Пол Крејг Робертс: Вашингтон води САД и своје вазалне државе у потпуно уништење

Поделите:

„Проблем је у томе што је свет Американце слушао превише, крваво, дуго“ – цитат изјаве др Julian Osborne, узет из филма „На обали“, снимљен 2000. године.

Један читалац ми је поставио питање зашто нео-конзервативци (тј. елита) гурају ка нуклеарном рату, јер у том случају не би било победника. Уколико би сви изгинули, шта би била сврха свега тога?

Одговор је да нео-конзервативци верују да САД могу да добију нуклеарни рат или са минималном штетом, или без икакве штете по себи.

Њихов сулуди план је следећи:

Вашингтон ће окружити Русију и Кину са анти-балистичким ракетним базама како би исте омогућиле стварање штита против узвратних удара из Русије и Кине. Шта више, у ове АБМ (анти-балистичке) ракетне базе би се такође могле поставити нуклеарне офанзивне ракете које су Русији и Кини непознате, што би обема државама умањило могућност пријема – и то на свега пет минута – упозорења о извршеном нападу, и на тај начин би вашингтонским жртвама остало мало или никаквог времена у којем би могли донети одлуке.

Нео-конзервативци сматрају да би Вашингтонов иницијални нуклеарни удар до те мере оштетио руске и кинеске могућности одмазде да би се обе владе предале пре него што би извршиле контра удар. Кинеско и руско руководство би закључило да би њихове оштећене и умањене војне снаге имале мало шанси за успех, односно за лансирање већине њихових интер континенталних балистичких ракета, које не би могле да прођу поред Вашингтоновог  АБМ (анти-балистичког) штита, што би онда САД оставило махом нетакнуте. Било каква слаба одмазда од стране Русије и Кине би САД једноставно навело на други талас нуклеарног напада који би уништио руске и кинеске градове, убивши милионе  и оставивши обе земље у рушевинама.

Једноставно говорећи, амерички ратни хушкачи се кладе да би се руско и кинеско руководство радије предало него да ризикује потпуно уништење.

Нема говора да су нео-ќонзервативци довољно зли  да изврше први, такозвани “превентивни” нуклеарни напад, односно могући циљ оваквог плана јесте тај да ставе Русију и Кину у ситуацију у којој би њихова руководства закључила да су за њих карте  превише јаке, и да ће они, према томе, морати да прихвате хегемонију Вашингтона.

Како би се у оваквој хегемонији осећао сигурним, Вашингтон би морао наредити Русији и Кини да се разоружају.

Сам план је пун ризика. Погрешни прорачуни су карактеристике рата. Потпуно је немарно и неодговорно да се живот на планети ризикује само ради хегемоније Вашингтона (напомена: поједине аналитичаре у САД више плаше неодговорна схватања банкара са Wall Street-a, него саме оружане снаге САД, јер су банкари под утиском да се и Кина и Русија могу уништити изненадним нападом, када је истина супротна томе).

Овај план нео-конзервативаца ставља Европу, Британију, Јапан, Јужну Кореју и Аустралију под великим ризиком уколико би Русија и Кина извршиле контра удар. Вашингтонов АБМ штит није у стању да заштити Европу од руских нуклеарних ракета нити од руске авијације, што значи да би Европа престала да постоји. Кинески одговор би погодио Јапан, Јужну Кореју и Аустралију.

Руска жеља, а уједно и жеља свих нормалних људи је та да ће вашингтонски вазали разумети да су они ти који су на ризику, и то ризик од којег немају ништа да добију, а од којег могу све да изгубе, и да ће с тим у вези отказати свој вазалски однос према Вашингтону и уклонити његове војне базе.

Европским политичарима мора бити јасно да се они навлаче у сукоб са Русијом. Током ове недеље командант NATO снага у Европи је у Конгресу САД изнео да су му неопходна додатна финансијска средства ради већег војног присуства у Европи, а како би се супротставио „обновљеној Русији“.

Да проучимо шта то значи „обновљена Русија“. То значи једна Русија која је јака и која поседује самопоуздање да заштити своје интересе, као и оне својих савезника. Другим речима, Русија је била у стању да блокира Obaminu планирану окупацију Сирије и бомбардовање Ирана, а уједно да омогући сиријским војним снагама да победе ISIS снаге које су Obama и Hillary послали да оборе Asada.

Русија је такође „обновљена“ јер је у стању да блокира унилатералне акције САД и према неким другим државама.

Ове способности ударају у лице доктрини нео-конзервативца Wolfowitz-a, која износи да је главни циљ спољне политике САД да спречи да се било која држава уздигне како би била употребљена да спречи унилатералне акције Вашингтона.

Док су нео-конзервативци били преокупирани са својим слатким „чоколадним“ ратовима који трају 16 година, Русија и Кина су се појавили као превентива на унилатеризам који је Вашингтон уживао од колапса Совјетског Савеза. Оно што сада Вашингтон покушава јесте то да поново освоји могућност светског деловања без заустављања од било које друге државе. А то захтева да Русија и Кина поклекну.

Да ли ће Русија и Кина да поклекну ? Могуће је, али ја лично не би кладио живот планете на то. Обе владе имају моралну свест која потпуно недостаје у Вашингтону. Ни једна од двеју влада није уплашена западном пропагандом. Руски министар иностраних послова Лавров је јуче изнео да непрестано слушамо хистеричне оптужбе против Русије, али те оптужбе су увек празне у доказима.

У домену могућности је да Русија и Кина жртвују свој суверенитет ради опстанка живота на земљи. Али ова иста морална свест ће их поспешити да се супротставе злу који је Вашингтон, како истовремено сами не би подлегли овом злу. Према томе, ја лично сматрам да зло које влада у Вашингтону гура Сједињене Америчке Државе и њене вазалне државе у потпуно УНИШТЕЊЕ.

Пошто су убедили руско и кинеско вођство да Вашингтон намерава да њихове државе нуклеарно уништи у изненадном нападу, поставља се питање како ће Русија и Кина да одговоре. Да ли ће они само седети и чекати напад, или ће предухитрити Вашингтонов напад са својим нападима ?

Шта би ви урадили ? Да ли би сачували свој живот тако што би се предали злу, или би покушали да то зло и победите ?

То што ја пишем истину резултира у томе да се моје име ставља на списак „руских агената“. Међутим, истина је та да сам „агент“ свих народа који се противе самовољи Вашингтона да употреби нуклеарни рат с циљем да сам Вашингтон успостави хегемонију у свету, али у исто време хајдемо да разбистримо шта то значи бити „руски агент“.

То значи поштовати међународно право, што Вашингтон не ради. То значи поштовати људски живот, што Вашингтон не чини. То значи поштовати националне интересе других држава, што Вашингтон не ради. То значи супротстављати се провокацијама путем дипломатије и постављати захтеве за кооперацију, што Вашингтон не ради. Али то Русија ради. Сасвим је јасно да је „руски агент“ она морална особа која жели да сачува живот, национални идентитет и достојанство других народа.

Вашингтон је тај који жели да искорени људски морал и постане господар планете. Као што сам претходно писао, Вашингтон је без икакве дилеме “Sauron“ (тј. зли чаробњак из митологије).

Једино важно питање које је остало да се постави је то да ли је у свету остало довољно доброте с којом би се супротставило и победило зло које долази из Вашингтона.

Напомена: Горе изнетим констатацијама  др Paul Craig Roberts-a треба додати следећа појашњења. Наиме, поставља се питање зашто Вашингтон сада игра на карту „све или ништа“, а не и пре.

Одговор лежи у стању западних финансија. Централна банка Европске уније је 2015. године почела да штампа 1,1 билион евра без покрића, док Централна банка САД сада сваке године штампа 1 билион долара без покрића.  С друге стране, према процени Jim Willie-a,  доктора статистике, и Русија и Кина имају златне резерве од преко 25,000 тона сваке, и само је питање времена док не уведу националне валуте са златном основом, што онда чини амерички долар потпуно безвредним као међународно платежно средство, тим више што ће се сви долари који се сада налазе у оптицају вратити назад у САД, створивши финансијски хаос.

Један број држава, као Русија, Кина, Иран, итд., су већ почели да тргују у националним валутама. Предвиђени крах америчког долара, а и евра, је код западних финансијских и политичких кругова створио психозу контролисане панике, а како изнето од стране италијанских посланика у ЕУ.

За време постојања СССР, преовладавала је доктрина позната као MAD – Mutual Assured Destruction, што у преводу значи „обострано осигурано уништење“, где ни Варшавски уговор ни НАТО пакт нису смели једне друге да нападну, како би избегли обострано уништење. Међутим, ову доктрину је ретко ко у потпуности  разумео. Наиме, страх није постојао од нуклеарног оружја као таквог, већ од електронике која то оружје чини ефикасним. Да би се то схватило, морамо се вратити назад у 1943. годину

Те 1943. године у Њујорку је преминуо српски великан Никола Тесла, највећи светски ум који је икада живео (он је заправо био толики научни ум да и они који га славе нису свесни до које мере је био генијални ум). Поставља се питање зашто је преминуо баш 1943. године, на врхунцу Другог светског рата. Да ли су питању природни разлози, или нешто друго.

Међу аналитичарима нема дилеме да је Тесла отрован и да није умро природном смрћу. Пошто је преминуо, његови посмртни остаци су кремирани, што није обичај код Срба. Кремација је извршена како би се уклонили сви трагови тровања. Сврха убиства је била та да се СССР и нацистичка Немачка спрече да дођу до његових врхунских открића.

Одмах по тровању, у Теслин хотелски апартман су ушли агенти америчког FBI, који су Теслу годинама уназад држали под надзором.  Том приликом су из хотелског апартмана, као и из Теслине лабораторије, запленили два камиона документације и електронике. Американци и дан данас користе Теслине изуме. Примера ради, у Аљасци је постављен HAARP, односно високо фреквентни истраживачки програм, који се користи за радио комуникације и електронски надзор, а слути се да се користи и за друге циљеве, као за вештачко мењање климатских услова.

Требало је да прође низ година док Американци нису схватили коју су лудост направили са Теслиним убиством. Наиме, када су 1943. године запленили два камиона документације и електронике, они су били под утиском да су узели све што је Тесла поседовао од документације. Требало је времена док нису дознали да су запленили само део Теслиних открића, али НЕ И ОНО НАЈБОЉЕ, које Тесла никада није патентирао, које никада није публиковао, али које је чувао у тајности.

Шта је заправо било ?

Тек по дугогодишњем боравку у САД, Тесла је схватио у какву државу је дошао, односно ко ту државу заправо контролише.

Др Jim Willie је изнео да је Европска унија у рукама једне булументе педофила и сатаниста (а под контролом приватних банкара). Иста констатација се може изнети и за САД. Позната је Теслина свађа са Westinghouse-om, када се с њим посвађао око употребе својих проналазака. Када је одлазио, Тесла му је добацио: „Одлазим од ђавола“.

Када је схватио где је дошао, Тесла је успоставио контакт са Руском Православном Црквом у Њујорку, а преко ње и контакт са тадашњом совјетском обавештајном службом (НКВД). Русима је предао сва своја врхунска открића, и Руси су ти који сада знају шта је Тесла све открио, а не и Американци, који су га и убили.

Захваљујући Теслиним открићима, руска војна електроника рапидно напредује. Поједини аналитичари су сматрали да је руска војна електроника крајем 90-тих година прошлог века била 14 година испред америчке. Имамо следеће доказе:

Током 2014. године, САД су у Црно море послали свој разарач USS Donald Cook, који је био опремљен најновијим електронским системом AEGIS, који је на разарачу контролисао сву електронику, укључујући радаре и ракетне системе. Разарач је послат као демонстрација силе, односно као упозорење Русији због Крима.

Руси су на ову провокацију одговорили тако што су послали један лаки СУ-24 бомбардер, у који су уградили свој електронски систем KHIBINY, а који је изграђен по основу Теслиних открића.

Пилот бомбардера је пришао разарачу и дозволио је да га америчка посада на свом радару открије, после чега је укључио систем KHIBINY, који је блокирао сву електронику на разарачу, учинивши га потпуно беспомоћним. Руски пилот је прелетео разарач 12 пута, створивши невиђену панику међу америчким поморцима, који су били убеђени да ће бити потопљени. Разарач се потом окренуо и вратио назад у Румунију, где је извршена потпуна анализа електронског система AEGIS. Никакви кварови нису пронађени, и Американци су тек тада, на свој ужас, схватили шта се десило, односно да Руси имају могућност да им сву електронику блокирају.

Руси су у Сирији послали теренску верзију KHIBINI, која је постављена у руској авио бази у Khmeimin-u. Теренска верзија је у стању да на одређеном подручју блокира све НАТО радаре, сонаре, као и сателитске снимке.

Подразумева се да у самој Русији постоје веће верзије KHIBINI-ja, али су подаци недоступни.

Ако се узме у обзир горе изнето, имамо одговор зашто НАТО пакт окружује Русију и Кину војним базама (преко 700), и зашто је фебруара месеца 2014. године извршен пуч у Кијеву и са власти збачен Јануковић. НАТО је намеравао да Украјину уведе како у НАТО, тако и у Европску унију, како би потом уз саму руску границу поставио нуклеарне ракетне системе за брзи удар на Русију, надајући се да ће тако бити у стању да стекне предност како над руским ракетним системима, тако и над руском електроником, која је заснована на Теслиним открићима.

Ова тактика НАТО-а, као и саме западне елите, наилази на оштру осуду независних западних аналитичара, који упозоравају на нереалност исте, као и на чињеницу да су најновији руски високо маневарски ракетни системи недодирљиви за ракетне системе НАТО пакта.

Њиховим констатацијама иде у прилог и Trump-ovo бомбардовање сиријске авио базе априла месеца.

Trump је издао наређење за бомбардовање базе током свечаног пријема за кинеску делегацију, и то као упозорење како за Кину, тако и за Русију. Последице су биле траги-комичне. Не само да су Кинези били дубоко увређени, већ је сам напад, по оценама руског Генералштаба, био „јадан“.

У првом таласу је испаљено 30 Tomahawk крстарећих ракета. Једна ракета није лансирана, јер је из техничких разлога затајила, док преосталих 29 никад нису дошле до циља, и западни аналитичари нису сигурни да ли су оборене од стране руских С-300 и С-400 ракетних система, или их је руска електроника усмерила у потпуно други правац.

Наређено је испаљивање додатних 30 крстарећих ракета. На овај други талас Руси нису реаговали, и то из непознатих разлога, мада је утисак да су хтели да виде ефикасност америчке технике.

Од 30 испаљених ракета, само 23 су погодиле делове аеродрома, а ни једна није погодила аеродромске писте. Преосталих 7 је потпуно промашило циљ, погодивши сиријска села и убивши један број цивила.   Пентагон је издао крајње неубедљива и потпуно лажна саопштења о „ефикасности“ самог напада, после чега је читав случај релативно брзо пао у заборав.

За Видовдан превео Бранко Филиповић

Извор: http://www.informationclearinghouse.info/46999.htm

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *