Kако су настале пчеле убице: Прича о научном експерименту који је кренуо по злу

Поделите:

Све је почело покушајем да се повећа производња пчела 1950-их година, а завршило се бегом хиљада пчела убица и више од 400 смртних случајева широм света.

Прича о пореклу пчела убица звучи као страшна прича из нискобуџетног филма. Све је почело као покушај да се повећа производња меда током 1950-их година, а завршило се хиљадама нових врста пчела убица које су случајно побегле и уболе хиљаде људи широм Америке.

Цела прича о њиховом пореклу почиње у лабораторији близу Рио Kларе у Бразилу око 1957. године, кад је биолог Ворвик Е Kерр добио дозволу од бразилске владе да направи врсту пчела како би се повећала производња меда. Европске врсте пчела су биле широм познате по Јужној Америци, али нажалост нису биле довољно продуктивне у климатским условима Бразила.

Стога је мислио да је најбоље да укрсти европске врсте пчела са афричким генима и добије хибридну врсту која ће бити продуктивнија у скупљању меда у тропским условима.

Kерр и његов тим су на крају створили африканизоване пчеле, сада познате и као пчеле убице и све то укрштањем афричких пчела са разним европским врстама. На крају је то био успех, јер су нови хибриди урадили посао производње пчела много боље. Само, ипак су имали једну ману: усвојили су одређене екстремне инстинкте одбрамбених колонија.

Све је почело покушајем да се повећа производња пчела 1950-их година, а завршило се бегом хиљада пчела убица и више од 400 смртних случајева широм света.

До одлучујућег тренутка је дошло кад је под нејасним условима, хиљаде ових пчела побегло што је довело до преплављености африканизованих пчела убица у Јужној и Централној Америци.

Kерр је мислио да ће нова врста пчела брзо изумрети у новом окружењу или да ће своје агресивне карактеристике ублажити укрштањем с европским рођацима. Међутим, то се није догодило. Пчеле су похрлиле преко Јужне Америке право на север Централне Америке у наредним деценијама. До средине 1980-их година, пчеле убице су стигле до САД-а, а сада могу да се нађу у многим јужним земљама попут Kалифорније, Тексаса, Аризоне, Неваде, Новог Мексика и Флориде.

Оне су проузроковале смрт најмање 400 људи широм света, укључујуц́и многе у САД. Ипак, упркос страшном угледу и застрашујуц́ем имену, њихов отров није заправо моц́нији од својих европских рођака.

„Убод афричких пчела није гори од уједа европских пчела, па је смртоносна доза приближно око 1.000 уједа“, рекао је професор Francis Ratnieks za Iflscience.

„Оне су много опасније када треба да бране своју колонију. Kако у колонији може да буде и до 10.000 пчела, фатална доза може да се догоди“, каже Ratnieks.

Ове хибридне врсте нису добиле име пчеле убице због своје способности да убију људе. У португалском језику, нова врста пчела се односила на ассассин беес због ситних ројева који се прикаче европским кошницама, убију краљицу и замене је сопственом врстом. Реч ассассин се полако изгубила и остале су познате као киллер беес.

Постоје неки докази који указују да су неке пчеле убице постале мање агресивне. Научна студија која је мерила ниво агресије међу африканизованим пчелама у Порторику открила је да су оне заправо агресивне колико и европске пчеле. Пчеле убице стигле су на острво средином 1990-их година, што значи да се до ове промене у понашању дошло у само 20 година.

 

 

Нацоналнагеографија

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *