, посетио је и Народни музеј и Универзитет, где се обратио студентима и професорима, а потом је имао и састанак са Ђорђем Станојевић, физичарем који је заслужан за почетке електрификације Србије и том приликом су разговарали о започетој градњи електричне централе у Београду.

Манифестација приређена у част великог научника организована је на Топчидерском брду. Био је то свечани дочек код тадашњег краља Александра Обреновића. Том приликом Тесли је добродошлицу пожелео и српски песник и лекар Јован Јовановић Змај.

Баш те вечери десила су се два фантастична преседана

Змај је први и једини пут јавно читао своје песме, а једна од њих била је песма посвећена великом Николи Тесли. Дирнут гестом песника којег је одувек ценио, научник који је био познат као неко ко због страха од бактерија не скида рукавице, учинио је нешто неочекивано. Голорук се поздравио са Змајем, пољубио му руку и рекао:
Kад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама сам читао Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити.
Тесла је испунио обећање и превео у прози четири Јовановићеве песме: „Три хајдука“, „Два сна“, „Циганин хвали свога коња“ и „Тајна љубав“. Хтео је да преведе и „Ђулиће“, али му је било претешко, како је и написао у писму које је послао Змају.

У писму којем се јавио свом ујаку Паји Мандићу Тесла је приметио следеће:

– По успеху судим да сам тим мојим чланком више користио српству него радом из области електрицитета.

Ово је Змајева песма која је толико дирнула великана светске науке:

Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о

На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.

Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Kолумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.

Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја

Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.

Поред тога, Змај му је спевао и један катрен по угледу на стихове из Библије:

Природа и њени закони
Све беше мркли мрак;
Нек буде Тесла! – рече Бог
И блесну светлосни зрак.

 

 

 

Дневно

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *