Туча моћних због „Јужног тока“ у Србији – уместо гасовода

Поделите:

Мађарска је само гласноговорник велике истине да Европа мора да гради и „Јужни ток” јер је и сада а и надаље у дефициту са гасом. То су реалне економске потребе и изградња тог гасовода је неизбежна, а да ли ће га бити за коју годину или деценију зависи од тога како ће тећи геополитичке игре.

Изјава шефа мађарске дипломатије Петера Сијарта да су Русија, Мађарска и Србија наставиле преговоре о градњи гасовода „Јужни ток” до сада је најозбиљније подгревање наде да са тим пројектом ипак није дефинитивно готово. Из простог разлога што је Мађарска чланица ЕУ која ће захтев свакако морати да размотри иако је тај пројекат стопирала 2014. године.

Наравно, за судбину гасовода којим би руски гас стизао до потрошача у југоисточној Европи, како год се он звао, пре свега се пита Русија, која је од заустављања „Јужног тока“ већ отпочела да гради нови гасовод којим ће гас испоручивати Турској.

Да се из сфере пуке приче одмакло у фазу разговора о „Јужном току“ открио је и наш бивши дипломата Срећко Ђукић, прецизирајући да су се до сада водили разговори између Бугарске, Грчке и Русије. Потврда о томе данас је стигла и из Москве, од потпредседника Управног одбора „Гаспрома“ Александра Медведева. Он је рекао да „Гаспром“ и Софија разговарају о развоју гасног транспортног система у Бугарској и да постоји више праваца снабдевања гаса преко друге линије „Турског тока“.

„Иако се каже да се не може два пута ући у исту реку, може се пробати преко другог корита“, рекао је Медведев, који није избегао да подсети да је управо Бугарска, под спољним притиском, одлучила да блокира изградњу „Јужног тока“, после чега је Русија одлучила да тај пројекат затвори.

У међувремену, за две и по године откако је „Јужни ток“ стављен ад акта, све је спремно за реализацију „Северног тока 2“ истом трасом којом гас из Русије Балтичким морем већ иде до Немачке, као и за почетак градње „Турског тока“, који ће добрим делом по дну Црног мора користити трасу „Јужног тока“. Али променила се и геополитичка слика света, али и прилике у Украјини, која је била једини правац из која је за југоисточну Европу стизао руски гас. Шта ће то значити за судбину „Јужног тока“?

Саговорници Спутњика, председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић и политички аналитичар Драгомир Анђелковић се слажу у оцени да је „Јужни ток” неизбежан, јер је кад год буде дошао, добродошао је и биће у интересу свих који су укључени у тај пројекат.

„То што је Мађарска гласноговорник показује само једну велику истину, да Европа мора да гради и ’Северни ток 2‘ и ’Јужни ток‘. Европа је дефицитарна са гасом, не само овог тренутка већ ће бити и убудуће, и ’Јужни ток‘ је гасовод који јој је неопходан“, каже Вулетић.

Он сматра да интерес за „Јужним током“ имају и Европа и Русија. Иако се окреће источним, пре свега кинеском тржишту, Русији одговара да прода што више гаса.

„Има га, што га не би продала. Европа има потребу за њим. Према томе, све говори да ће Европа морати да се ослободи америчког утицаја. Промене се виде. Амерички председник Доналд Трамп жели отопљавање односа, Русија такође. Све у свему, ја мислим да се иде напред како би се ’Јужни ток‘ у догледно време свакако реализовао“, закључује Вулетић.

Анђелковић сматра да се геополитичке игре око „Јужног тока“ крећу између војнополитичких потреба држава заинтересованих за то питање и реалних економских потреба Европе, а оне су такве да потражња гаса расте.

„Нема начина да се потребе за гасом задовоље без Русије, поготово у светлу најновијих дешавања на Блиском истоку. Ако посматрамо неколико деценија, Европа не може без пројекта који би омогућио додатни доток гаса са те стране, био он назван ’Јужни ток 2‘, или ’Турски ток 2‘, небитно је“, сматра Анђелковић.

„Северни ток 2“, по његовом мишљењу, може на неко време да премости ту потребу али не може дугорочно. А када ће у ту сврху бити изграђен нови гасовод зависиће од геополитичког односа снага, додаје он.

Они који су против „Јужног тока“ могу да коче тај процес неколико година, деценију, па можда и дуже, али, објективно, не могу да га онемогуће, каже Анђелковић.

И да нема фактора „Украјина“, да је потпуна стабилност у Украјини, Европи би, сматра он, био потребан додатни енергетски пут.

„Сигурно ни ЕУ ни Русија немају интерес да сва јаја буду у једној корпи“, оценио је он, истичући да и украјинска криза само појачава потребе за изградњом „Јужног тока“.

И Анђелковић, као и Ђукић, сматра да је за Србију јако битно да све време буде у центру приче о „Јужном току“, да у једном тренутку не исклизне из читаве комбинације.

„Мислим да ћемо више пута имати враћање те теме за сто. Сада поново почиње да се прича да ли ће овога пута бити реализована, или ћемо се за неколико година, после затишја, опет вратити на ту причу, видећемо, али ћемо у једном моменту сигурно реализовати ’Јужни ток‘. Мислим да смо дошли до тренутка када ће се опет озбиљно причати о ’Јужном току‘“, закључио је аналитичар.

На питање да ли ће на то мирно гледати Вашингтон који је заговарао диверсификацију снабдевања гасом под паролом бриге за енергетску безбедност Европе, покушавао да спречи све руске гасне пројекте, па и зауставио изградњу „Јужног тока“, Анђелковић каже да сигурно неће.

„Ниједна велика сила која није укључена у пројекат неће то мирно гледати. Ни Немачка не гледа мирно, макар док не буде завршен ’Северни ток 2‘. Вашингтон свакако неће мирно гледати али ако би се Русија и Немачка договориле, мислим да Вашингтон то не би могао да спречи“, наводи Анђелковић за Спутњик.

Руководилац аналитичког одељења руског Фонда националне енергетске безбедности Александар Пасечник сматра мало вероватним да „Јужни ток“ буде реализован онако како је био замишљен, али да није искључено да ће један крак гасовода ићи ка Турској, како је за сада замишљен „Турски ток“, а други даље ка бугарским обалама.

„Претпоставља се да би можда та грана, тај крак могао добити име ’Јужни ток‘, али за то је неопходна консолидована позиција Бугарске и Мађарске. И ако би било неких чврстих гаранција, најпре са бугарске стране, овај гасовод би могао да иде и даље ка северозападу“, каже за Спутњик Пасечник.

За даљи развој те линије гасовода који би снабдевао југ Европе, неопходне су, истиче он, чврсте гаранције којих за сада нема ни из Бугарске ни из европских енергетских институција.

Дакле, нема „Јужног тока“ без папира Европске комисије, односно одлуке ЕУ да га неће блокирати.

На то је упозорио још у августу прошле године председник Русије Владимир Путин када је рекао да ће Москви бити потребне веома чврсте гаранције Бугарске и Европе када је реч о повратку на пројекат изградње гасовода „Јужни ток“. „Чврсте као армирани бетон“, сликовито је објаснио Путин, истичући да намере Бугарске, која је поново покренула питање „Јужног тока“, нису довољне.

А сагласности ЕУ нема без сагласности САД. Макар за сада. Јер то да европска енергетска безбедност зависи искључиво од Русије, исувише је геополитички важно да би било прихватљиво за Вашингтон. Уосталом, јасно је ко је прави газда у Бриселу. Како рече Вулетић, Европска унија је мало америчко ђаче које мора да слуша.

А како ће изгледати геополитичка мапа света за коју годину… Све је могуће.

Спутњик

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Ех, зар не може Јужни ток да се надокнади мрежом општинских гасовода? Мислим – да су таквог капацитета да се о њима одлучује на нивоу општина, али МНОГО општина?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *