ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ: Сорошев реферат

Поделите:

у Румунији (више од 1,2 милиона), Србији (300 хиљада), Словачкој (више од 450 хиљада) и Украјини (више од 150 хиљада). Услед тога, у ЕУ је настао својеврстан антимађарски блок, који у себе укључује како отворено антируске снаге, тако и те земље које оптужују Будимпешту да тежи муњевитом прекрајању карте региона и чак препороду Аустро-Угарске.

За сада је, истина, процедура кажњавања Мађарске само покренута – и у документима у својству главне оптужбе фигурирају кршења љуских права.

Резолуција коју је прихватио Европски парламент била је прихваћена заједнички од стране левих и либералних фракција Европског парламента и прошла је кроз прелиминарну расправу још крајем априла. [www.europarl.europa.eu/oeil/popups/ficheprocedure.do?lang=en&reference=2017/2656(RSP)#basicInformation]

А већ резолуција која је ових дана прихваћена већином гласова, завршно конкретизује оптужбе. У документу се истиче да мађарске власти нису испуниле претходне резолуције и неколико законодавних иницијатива Европског парламента. [www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=MOTION&reference=B8-2017-0295&language=EN]

Ради се, између осталог, о пооштравању правила прихватања избеглица у Мађарску, доношења закона у земљи који је усмерен на ограничавање иностраног финансирања за невладине организације, а такође и о законодавним ограничењима делатности иностраних високошколских установа. У последњем случају ради се о Централно-европском универзитету који је основао Џорџ Сорош – што дозвољава да боље схватимо природу садашњег незадовољства мађарским властима. Европски парламент „изражава жаљење што је у последњих неколико година развој ситуације у Мађарској довео до озбиљног погоршања стања и владавине права, демократије и темељних људских права, у том смислу и у области слободе изражавања, академске слободе, права миграната, азиланата и избеглица, ограничења и кршења делатности институција цивилног друштва, права на једнако обраћање, права људи који припадају мањинама, укључујући Цигане, Јевреје и представнике ЛГБТ популације, социјалних права, функционисања уставног система, независности правосуђа и других институција“.

На основу свега горе изнетог, донета резолуција позива на увођење у дејство седмог члана Лисабонског споразума, позивајући Европску комисију да подробно изучи ситуацију у Мађарској, а Будимпешту – да позове законе који изазивају критику Брисела. Поред тога, Европски парламент је опуномоћио Европску комисију да „пажљиво прати расходовање средстава из буџета ЕУ од стране мађарске владе“.  [www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20170511IPR74350/fundamental-rights-in-hungary-meps-call-for-triggering-article-7]

За резолуцију је гласало 393 посланика, 221 је гласао против, 64 су били уздржани. Против документа гласали су углавном посланици десноцентричне Европске народне партије – у чију фракцију улазе и посланици владајуће партије у Мађарској „Мађарског грађанског савеза“ (Фидес – Fidesz). [www.votewatch.eu/en/term8-situation-in-hungary-motion-for-resolution-vote-resolution.html#/##vote-tabs-list-1]

Позивање на седми члан Лисабонског споразума није случајно уврштено у текст. Управо тај члан даје могућност да одлука Европског парламента постане обавезујућом за испуњење од страна органа више власти ЕУ, пошто предвиђа да „аргументовани предлог“ Европског парламента представља један од легалних основа да Савет ЕУ проанализира: постоји ли „јасна претња“ кршења темељних вредности ове организације од стране неке државе-чланице. Одговарајућу одлуку Савет ЕУ је донео већином гласова представника 4-5 земаља које улазе у Европску унију. [register.consilium.europa.eu/doc/srv?l=EN&f=ST%206655%202008%20INIT]

Ово је правна страна дела. Међутим, није мање важна ни његова политичка позадина. А у том смислу пооштравање притисак Брисела на Будимпешту може привести до консолидације не само антимађарског, него и промађарског блока – у чији састав је практично ушла и та иста Пољска. У јануару текуће године мађарски премијер Орбан је већ обећао да ће се супротставити покушајима санкција које руководство ЕУ може да уведе против Варшаве – по питању истих таквих оптужби за кршење људских права, притиска на медије и судску власт које инкриминишу и Мађарима.

Будимпешта са своје стране категорички одбацује оптужбе Брисела. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто је отворено назвао декларацију коју је прихватио Европски парламент „рефератом Сороша“. „Европске институције се никако не могу помирити са тим да ће влада Мађарске, без обзира на међународни притисак, наставити такву миграциону политику која обезбеђује безбедност земље и наших грађана“ – подвукао је шеф мађарског спољнополитичког ресора. Према речима Петра Сијарта „ми смо сада сведоци новог напада на Мађарску, коју организује мрежа Џорџа Сороша“. [www.kormany.hu/en/ministry-of-foreign-affairs-and-trade/news/we-ve-had-the-tavares-report-now-comes-the-soros-report]

Не тако давно, у априлу – непосредно уочи разматрања антимађарске резолуције у Европском парламенту – Виктор Орбан је у току дебате у седишту ЕУ у Бриселу изјавио да сматра Џорџа Сороша за „финансијског спекуланта“. А председник Мађарске Јанош Адер је 10. априла потписао закон о иностраним универзитетима који може довести до затварања Централно-европског универзитета који је основао Џорџ Сорош. У складу са поправкама у законодавству које је одобрио парламент Мађарске, инострани универзитети могу да раде у Мађарској уз узајамни споразум са Будимпештом и земљом која је иницирала отварање високошколске установе. Другим речима – Сорошев универзитет може функционисати у Мађарској само у том случају ако Мађарска и САД потпишу одговарајући међудржавни споразум, а сам Централно-европски универзитет отвори своје представништво иза океана. (где је он акредитован у држави Њујорк). [www.rbc.ru/rbcfreenews/5900bb329a7947c87257bae5]

Наравно, још је рано говорити о томе да ће процес „кажњавања“ Мађарске изаћи на ниво лишавања права гласа Мађарској у ЕУ. Међутим, очигледна је тенденције све активнијег „затварања уста“ онима који су незадовољни у данашњој Европској унији. А учешће Џорџа Сороша у том процесу даје основу да се претпостави још жешћи сценарио – између осталог и покушај да се у Мађарској организује своја „обојена револуција“ са циљем уклањања са власти владе која је неугодна одређеним круговима на Западу. Речју – „траг Сороша“ је приметан и у масовним демонстрацијама које су у априлу започеле у Србији. Слично „подударање“ тешко да је случајно.

 

 

Интермагазин, Фонд стратешке културе
Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *