Сека Саблић: Ако дете расте у систему у ком се вредности не знају, оно то касније више не може да препозна

Поделите:

Премијера представе “Тако је ако вам се тако чини” Луиђија Пирандела, у режији Јагоша Марковића, биће 4. јуна (20) на сцени „Љуба Тадић“ Југословенског драмског позоришта, а говорећи о овој представи – у којој се кроз причу о породици и њиховим суграђанима, те о њиховом односу према надређенима отварају разна питања, Јелисавета – Сека Саблић напомиње да јој то није први сусрет са овим комадом нобеловца Пирандела.

– Требало је да буде рађен почетком деведесетих у Народном позоришту и тада ми није било нимало лако да га прочитам. Сада, испрва, уопште нисам имала намеру да улазим у било какву поделу. Хтела сам мало да се одморим. На почетку разговарајући са Јагошем предлагала сам му неке глумице, међутим, он ме убедио да поново узмем текст у руке и онда сам му на своју штету рекла: “Ово само ја могу да ти играм”.

Фрола, улога коју тумачите, прототип је људи који су без нарочите своје кривице страдалници у вихору историје у неком времену и контексту?

– Не без нарочите него без икакве. Човеку дође да заплаче. Више не могу да издржим толико људске несреће. Свуда је око нас и сваким даном је све више. Kао да је несрећа добила приоритет, не само код нас него у целом свету. Почев од страдања у елементарним непогодама, експлозијама аутобуса, до оних којима су омчу око врата ставиле страшне патологије, што се рецимо очитује у насиљу у породици, и велике неправде. Окружују нас патологије и мракови. Страхоте које из њих произлазе. За Фролу, лик који играм, не зна се шта је њена несрећа, али она живи несрећу, а представа се бави и питањем истине, односно манипулације њоме.

Kолико тој несрећи доприноси чињеница о манипулацији истином?

– Све одатле и иде. Kад би се истина поштовала, то би значило окренутост вредностима. Манипулација истином се и догађа да би се поразиле вредности. Ту је кључ проблема код нас и у целом свету. Kључ је у алавости, у бесрамности, бескрупулозности јер то су снаге које манипулишу истином. А то храни зверски део у човеку, тако људи постају звери. У књигама из психологије лепо пише да се треба чувати злих људи, људи у којима је превладало зло. Јер хемија племенитости то често не препозна и лако постане жртва. Ако манипулацијом истином поразите систем вредности, то ће учинити да у људима исплива најгоре. А одсуство снаге и памети је подршка злу. Уз то, кад погледамо око себе, склоњени су људи који вреде. Стручњаци, мајстори својих заната. Вредности и квалитети се гурају не на маргину него и иза ње да то не би угрозило манипуланте и лопове који су на врху и пиједесталу. Не само код нас. Има тога у целом свету. Али опет, кажем, човек треба да гледа да у себи и свом животу однегује оно што јесте квалитет.

Мислите да негује у себи и свом свету систем вредности ма колико он около био поражен?

– То је велика ствар. И нимало лако. То се ради од дечјег вртића. Али ако дете расте у систему у ком се вредности не знају, оно то касније више не може да препозна. А колико су људи намучени бедном егзистенцијом, запуштени у менталном смислу пре свега. Родитељ би морао бити људски колос да заштити дете од средине и да га усмерава ка правим вредностима, а у исто време да пази да од њега не направи аутисту који неће имати социјалан живот.

Представа „Тако је ако вам се тако чини“, како се могло чути, има узвишености, естетике…?

– Радећи је тежили смо правом позоришту, лепоти, племенитости…Театар треба да доноси усхићење, да оплемењује а не да кад из њега гледалац изађе буде ко’ да га је неко полио прљавом, смрдљивом водом. У позоришту окретање леђа уметности и лепоти је заправо допринос ругоби и злу ма колико у питању била ангажованост или критичко бављење чиме год.

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *