Политички активизам у Србији

Поделите:

На округлом столу „Политички активизам у Србији“ представљену су резултати истраживања које је ЦЕСИД спровео у периоду од 16. до 26. маја на случајном, репрезентативном узорку од 1000 грађана Србије.
Истраживање је реализовано у оквиру пројекта „Јачање одговорности изабраних представника грађана у Србији- људи на првом месту“, а који има за циљ да побољша директан контакт између изабраних представника грађана и самих грађана, како на националном, тако и на локалном нивоу и да створи простор за дискусију о питањима која су од јавног значаја и која су грађанима битна.

Резултати показују да је грађански активизам у Србији на изузетно ниском нивоу. Свега 15 одсто грађана је учлањено у неку странку, а од од тих 15 одсто, 6 одсто су неактивни чланови странке, док преосталих 9 одсто за себе каже да су у мањој или већој мери страначки активни.
Међутим, удео грађана који су припадници професионалних и верских организација је сличан уделу грађана који су чланови политичких странака, али то и даље не значи да је грађански активизам на високом нивоу.

Када је реч о синдикалним и невладиним организацијама, ту се традиционално бележи низак удео грађана који су припадници поменутих организација. То не чуди, када су у питању невладине организације, јер оне уживају низак ниво поверења међу грађанима (преко 40 одсто грађана дели тај став), а истраживање показује да свега 15 одсто грађана има поверење у њихов рад.

Политички активизам практикује свега 4 одсто грађана, док 34 одсто грађан за себе каже да је обавештено, али да нису политички активни. Највећи удео од 37 одсто представљају они грађани који за себе кажу да су аполитични.

Представник Цесид Ђорђе Вуковић рекао је да 29 одсто испитаника сматра да је изборни процес, када су у питању избори за председника Србије, добро организован.
Вуковић је рекао и да је 2016. године „29 одсто испитаника сматрало да је долазак Александра Вучића на власт 2012. године био почетак демократског преображаја Србије, а да је то лоша ствар сматрало је 15 одсто људи“.

Он је рекао да ове године „22 одсто испитаника сматра да је долазак Вучића на власт био почетак демократског преображаја Србије, док 17 одсто сматра да је то почетак пропадања Србије.

„Политичка култура, а не активизам грађана одређује исход избора. Активизам се јавља у завршници избора, може да промени ствари, али не у многоме,“каже социолог Срећко Михаиловић. Михаиловић наводи и да се успешним показују политичке странке које су најближе погодиле бираче који нису јасно оријентисани.
Више од половине грађана истовремено има негативан однос и према партијама и према демократији, а веома је мали број грађана (14%) који имају позитиван став према обе стране.

Демостат

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *