Иван Ристић: Да ли је Хојт Ји нови Холбрук?

Поделите:

Недавна турнеја помоћника заменика америчког државног секретара Брајана Хојта Јиа по балканским земљама избацила је старе костуре из ормара и подсетила да је расплет ситуације у нашу корист далеко од готовог. Околности у којима Трамп још увек није преузео конце кључних процеса, а у којима такође не знамо шта ће се десити ни када их коначно преузме, терају на опрез и убрзано промишљање стратешких алтернатива у случају нових непредвиђених околности. Почетком 2015. бивши амерички државни секретар Џон Кери је сврстао Србију на „линију ватре“ између руских и западних интереса, раме уз раме са Украјином, Молдавијом и Грузијом. Тада је то прошло недовољно запажено, и чини се да тек данас долазимо на позиције када схватамо у којој мери је то била злокобна прогноза.

Шта се то последњих дана и недеља променило, што уноси немир у српско политичко биће, и даје нам повода да разрађујемо видове одговора на различите неповољне сценарије? Викторија Нуланд и Џозеф Бајден својим посетама у време мандата Барака Обаме очигледно нису постигли никакав ефекат, па је морао да дође непосредни извршилац радова на терену. Слање нижерангираног службеника Стејт Департмента чији је задатак да утера страх у кости нашем државном врху може се тумачити и као вид дипломатске провокације. Дипломатска пракса налаже службену комуникацију функционера истог ранга, а уколико имамо у виду да је наш премијер приморан да комуницира са помоћником заменика америчког министра, јасна је и симболичка димензија ове посете.

Да су Американци кренули оштрије према нама сведочи ранији директан напад америчког амбасадора на медиј који се третира као изразито прорежимски, његова претња да су „хрватски хеликоптери јачи од српских МиГ-ова“, као и изјава Хојт Јиа којом је споменуо „демократизацију“ у Србији. Све то подразумева флагрантно кршење дипломатских обичаја мешањем у унутрашње послове суверене земље. Када се томе дода запажање Хојт Јиа да „није добро да Србија буде енергетски зависна од Русије“, откривене су све карте на које игра званични Вашингтон.

Ми још увек не знамо кога заправо представља Брајан Хојт Ји – да ли реликте клинтонистичке „дубоке државе“ која грца у очајничким покушајима како би спасила шта се спасти да, или Трампову нову-стару спољну политику, чије чак ни обрисе још увек не можемо да назремо. Оно што сигурно знамо је да је посета Викторије Нуланд најавила почетак притисака, а да су Бајден „у рукавицама“ и весник грађанског рата у Украјини Џон Мекејн покушали да изврше притисак на још вишем нивоу. Када то није уродило плодом, нижерангирани службеник је послат у Београд да додатно скрати фитиљ динамиту који се дуго пакује актуелној српској власти. Када се свему томе дода недавна Вучићева изјава да „грађане Србије чекају тешка времена“, и већ уобичајен став да је „регионална стабилност најважнија“, јасно је да бисмо требали да се забринемо, али и припремимо за све сценарије који могу да уследе. Србија тежи да буде што независнија, али и да на искреним и равноправним основама сарађује и са Истоком и са Западом, што је овом другом геостратешком полу био и биће трн у оку. Алтернатива томе да нам сломе кичму је борба, и даље јачање наше суверености и независности.

Оно што Србији још увек држи „главу изнад воде“ су прелазни период у коме Трампова администрација још увек до краја није дефинисала шта жели, као и страх Запада да би директна америчка интервенција на страни наших непријатеља Србију и дефинитивно гурнула у загрљај Москве. Ипак, маневарски простор се све више сужава и неумитно долазимо пред дефинитивно опредељивање. Због тога су напади на Гашића, недавни протести у градовима Србије, афера са службеником БИА у Скопљу, као и напрасно уједињавање иначе идеолошки неспојиве опозиције у директној корелацији. Демократске колачиће Украјинцима је донела Викторија Њуланд. Шта ће Хојт Ји донети Србима, видеће се вероватно веома брзо. Ипак, једно је јасно – од мира и економске стабилности нама зависи биолошки опстанак. Са већином других питања може се наћи некакав компромис.

Иван Ристић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *