Да ли је у Србији могуће радно време од 6 сати?

Поделите:

ај корак би, практично, значио да би било више запослених, али би њихове зараде биле мање, те је велико питање да ли би то имало позитиван утицај на запослене

 Скраћивање радног дана с осам на шест сати да би се повећала запосленост, слободно се може рећи да није изводљиво у Србији, пише новосадски Дневник.
Разлог је што ниједан послодавац, сасвим сигурно не би пристао на то да за мање сати рада радника плаћа исто као до сада. Уз то, био би приморан и на то да повећа број запослених те би трошкови били већи.

Тај корак би, практично, значио да би било више запослених, али би њихове зараде биле мање, те је велико питање да ли би то имало позитиван утицај на запослене.

Чак и у много богатијим државама у којима је експеримент са скраћењем радног времена дао добре резултате, попут Шведске, то неће бити примењено у целој земљи.

Наиме, у тој земљи је у једном старачком дому радно време медицинских сестара скраћено на шест сати, али им зарада није смањена. То је довело до бољег учинка запослених и већег задовољства пацијената, било је и мање боловања, али су трошкови, због запошљавања нових радника, били високи.

Дакле, ако тај експеримент није успео у Шведској, сасвим сигурно је да не би ни у Србији.

Уз то, у појединим секторима рада као што је трговина или услужне делатности није могуће скратити радну недељу јер се ради свих седам дана у недељи. Треба рећи и то да многи радници на послу проводе више од осам сати, а да је мало послодаваца који их за то стимулишу – било кроз зараду, било као слободан дан, мада, наравно, има и оних који сваки прековремени сат плаћају.

То је, вероватно, добра стимулација за топ-менаџере, који проводе много више времена на послу, па су им и зараде веће, али је велико питање да ли је износ до 130 динара, колико је минимална цена сата у Србији, довољно стимулативан да се на радном месту проведе више времена од садашњих осам сати.

По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, идеја да се у нашој земљи скрати радни дан или недеља није добра јер би уз мању сатницу сигурно дошло и до смањења зарада, које су и сада веома мале и недовољне за пристојан живот.

“У Србији, где је минимална зарада, у просеку, око 22.500 динара тешко може да се преживи јер с новцем којим се месечно располаже не могу да се задовоље ни основне потребе, а то веома тешко успева и онима који раде и више сати и на боље плаћеним радним местима“, рекао је Милић.

Он је додао да то није успело чак ни у земљама с веома високим стандардом, као што је Шведска, где уз смањење радног дана на шест сати није смањивана зарада.

Истакао је и да скраћење радног времена с осам на шест сати дневно није добар корак за смањење незапослености, напротив, тиме би се само повећало сиромаштво.

“Због мање сати рада биле би смањене и зараде, а онда би, да би могли да обезебеде егзистенцију, радници морали да раде на више места и резултат скраћења радног дана не би био видљив и вртели би се укруг. Сигуран сам у то да скраћење радног дана на шест сати није најважнија тема везана за положај запослених у Србији. За то је потребно побољшати услове рада, обезебедити поштовање закона, заштиту права радника, важно је предузети кораке који ће створити повољан амбијент за улагања и отварање нових радних места, смањити рад на црно, негативне ефекте сиве економије…”, рекао је Милић.

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *