Руси блокирали продају „Фрикома” и „Дијаманта”

Поделите:

Привредни судови у Београду и Зрењанину донели решења којима се „Агрокору” забрањује отуђење и оптерећење ове две фирме, сазнаје „Политика”

У игри око нове кредитне линије за „Агрокор”, Руси су, бар за сада надиграли хрватску државу. Како сазнаје „Политика” од извора упућених у преговоре, руска Сбербанка је Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома” и „Дијаманта”.

Анте Рамљак, привремени управник „Агрокора”, има забрану „отуђења и оптерећења” у овим компанијама.

Другим речима, руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме. Управник Анте Рамљак не само да неће моћи, без српске државе и руске банке, да заложи ове две компаније као колатерал за кровни кредит „Агрокора”, већ неће моћи самостално ни да одлучује о њиховој продаји.

Како сазнајемо, Привредни суд у Београду је, на предлог руске Сбербанке, 7. јуна донео решење за одређивање привремене мере обезбеђења. Овим документом надлежни суд забрањује хрватској компанији „Ледо”, која послује у оквиру „Агрокора”, отуђење и оптерећење 100 одсто удела у компанији „Фриком”. Сбербанка је на овај начин осигурала да ће им хрватски концерн вратити кредит у износу од 100 милиона евра, уз камату од 1,32 милиона евра. „Ледо” је био солидарни дужник за овај зајам, а уговор о кредиту потписан је 21. фебруара ове године. Дакле, пре него што је ступио на снагу „лекс Агрокор”. Агенција за привредне регистре (АПР) јуче је већ уписала ову меру привременог оптерећења.

Драма на релацији руски кредитори и привремена управа почела је још пре недељу дана када су у четвртак поподне пропали преговори о новом кредиту који је руска Сбербанка требало да позајми „Агрокору”.

Руси, који су овом хрватском концерну позајмили више од милијарду евра, уз релативно лоша средства обезбеђења, покушали су да се што боље осигурају па су даљу кредитну подршку условили тешким условима. Наиме, по „лекс Агрокору”, кредити одобрени после увођења привремене управе третирају се као приоритетни. Односно, први долазе на наплату. Руси су инсистирали да сваким, новим доларом кредита осигурају да ће им „Агрокор” вратити два долара старог зајма. Рамљак на то није пристао. Наши извори упућени у преговоре кажу да је Рамљак у једном тренутку Русима заиста запретио да ће, уколико не одобре позајмицу, под хипотеку ставити „Фриком” и „Дијамант”, који су најздравији део концерна.

Да ће имовина „Агрокора” у Србији бити понуђена као јемство за даље финансирање концерна у Загребу, објавио је у понедељак „Јутарњи лист” позивајући се на пословни недељник „Лидер”. „Агрокор” је ову вест одмах демантовао. И према Закону о девизном пословању фирме које послују у нашој земљи не могу да буду колатерал за кровне кредите „Агрокора”. На ту чињеницу подсетила је и Народна банка Србије пре неколико дана.

Занимљиво је да је Рамљак приликом недавне посете Београду истакао да је најздравији део овог хрватског концерна у Србији.

Потпредседник банке Максим Полетаев јавно је за америчку агенцију „Блумберг” рекао да сматра непоштеним услове које им је Рамљак понудио. Привременог управника описао је као нестручног.

„Влада Републике Хрватске нуди исте услове за учешће у новом кредиту за највећи трговачки ланац у земљи и банкама и шпекулантским фондовима”, рекао је Полетаев недавно.

„Када смо питали да подигнемо статус на првенство наплате нашег последњег кредита од 100 милиона евра, били смо одбијени, а објашњено нам је да је то у супротности са ’лекс Агрокором’. Но, сада се ти услови нуде свима”, рекао је Максим Полетаев.

Процена руских кредитора била је да је Рамљаку потребно најмање 300 милиона евра, а највише 700 милиона евра нових кредита да би систем функционисао. Рамљак је, са друге стране, проценио да ће и 200 милиона евра бити довољно.

Од како је 10. априла именован за привременог управника „Агрокора”, договорен је само кредит са домаћим банкама у износу од 80 милиона евра. Притом, је Загребачка банка позајмила концерну 40 милиона евра, Привредна банка Загреб 10 милиона, Ерсте банка 20 милиона, а Рајфајзен банка 10 милиона евра.

У оквиру овог хрватског концерна у нашој земљи послују: „Меркатор С”, „МГ мивела”, „Фриком”, „Дијамант”, „Кикиндски млин” и „Нова слога”. У њима је запослено нешто више од 11.000 радника.

 

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *