„Политика“ против Смајловићке!

Поделите:

Има двадесет година како је тек рођена Београђанка Љиљана Угрица, удато Смајловић, почела да нам објашњава који Београђани су исправни а који то нису. Последњи пут закључно у једном дневном листу, где је доскора била неприкосновена, каже: начело разноврсности никако не подразумева обавезу да се објављују текстови „попут ове двојице” (туђе мишљење). Разумете, каже она: Ја сам за демократију и тачка! Демократија је што ја кажем да је сукоб мишљења, за оно што ја кажем да није онда није! За демократију се борила и у једном периодичном листу прошље недеље: „Александру Вучићу се ’Политика’ очишћена од Данице Поповић, Бориса Беговића, Душана Петричића и Горана Марковића – а обогаћена Гораном Козићем и Ђорђем Мартићем (за кога нисам дужан да дајем изјаве) – коначно чини уравнотеженијом”.

Не знам за друге. Мени је одговор да, „Политика” јесте уравнотеженија. Јер, како може неко да пише седам година против актуелне власти и када добије реплику у полемици тај почне да кука и говори: „Ово је крај”. Крај је што неко не мисли исто као и он. У којој то демократији?

Тако је отишао Режисер. И Карикатуриста који је намерно, до последњег дана, цртао нешто што не би објавио ни „Студент” седамдесетих, те је и он пресрећан напустио „Политику”, одвратно недемократско легло.

Иако сте дубоки интелектуалци, око „Политике” плитко гледате. „Политика” није плен као што је требало да буде приказана 6. октобра. Мада се покушавало. Даворин Рибникар је дошао из Америке пешке само да би рекао: „’Политика’ смрди”. Љиљани сад „Политика” смрди, зато што је морала да напусти најплаћеније место у региону, А љути се на „новог” колумнисту Горана Козића. ХА. ХА. ХА… ГК „нови” колумниста!

За тебе јесам нови: од кад сте посели Кућу, 16 година у њој нисам могао да пишем. Демократија није за сваког, само за вас.
Није помогло ни „убрзани” судски спор од 6,5 година по „краткој” процедури. Када сам добио радни спор у којем пише да сам шиканиран и да сам као такав морао да одем из Куће, руководство „Политике” је одбило да поступи по одлуци Суда иако је пресуда била правоснажна. Толико о демократији, храбрости и доследности. На ту тему велики поздрав за Матију, члана УО, Емира, председника УО, Срђана Јанићијевића, зета, и сличне…

Када сте 6. октобра дошли „Политика” је имала 17 ревијалних издања, три дневна листа, радио и ТВ, две штампарије, 1.600 продајних објеката са по два запослена, возни парк, акције малих акционара, углед и понос. То је било када сам ја морао да одем због тебе и сличних. Данас ти остављаш лист као подстанара у солитеру који се некада називао „Политикина” палата…
Док смо ми овде завршавали факултете и улазили у „Политикин” храм она је јахала камиле у Алжиру и чувала овце у Сарајеву. Не у Источном Сарајеву. И само овце, не и прасиће ако разумете о чему говорим. Затим је после краћег курса у САД дошла, пази, у „Политикину” зграду да распоређује Београђане. Прозива нас који смо били ратни уредници док је она била на курсевима „шта ће бити после”. И сада распоређује Београђане, мирна у опозиционој штампи, разрешена брига. Кад су њени дошли на власт ми стари смо били процесуирани. И шта су нашли. Па ништа нису нашли, јер „Политикина” деца не краду од „Политике”, „Политикина” деца не краду иначе. И она кад је отишла и њу су погледали и нису нашли крађу никакву и ја тим поводом честитам. А зашто нису нашли трагове пљачке код ње – па зашто да пљачка кад је имала плату 8.000 евра? Веома је згодно бити поштен кад имаш плату 8… и компанијску картицу, и плату у Удружењу новинара … Али ми смо били поштени с односом плата 1 према 4… Додуше, замало и ја да постанем лопов. Запрећено ми је казном затвора од 4 године и глобом од милион марака зато што сам за време бомбардовања пуштао цртане филмове и као пират оштетио америчку државу у току бомбардовања. Што ме чини јединим правим противником агресору.

После петооктобарских промена Љ. С., уз своје пријатеље из ДСС-а, посебно председника странке Војислава Коштунице, позиционира се друштвено и професионално. Он је поставља за члана Комисије за истину и помирење. У то време она већ има своју колумну у НИН-у у којој је хвалила Коштуницу и његову мудру политику, а нападала премијера Зорана Ђинђића и потезе његове владе.

Постаје угледни аналитичар многих медија а посебно оних које је помагала с позиција у ИРЕX-у (америчка организација која стимулише развој медија). Чињеница је да је била у могућности да кључно утиче на развој и финансијску ситуацију поједних медија, да одређује ко ће од новинара да учествује у пројектима ИРЕX, ко ће добити стипендију и слично. Релативизовање злочина и аналитичко промишљање донели су јој имиџ аналитичара – патриоте, особе која тумачи рат. И то га тумачи како треба. Да није тако не би добила две стипендије: „Алфред Фриендлy Пресс” и „Њодроњ Њилсон Интернатионал Центер фор Сцхоларс”. Рачунам, не игра одбојку, а стипендије долазе.

Неко у рату има и срећу. Ретки су, али има случајева.

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *