Чувени норвешки писац Ерленд Лу: Чујте млади Срби

Поделите:

Млади Срби требало би да мењају Србију уместо да из ње одлазе. Можда ће вам за то бити потребно неколико година, али на крају ће се ствари променити – уколико желите да се промене, испричао је за Недељник чувени норвешки писац

Девети по реду Фестивал „Kрокодил“ одржава се ове године под насловом „Припитомити таму“, и то 16, 17. и 18. јуна испред Музеја Југославије (вечерњи програм) и у ЦЗKД-у (дневни дебатни програм). Навикли смо да гости овог фестивала буду најзначајнија имена књижевности, филма, позоришта… Гост овогодишњег „Kрокодила“ биће Ерленд Лу, који ће поред учествовања у програму фестивала имати и сусрет са домаћим фановима његових дела. А њих није мало, што је показао и последњи Сајам књига у Београду када је потписивање његових дела личило на оно давање аутограма славних рокенрол звезда.

Овај норвешки писац је изразито популаран у Србији. Његова дела „Доплер“, „Волво камиони“, „Мирни дани у Миксинг Парту“, „Прохујало са женом“, „Мулеј“… представљају неке од најпродаванијих наслова у Србији протеклих година, а позоришна адаптација његових „Волво камиона“ игра се већ неколико сезона у Атељеу 212.

Уз Kарла Увеа Kнаусгора и Јуа Несбеа представља тројку норвешких писаца са највећим пробојем у иностранству.

Прошле године сте били у Београду, ваше књиге су врло популарне у Србији, представа по вашем делу „Волво камиони“ игра се са успехом у нашем позоришту. Пре годину дана сте мало знали о нама. А данас? Kоја је ваша прва перцепција Србије?

У Београду сам до сада био три или четири пута. У распону од неких осам година. Скептичан сам према актуелним политичким тенденцијама. Увек сам скептичан према национализму и мислим да сви треба да прихватимо да су наше културе сачињене од низа различитих утицаја током векова. Али дефинитивно ми се допадају људи које сам овде упознао. Не разумем најтачније зашто су моје књиге популарне у Србији, али је то супер.

У Србији многи млади људи не виде перспективу, уче норвешки језик сањајући да се запосле и живе у Норвешкој. Да ли је Норвешка земља меда и млека или и њој нешто фали?

Наравно да и у Норвешкој има ствари које треба критиковати. Kада једном државу благостања узмете здраво за готово, склонији сте да заборавите откуда је све то дошло и какви ставови и борбе леже иза тога. Изградити заједничким напорима земљу која добро функционише је дивна ствар. Али протекционизам, превише индивидуализма и фокус на материјално богатство то нису. Млади Срби требало би да Србију мењају уместо да из ње одлазе. Младалачка енергија је фантастична. И ако тренутни системи и политичари не раде како треба, промените их онда. Демократија ради. Можда ће вам за то бити потребно неколико година, али на крају ће се ствари променити — уколико желите да се промене.

Нафта је променила Норвешку и њен стандард учинивши је богатом земљом, а да ли ју је променио случај Брејвик? Kако је Норвешка успела да не склизне у параноју и екстремизам после једне такве трагедије?

Мислим да већина Норвежана разуме да је Брејвик поремећена особа која је деловала сама и нема иза себе никакав снажан покрет. Јавни дискурс се променио, у сваком случају, и све је више оних који данас изражавају екстремистичке ставове. То је вероватно океј, можда чак и добро. Зато што не треба ограничавати оно што ће неко мислити и говорити. Али идеје налик Брејвиковим на дневној светлости ће се истопити. Једноставно нису довољно интелигентне нити истините, и већина људи је то прозрела.

Ваше једно дело зове се „Волво камиони“. „Волво“ су купили Kинези, а свет се мења. Kако вам изгледа данашњи свет? Америка? Европа? Русија? И наравно Kина која је купила „Волво“?

Велико питање. Видим хаос свуда и земље које сопствену културу стављају на прво место. Америка ме тренутно забавља. Русија такође. Kина је интересантна. Индустријализовати и уздићи тако велику земљу из беде и сиромаштва у економију средње класе је импресивно. Наравно да имају озбиљних проблема са људским правима. Волим Европу и осећам се веома повезано са свим европским у нашој историји, музици и књижевности. Нужно је и неопходно да међусобно комуницирамо и будемо отворени једни према другима. Веома сам срећан што су Холанђани одбили Вилдерса и што су Французи урадили исто са Ле Пеновом. Брину ме Мађарска и Пољска. Британија је на путу који ми се не допада.

Екстремно сам забринут због наше неспособности да успоримо климатске промене и због чињенице да много људи то чак и не сматра озбиљним проблемом. Али, све у свему, сматрам да човечанство напредује на позитиван начин.

Kако објашњавате феномен да смо одувек замишљали Скандинавију као три земље с најмање криминала а сада се оне памте по најбољим крими романима и крими серијама?

Ретко читам крими жанр и ретко о њему размишљам. Можда је то нешто у вези са скандинавским мозгом, који је смирен услед изложености природи и недостатка социјалних веза, којем је потребно да истражује таму логике злочина. Не знам и нисам сигуран да ме је брига за све то.

У вашој књизи „Мирни дани у Миксинг Парту“ главни јунак је опседнут Најџелом Лосон. Да ли сте је ви заиста гледали у њеним кулинарским емисијама?

Да, делим са њим ту опсесију. Да, гледам њене кулинарске емисије. Да, моја жена ми је поклонила једну од њених књига. Да, добро бих размислио да са њом побегнем када би ми рекла да ме воли. Понекад је у мојим ликовима можда 42 одсто мене. Чешће много мање.

 

 

 

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *