Андреј Протић: Зашто СПЦ инсистира на закону о сектама?

Поделите:

 Tребало би разумети савремени појам секте, који формално не мора да има било какве везе са религијом, него, рецимо, са надритерапијом или комерцијалном делатношћу…

Француска је прва увела овакав закон 1995. и наравно, то нема никакве везе са прогоном било кога по верској основи; не, само је реч о систематизацији постојећих закона којима се већ инкриминишу разне врсте превара и злоупотреба. Оно што би овај закон инкриминисао не би биле никакве конкретне организације (без обзира на њихова веровања), него би у фокусу било само манипулативно деловање и кршење постојећих закона.

Сложио бих се са свима који виде бесмисленост гомилања закона који нам само ограничавају слободе – али, ово би, заправо, била систематизација већ постојећег законодавства. Та систематизација је потребна из простог разлога што наш правни систем у пракси показује недовољну способност да реагује на мноштво злоупотреба, како у верским, тако и у другим организацијама или у случајевима штетног деловања појединаца (поготово на интернету).

Овим би се, заправо, најзад „одвојило жито од кукоља“ – односно верске организације које то заиста и јесу (без обзира на број чланова и верске постулате), алтернативна медицина која је заиста то што треба да буде (а и ту постоје јасни закобнски критеријуми), пословна и хуманитарна делатност које су у складу са законом – од група и појединаца који се баве преварама и злоупотребама, а које систем, упркос постојању одређених законских решења, у пракси није способан да уочи. С те стране, потпуно је легитимно да Црква (као и све остале верске заједнице које то заиста јесу), тражи од државе да успостави ЈАСНЕ KРИТЕРИЈУМЕ – макар то значило да ће и неке групе или појединци унутар Цркве доћи под удар тог закона.

Сврха закона не би била у репресији него у превентиви. Пре свега, неке организације које сада злоупотребљавају правну неуређеност на овом пољу, то више не би смеле толико отворено да чине. Затим, закон би био основ да се обуче државни и други службеници у разним институцијама да се координирано и стручо баве проблемима у овој области. Kоначно и најважије, најзад би постојао и правни оквир за помагање жртама секти и члановима њихових породица, а ова категорија угрожених лица би (коначно) постала друштвено и законски „видљива“. На сличан начин, особе које мењају пол и њихови проблеми (ма шта неко о томе мислио), постале су „правно видљиве“ тек након усвајања закона који се бави том категоријом грађана. Ипак, мислим да је број жртава сектног деловања далеко већи од броја особа које мењају пол.
Kоначно, у свему овоме, улога Цркве и других верских заједница никако не би била да глуми некакву „инквизицију“ и води овакву делатност – не, њихово би било само да се укључе и помогну у оним сегментима где могу (на пример да организују саветовалишта, помоћ и подршку својим верницима који су жртве сектног утицаја, предавања, издаваштво, посебне програме едукације преко вероучитеља…) и слично. Ово би, дакле, требало да буде поље сарадње државе и Цркве, а никако мешање ингеренција. Али, наравно, да би Црква то могла, неопходан јој је закон којим би та област била регулисана.

Према постојећим искуствима, овакав закон би требало посматрати као инструмент превентиве, у много већој мери него репресије. Овде дакле није реч о „прогону“ било кога ко верује у „нешто чудно и другачије“ – напротив, то право је свакоме загарантовано Уставом и у то сигурно нико неће дирати. Међутим, тамо где се иза верске, терапијске, комерцијалне, невпадине или хуманитарне делатности сакрива превара, злоупотреба или манипулација, сада би постојали јаснији законски критеријуми да се реагује и репресивно.
Сви ти закони код нас већ постоје, а сада би само били сисрематзовани на једном месту и максимално појашњени. Зато мислим да би усвајање таквог закона било у интересу свих грађана, осим оних који користе тренутно безакоње да, своје преваре или злоупотребе сакривају иза легалних активности.

Андреј Протић

ВИДОВДАН

Поделите:
2 replies
  1. Srboljub
    Srboljub says:

    Sve je jasno g,Andreja,da danas u vreme opstega haosa i raspada sistema,ako si malo vise intelegentan i uz to pokvaren uz saradnju sa dve ,tri slicne osobe uz malo reklame mozes okupiti par destina,stotina i u najboljem slucaju par hiljada sledbenika,pa to pomnozis sa 20 evra,200 dinara,ili 10 % od prihoda,kako gde pa vidi ti koja je tu vajdica.To vec traje decenijama u zemlji Srbiji,o cemu je i Sveti Vladika Nikolaj Velimirovic pisao i pre druga svetskoga rata.To jeste rana i nesreca na tkivu naroda Srpskoga,ali na nasu zalost na sve to celnici Srpske Pravoslavne Crkve, kao deo organizma Jedne Istinite Saborne i Apostolske Crkve,nisu ovoj posasti zvanoj sekte poklanjali paznju sve do sukoba u unutar same Srpske Crkve u vezi sa vladikom Artemijom i svega sto je proisteklo iz toga.Na nasu zalost 60 ih imali smo tzv. Americki raskol,koji jr naneo Crkvi i narodu sukobe ,duhovne i fizicke uz velike materijalne troskove ,i kako se to zavrsilo pocetom 90-ih ,hvala BOGU doslo je do pomirenja,prastanja i priznanja svih cinodejstava ,od raskola pa do pomirenja.Posle toga oko 2006-7 godine dodjose pojedine vladike u Americi i Australiji,i opet izazvase raskol koji se vuce po sudovima i o kojemu niko ne govori jer su na liniji Sinoda i Patrijasije.Pa eto dokle smo opet dogurali,dali su u istinu sekte glavna meta.

    Одговори
  2. enam
    enam says:

    само се питам да ли би мало и православно свештенство могло да поради на својој духовности па макар то значило да се мора изаћи из скупих аутомобила
    павле је био нешто друго

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *