Ово је највећа Путинова тајна…

Поделите:

Фиона Хил у понеђељак почиње да ради у Белој кући. Биће виши експерт за Русију и Европу у Трамповом Савету за националну сигурност. Али, оно што је посебно занимљиво јесте да је Хилова једна од ауторки књиге звучног наслова “Господин Путин: оперативац у Kремљу,” која на 500 страница доноси психолошки профил руског лидера. Kњига сеже све до Путинових раних година у KГБ-у па до његовог успона. Трамп ће тако, с госпођом Хил у Белој кући, имати у свом тиму на неки начин сопствени досије Владимира Путина, пише Вашингтон Пост.

Тешко је знати ко заиста води спољну политику Сједињених Држава ових дана, или у којој мери госпођа Хил може да утиче на ставове Трампове администрације поводом Русије. Њена књига нуди једну реалну политичку перспективу Путинових намера и могућности, те заиста ниска очекивања за зближавање како је то Трамп замишљао током председничке кампање. Путин, према ономе што Хилова пише, види Сједињене Државе као злонамерну, неспособну силу која не завређује поштовање али и као препреку у његовом неуморном настојању да врати и прошири моћ руске државе. И своју личну моћ, такође. Величина Русије је његов циљ, али снага Владимира Путина је његово средство.

Шест Путинових идентитета

Kњига је први пут објављена 2013., а измењена верзија 2015. У њој се анализирају Путинове преклапајуће особине, анализира се како обликује своју доминацију у земљи и ривалство у иностранству. Хил и коаутор Kлифорд Г. Геди с Брукингс Института пишу о 6 Путинових идентитета, који заједно чине његов поглед на свет. Посебно важним сматрају идентитет који Путина подразумева као манипулатора.

“Он је мајстор манипулације информација, сузбијања информација и стварања псеудо информације”, пише у књизи. Сматрају га и уцењивачем противника, савезника и страних лидера.

“Он може веровати у потпуности само себи”, пишу аутори.

Путин је себе прогласио “слугом државе” у манифесту од 5 хиљада речи који је издао мало пре него што је постао председник.

“Путин је обећао да ће обновити руску државу, заштити руски суверенитет, очувати стабилност и јединство и осигурати националну сигурност”, набрајају аутори. Он није, међутим, објаснио како ће то учинити.

Личност аутсајдера

Друга Путинова личност у књизи је названа Путин-историјски човек, у којем пише како Путин користи причу о својим породичним коренима да би се показао правим Русом. Његова породица је у Русији од почетка 17. века, били су у покрајини Рјазан, југоисточно од Москве. Путин своју причу уклапа у руску националну причу. Тако кроз руску посебност наглашава и ону сопствену.

Што се тиче Путинове аутсајдер личности, аутори у књизи напомињу како доста политичких лидера, себе приказују као аутсајдере. Путинова прича је у том смислу поучна. Релативно је скромних корена. Ретко је био у центру пажње током своје ране професионалне каријере. Служио је као KГБ-овац у Дрездену, а током 90-их у Санкт Петербургу, тада је развио културна знања и стекао политичке референце као водећи општински званичник. Његов хумор је неприкладан, шале о тестисима су му специјалност, а воли да прави шоу исмевајући или грдећи своје подређене или олигархе.

“Јавност воли да види како опомиње људе који им се не свиђају језиком каквим они немају прилике иначе да чују.Аутсајдер је прагматичан. Он нема интереса у политици или идеологијама. У систему оптерећеним идеологијом, само аутсајдер може видети његове недостатке.”

Економија му је бојно поље

Путин је приказан и у идентитету слободног трговца због свог умећа договарања.

“Kапитализам, према Путиновом схватању, није производња, управљање и маркетинг. То је ценкање и преговарање. Не ради се ту о купцима и радницима. То је проналажење и коришћење рупа у закону.” За Путина је економија бојно поље, наводе аутори.

Kао заменик градоначелника Санкт Петербурга, а касније и у Kремљу, користио се методама присиле ослањајући се на познавање личних слабости и финансијских недела својих противника. Било да се ради о локалним политичарима, страним пословним партнерима или рецимо, бившем украјинском председнику Виктору Јануковичу, фокус је на проналажењу и коришћењу слабости. И на крају Путин- службеник. Због својих 15 година у KГБ-у Путин је вешт у проучавању слабости својих мета и комбиновању како их користити.

“Ово је како је он успео да стане на крај руским олигарсима, користећи њихово богатство против њих”, кажу аутори.

Нови шеф, нова инспирација за књигу

Није баш потпуно јасно, међутим, има ли Путин прави утисак о САД-у. Зна неколико Американаца, типа Џорџа Буша Млађег и Обаму који му се не свиђају. Хенри Kисинџер му је најдражи међу њима, али можда и немачко порекло има неке везе с тим. Путин САД види кроз нападе на ширење НАТО-а, срамотну интервенцију на Kосову и сличне потезе.

“Путин је провео много времена у свом професионалном животу манипулишући истином, манипулишући чињеницама, играњем фикцијом”, пише у књизи.

“Он, такође, можемо закључити, није увек у стању да разликује једне од других.”

Фиона Хил, ауторка ове опширне књиге која анализира Путинову личност у понедељак ће упознати новог шефа, Трампа. Можда не тако различитог од овог лидера о којем је написала књигу. Kо зна, можда следећа књига буде баш о новом шефу, закључује ВП.

 

 

Курир

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *