Некада су шпијунски подаци били ткани у обиџан џемпер

Поделите:

Бака ми прави џемпери… или не?
Током првог светског рата, бакица је седела код свог прозора и плела. Како би прошао неки воз, она би направила испупчен шав. Када би прошао још један, један шав би пропустила намерно оставивши рупицу. Касније је ризиковала живот како би тканину предала војницима, тачније колегама шпијунима из белгијског покрета отпора.
Без обзира да ли су плеле шифроване поруке, или су користиле плетење као маску, шпијунажа и плетење историјски су повезани. Укратко, где год је било рата, било је и очију које су пажљиво пратиле све бележећи иглама.

Кодирање порука плетењем врста је стеганографије, односно вештине физичког скривања порука. Комбинацијом различитих шавова, прављењием квржица и рупа, шпијуни су веома лако могли да преносе одсудне стратешке информације једноставно носећи џемпер или шав.

Филис Латур Дојл, тајна агенткиња из Велике Британије, провела је Други светски рат преносећи информације управо уз помоћ плетења. Падобраном је пребачена у окупирану Нормандију, где је довозила немачким војницима бицикле, правећи се да им тако помаже.

Након тога, враћала се плетењу, односно бележењу свега што је видела, најчешће морзеувом азбуком, односно тачкама и цртицама које су биле камуфлиране у дезен.

За оне који нису упознати с вештином плетења, шифроване поруке су готово сигурно непрепознатљива.
Осим тога, у многим случајевима је и само плетење било згодно као параван за сакупљање информација.
Временом, како су ратови пролазили, развио се читав низ различитих начина шифровања тканина, а ако је веровати историчарима шпијунаже, традиција ће наставити да живи и у будућности, пре свега јер је број различитих начина шифровања плетењем готово бескрајан.

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *