Ненад Узелац: Коме је Милош Ковић крив?

Поделите:

На Филозофском факултету у Београду у току је прогон доктора историјских наука, професора Милоша Ковића, са циљем његовог уклањања само зато што је декларисани српски патриота. Научно-наставно веће, које би требало да реизабере професора Ковића, већ дужи период је под блокадом, а њему је у међувремену истекао уговор о раду. Како незванично сазнајемо, иза минирања професора Ковића стоји редовни професор Филозофског факултета, Никола Самарџић.

Као неко ко је имао лични „сусрет“ са професором Самарџићем сматрам да је значајно да истакнем лични контекст у одбрани професора Ковића, јер се тиме даје додатни легитимитет његовом моралном и научном кредибилитету, а преко антинационалног ангажмана професора Самарџића који стоји иза ове хајке. Тишина, односно, ћутање јавности је најбољи метод другосрбијанског деловања, те тако и „случај Ковић“ захтева изговорену реч!

На једном семинару евроатлантизма у Бару 2011. године слушао сам предавање професора Самарџића о распаду СФРЈ. Пошто сам био упознат са његовим радом, снимао сам предавање, које сам, брзо по доласку у Београд, прекуцао верујући да ће ми једном затребати као доказ његовог антисрпског научног деловања. Метод његовог предавања подразумевао је незнање супротне стране којој се шаљу поруке, односно, тишину исте како би се његов циљ остварио, а он је био – што више демонизовати Србе.

Демонизација је почела већ од Словеније где је иста нападнута од стране ЈНА и преко Хрватске где су Срби окупирали Крајину. Рат у БиХ изазвала је ЈНА и Србија, а флоскуле о српској кривици за улицу Васе Мишкина, Маркале 1 и 2 и сличне ствари нису изостале. На крају, НАТО интервенција се десила због пропасти преговора у Рамбујеу, имлицирајући да је за пропаст крива српска страна. Сматрајући да ћутањем одобравам ове ненаучне и перфидне методе рада професора Самарџића поставио сам пар питања међу којима и то да ли је Ворен Цимерман у својој књизи признао да је натерао Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана којим је гарантован мир и спречавање рата у БиХ, на шта сам, после инсистирања, добио конкретан одговор:“Јесте“.

Моја изговорена реч у тој микро јавности и прекидање тишине која је гарантовала антисрпски усмерен успех предавања, било је довољно пред тим малим аудиторијумом да се скине бачена љага са српског народа за наводну кривицу за рат у БиХ, али и да се остали студенти заинтригирају и уместо са професором Самарџићем, пожеле да се упознају са мном са циљем даљег заједничког рада. Победа у овом сусрету је била моја, јер су на мојој страни били истина, изговорена реч и јавност која ме је подржала.

Да бисмо одбранили право професора Ковића да буде декларисани српски патриота и да због тога не буде прогањан, морамо јавно изрећи истину да се прогања због свог патриотског ангажмана и тиме уклонити средство којим се у овом случају служе другосрбијанци – ћутање јавности, а тиме ћемо им из руку одузети и друго средство другорбијанских метода – игнорисање и блокада демократских принципа, када им не користе, са циљем да се не реизабере професор Ковић. Зато „случај Ковић“ захтева изговорену реч!

Ненад Узелац
Национална Авангарда

Поделите:
3 replies
  1. Татјана
    Татјана says:

    Зна ли неко шта се дешава са сајтом „Петиције online“? Од јуче покушавам да га отворим не бих ли потписала петицију коју су покренули Ковићеви студенти, али је стално недоступан. Ако ико може да помогне, нека се јави.

    Одговори
  2. Иван
    Иван says:

    Ево ИСТИНИТИХ изговорених речи које тражите:
    1. Доцент, а од скора и ванредни професор др Милош Ковић говори ноторну неистину када спомиње било какву већину која стоји иза њега, као и групу која је против њега. Она постоји само у његовој машти. То што постоји и закон, за њега је такође небитно.
    2. Колико је НН Веће Филозофског факултета „спремно“ да мења своју крвну слику некаквим измаштаним деградирањем др Ковића, сведочи чињеница да га је пре 8 дана унапредило у ванредног професора са преко 130 гласова ЗА, и минорним бројем ПРОТИВ, односно УЗДРЖАНИХ.
    3. Зашто је др Ковић дошао у ситуацију да му је истекао уговор о раду? Зато што је САМ ЛИЧНО И НАЈГЛАСНИЈЕ предводио, или тачније имао инструкције да предводи, више од годину и по дана перманентно опструирање седница НН већа Филозофског факултета, на којима је требало да се одлучује о радном месту „познатог османисте“ др Александра Фотића. У то име предводио је масовна напуштања седница, обарања дневног реда, неиспуњавање кворума за одлучивање, прекидао било чију другу а особито другачију реч, понашао се потпуно супротно нормама које тобож заговара, а све са једним циљем: да ванредног професора др Фотића, КОЈИ ЈЕ ЗА ПЕТ ГОДИНА НАПИСАО ЧЕТИРИ РАДА, или преведено на српски језик НИЈЕ УРАДИО НИШТА, по сваку цену и даље наметне као наставника, иако за др Фотића више нема закона који би му могао одбранити радно место – ЈЕР НИЈЕ РАДИО НИШТА! Сада када је маниром камиказе и са пуном свешћу да подстиче незаконито деловање, изгубио време и сам стигао у цајтнот, просветлио се и донекле схватио цену коју плаћа својим духовним оцима и мајкама, чије су касе НА ИСТИМ ШАЛТЕРИМА на којима и оне „Друге Србије“. Проверите мало боље.
    5. Како је написао колега Владушић, критеријум за бирање представља податак о задовољавању критеријума. Будући да их др Ковић задовољава, он је и изабран акламантивно. Будући, међутим, да их проф. Фотић НИ ИЗБЛИЗА не задовољава ТО ЈЕ ПРОСТО ДРУГАЧИЈИ СТАТУТАРНО-ПРАВНИ СЛУЧАЈ, чега је др Ковић и те како свестан. Др Ковић само ЖЕЛИ да себе представи као мученика из националних убеђења – у стварности, нити постоји неко ко би (је) могао да га спречи у напредовању, нити је његово „национално“деловање истински отишло даље од аљкаве медијске експонираности, не превише тешке тематике његове књиге, особито ако се у виду има да је писана у енглеским архивима, и уистину оригиналне симулације „преласка албанских гудура“, односно емисије о албанској голготи коју нам је др Ковић представио својим драмским гласом, ЗА ЈАВНИ СЕРВИС ТЈ. СВЕ О ДРЖАВНОМ ТРОШКУ ОД КРФА ДО АФРИКЕ. Уистину особени чин КОНТРОЛИСАНОГ И СТРОГО НАМЕНСКОГ патриотизма, у поређењу, рецимо, са књигом проф. др М. Ломпара. Зашто се, рецимо не позабави, српском „Књигом мртвих“ макар је, како стално неписмено понавља „историчар 19. века.“
    4. „Функција“ патриотског деловања др Ковића више је него проблематична: њоме се, укратко, с једне стране жели ЛАЖНО представити да неко још увек брине о Србима у овој земљи. Ако такви заиста и постоје, а постоје, они свакако нису САМОИКОНИЧНИ др Ковић. Много је горе то што др Ковић двогодишњеим бацањем „димних бомби“ у очи НН већа ФФ, такође свесно учествује у прикривању ОГРОМНИХ ФИНАНСИЈСКИХ МАЛВЕРЗАЦИЈА КОЈЕ СУ ТРИ ПРЕТХОДНЕ УПРАВЕ, ОДНОСНО КОВИЋЕВИ ДУХОВНИ МЕНТОРИ, спровели током читаве једне деценије. И то се такође лако да проверити – и код Ковића и код др Синанија.

    Одговори
  3. Иван
    Иван says:

    Коначно, властито мучеништво које др Ковић неуморно проповеда, свакако је корисно управо у циљу коначног разоткривања стратегије која је одавно успостављена у круговима овдашњег секуларног, квазиинтелектуалног свештенства. Оно, наиме, уз ретке изузетке – носиоце аутентичног властитог става и деловања (Баста, Чавошки, Ломпар…), на својим функцијама непрекидно и неометано претрајава од Милошевићевог времена, преко ДОС-а, до данас. У дијапазону од глобалистичких екстремиста, преко „Друге Србије“ до ОВАКВОГ наступа у одбрану националног идентитета, читав је низ наизглед опречних а заправо потпуно обједињених снага, односно подељених УЛОГА, којима се спроводи овдашњи ДВОРСКИ бал под маскама, унутар строго дефинисаних НАДЛЕЖНОСТИ. Др Ковић је САМ ПРИСТАО да у том наказном чину узме на себе опасну и варљиву дужност јуришника у тобожњој одбрани ОНОГ ИСТОГ што нападају или чиме бескропулозно манипулишу управо његови налогодавци. Познато је како јуришници најчешће завршавају, особито када су им комесари ИЗА ЛЕЂА. Ако није тако, да ли би др Ковић могао да објасни „чудо“ којим на његовој страни, са изузетком појединих које наводи, стоје они исти који деценијама владају државним комисијама односно НОВЦЕМ,крше све могуће законе о сукобима интереса, прихватају искључиво комесарски заповеђену бескичмену лојалност заузврат пропагирајући елементарни НЕРАД, свој или својих поданика, захтевају да постоји искључиво њихово мишљење, и коначно, СТОЈЕ НА ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНИМ СТАВОВИМА од оних које др Ковић настоји да брани. Када ТУ СПРЕГУ између себе и наведених буде објаснио, онда ће имати право да тражи поверење. Али то се неће десити стога што је др Ковић само једна од власти ПОЖЕЉНИХ опозиција, којој је проф. др М. Ломпар сковао сасвим прикладан назив. Но између др. Ковића и др. Ломпара разлика у позицијама једнака је раздаљини између Земље и Плутона – други наиме НЕ ПОСТОЈИ у „правоверним“ медијима упркос седмом издању своје књиге, први је са својим комесарима У ИСТИМА НЕПРЕКИДНО ПРИСУТАН. Стога је све ово само јадни Ковићев маркетинг, што не треба мешати са оним што је заиста урадио у послу који обавља, ни више ни мање од многих других. Но, они које ОН ГОДИНАМА БРАНИ, то нису ни за више од једне деценије. Уистину, принципијелно и надасве БЕЗИНТЕРЕСНО понашање.

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *