10 „лекова“ из давнина који су гори од сваке болести

Поделите:

Лекари су у не тако давној прошлости лечили своје пацијенте „лековима“ који су обично били страшнији и од саме болести.

Некада су њихове терапије изазивале више последица него болест, а некад доводиле и до смрти. Срећом, у последњем веку медицина је толико напредовала, да су те варварске процедуре потпуно напуштене.

Представљамо вам неке од њих.

Пуштање крви

Пуштањем крви лечили су се многи проблеми, укључујући и главобоље и грозницу. Пре хиљаду годин, лекари би користили посебне инструменте, некад чак направљене од дрвета, како би отворили вену пацијента и пустили му крв. Та пракса је била уобичајена зато што су лекари веровали да све болести потичу од вишка крви у систему и да у људском организму треба да се успостави равнотежа између елемената ватре, воде, ваздуха и земље, односно крви, слузи, жуте и црне жучи.

Отпуштањем дела крви из тела, та четири елемента би се поново вратила у равнотежу.

„Срећници“ међу пацијентима добијали су терапију пијавицама, а тај облик терапије напуштен је тек у другој половини 19. века.

Хидротерапија

Хидротерапија кориштена је за лечење менталних обољења у многим установама с почетка 20. века. Тада се веровало да вода може представљати адекватан лек, јер у зависности од температуре, изазива различите реакције у телу. Ипак, ова терапија није представљала опуштајуће купке и освежавајуће пливање у прохладном базену. Хидротерапија подразумевала је урањање у купке, које је трајало сатима, а понекад и данима, обично у малим просторијама с мало или нимало светслосне и звучне стимулације.

Kористили су и топле или хладне облоге у које су умотавали цело тело пацијента на по неколико сати.

Уринотерапија

Испијање сопственог урина у терапеутске сврхе можда звучи одвратно, али неки људи верују да та пракса помаже у лечењу неких болести. Уринотерапију је популаризовао британски натуропата Џон В. Армстронг, чија је породица штошта лечила урином. Заговорника овог третмана има и данас, а они тврде да урин садржи антитела потребна за борбу против различитих болести. Наравно, не постоји научна студија која би поткрепила ове тврдње.

Лечење живом

Жива је отрован метал, али је некада кориштена као еликсир и топикални лек. Персијци и Грци користили су је јер се лако размазивала, а кинески алхемичари су мешали течну живу и црвени сулфид живе, како би „продужили живот и виталност“. Неки су чак веровали да омогућава људима да ходају по води и имају вечни живот.

Kориштена је и у лечењу сифилиса, због чега су многи пацијенти умирали од оштећења бубрега и јетре.

Инсулински шок

Инсулински шок, познат и као терапија инсулинском комом, била је једна од првих успешних терапија за шизофренију. Међутим, она је била изузетно непријатна и опасна за пацијента. Инсулин би се најпре користио за смањење осећаја анксиозности, нервозе, тремора, повраћања и губитка килограма, а онда би се дозе повећале и пацијент би западао у несвесно стање, после чега би био мање агресиван.

Инсулин је кориштен у терапији пацијената са шизофренијом, јер би привремено након буђења из коме психотичне мисли нестале.

Буђав хлеб

ЛистВерсе пише да се буђав хлеб користио у многим земљама, међу којима и у Србији, за спречавање инфекције. Kора буђавог хлеба стављала се на кожу главе у Египту, јер се веровало да има лековита својства.

Уједно, била је то прва и најпримитивнија употреба антибиотика у борби против болести. Иако више не једемо буђав хлеб, из њих добијамо антибиотике који нас лече од многих инфекција.

Лоботомија

Лоботомија је хируршка процедура у којој се раздвајају нервни путеви у чеоном режњу од остатка мозга. Овај третман кориштен је за лечење шизофреније, биполарног поремећаја и других менталних болести. Резултати су понекад били обећавајући, али је код многих погоршала стање.

Амерички неуролог Валтер Џексон Фримен ИИ заменио је процедуру такозваном трансорбиталном лоботомијом. Она је подразумевала гурање нечег што подсећа на бодеж за лед, кроз очну дупљу пацијента и пробијање кости која раздваја очну дупљу од фронталног режња.

Лоботомије су касније заменили много ефикаснији лекови попут антидепресива и антипсихотика.

Хемиглосектомија

Глосектомија је процедура уклањања језика, али хемиглосектомија подразумева уклањање само једног његоог дела. То је облик лечења којим су лекари у прошлости покушавали да поправе говорне мане. Немачки хирург Јохан Фридрих Дифенбах скраћивао је пацијентима језик, све док процедура није проглашена илегалном, пошто су многи људи умирали током захвата.

Електроконвулзивна терапија

ЕЦТ или електроконвулзивна терапија, позната је и као шок терапија, а кориштена је у лечењу психијатријских поремећаја. Она подразумева употребу струјних удара на мозак пацијента, а у тридесетим је првенствено кориштена у лечењу депресије.

Две електроде стављане су пацијентима на слепоочнице, а кроз главу им је пуштана наизменична струја. Пацијенти су били изложени терапијама по три пута недељно. Употреба ЕЦТ-а чак је појачана седамдесетих година, када је пронађен начин да пацијенти добију адекватну анестезију.

Трепанација

Трепанација је можда и најгори третман икад кориштен у лечењу. Овај процес подразумева бушење рупе у лобањи и излагање једног дела мозга. У древна времена веровало се да се човек на тај начин ослобађа од злих духова, а рупе су бушене оштрим каменим бодежима.

Kрајем средњег века почела су да се користе метална сврдла у ту сврху, која су олакшала бушење лобање.

 

 

 

Б92

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *