Хвале се Европом, а пазаре код нас

Поделите:

Бугарско искуство после деценије у Европској унији поучно је за нашу земљу. Долазе по месо и сир, јер су на тај квалитет навикли. Просечна плата око 500 евра, незапосленост осам одсто
ЕВРОПА их је пре десет година прихватила и отворила им своје границе. Помогла им је да изграде путеве, уреде фасаде, ојачају привреду, а самим тим и да зараде више. У Бугарску су стигли сви велики трговински ланци, који су обогатили понуду и спустили цене намирница. Без обзира на раст стандарда и пуније рафове, житељи Софије и пограничног дела са Србијом често код нас долазе да пазаре месо и сир. Кажу, није битно што је скупље, јер навикли су на укус и квалитет српске хране.

Колико је Европа донела доброг Бугарској? Њихови стручњаци кажу да се јасно види разлика пре уласка Бугарске у европску породицу и десет година после тога. Порастао им је бруто друштвени производ, смањена незапосленост, плате су порасле, а привреда стала на ноге. Ипак,…

– У претприступном периоду Бугарска је имала 27 одсто БДП просечног европског нивоа, када смо примљени у ЕУ достигли смо 40 одсто, а данас 48 одсто европског просека – прича за „Новости“ Олга Александрова Чутенска, заменик председника бугарске Трговинско-индустријске коморе. – Европа финансира различите пројекте. Извоз је повећан са 13 милијарди евра 2006. године на 23 милијарде, колико је износио лане. У истом периоду, стране инвестиције су са девет милијарди порасле на 40 милијарди евра. Незапосленост на нивоу целе државе износи осам одсто, док је у Софији, према званичним статистичким подацима, незапосленост око два одсто. Просечна плата је око 500 евра.

Као највећу предност чланства у ЕУ, житељи Софије напомињу то што је Бугарска отворила границе. Из земље је за деценију отишло око два милиона грађана. Високообразовани кадар нашао је ухлебљење у Немачкој, а остали у Шпанији, на плантажама, да раде најтеже физичке послове.

Јагодинац Драган Јовановић, међутим, одлучио је да се пресели у Софију. Са супругом Кристином отворио је ресторан брзе хране и нуди српске специјалитете са роштиља.

– Не знам како је у Београду, али овде је много бољи живот него на југу Србије – прича нам Јовановић. – Укуси су нам исти и људи воле роштиљ на српски начин. Већ годину дана сам овде и засад не планирам да се вратим. Јесам се заљубио у Бугарку, али нисам у Софији због ње. Овде смо само јер посао може да нам обезбеди бољи живот.
И статистика показује да су цене хране и пића повољније у Бугарској него у Србији. Истраживање које су урадили студенти економије са Економског факултета у Нишу показало је да је исплативије у куповину отићи у Софију, чак и уз урачунате трошкове горива, путарине, ноћења и вечере у хотелу са три звездице, него исте производе купити у Нишу. Наравно, када се урачуна повраћај ПДВ који у Бугарској износи 20 одсто.
Српска потрошачка корпа је, према резултатима ове анализе, 10 одсто скупља. То је последица веће конкуренције међу трговачким ланцима, европским, који су отварали маркете широм Бугарске. У Србији се у причи о конкуренцији највише говори о снажном монополу. Зашто онда житељи Софије често „скокну“ до Пирота да би купили јагњетину или качкаваљ?

– Квалитет хране је сада лошији него раније – прича нам Александар Петров, који ради у продавници млечних прерађевина у Софији. – Тако је када су сиреви и павлаке у питању. Раније су нам прописи одређивали да сир не може да се продаје пре 40 дана од сирења, а сада се читав процес свео на пет дана. Ми смо били познати по квалитету јогурта и сирева, а сада од Срба купујемо качкаваљ, иако је скупљи него код нас.
ЗБОРИТИ СЕ ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ

БУГАРСКА ће бити срећна када Србија уђе у ЕУ – каже Цветан Симјонов, председник Трговинско-индустријске коморе Бугарске. – Само би требало да се изборите за што боље услове при уласку у европску фамилију. Субвенције за пољопривреду су код нас мање него у осталим земљама чланицама ЕУ.ЗАБОРАВЉЕНИ НАЈУГРОЖЕНИЈИ

ВЕЋИНА Бугара не негира да им је стандард званично виши него раније. Истичу да им је Европа донела боље путеве, инфраструктуру и уређеније градове… С друге стране, како прича Васил Неменов, таксиста из Софије, најугороженији су у запећку. Као да Европа за њих најмање мари.

– Моја мајка са својом пензијом не би могла ни рачуне да плати – прича Неменов. – Имамо пензије и од 80 евра. Са тим стари не могу да обезбеде ни лекове, а за храну и рачуне да не говоримо. Грејање за наш стан зими плаћамо око 100 евра месечно. Не улаже се много у образовање и здравство…

Вечерње Новости

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *