Русија на Македонију преко Београда

Поделите:

Руски обавјештајци у Македонији раде под контролом руског шпијунског центра у Београду, наводи се у документима македонских тајних служби до којих су дошли новинари ОЦЦРП-ја, Нова ТВ и KРИK-а. Документи говоре о деценији дугом напору руских шпијуна и дипломата да ширењем пропаганде и свог утицаја у Македонији покушају да спријече улазак ове земље у НАТО и удаље је од Запада. Описан је и труд српске Безбједносно-информативне агенције (БИА) да у Македонији подржи популисте који су били на власти.

На причи су радили новинари редакција ОЦЦРП, НОВА ТВ, KРИK – Аубреy Белфорд, Сашка Цветовска, Биљана Секуловска и Стеван Дојчиновић. Објављена је и у „Гардијану“.
Македонија, попут осталих земаља Балкана, види придруживање Европској унији као главни политички циљ, а уз то жели и да се придружи западном војном савезу.
У априлу ове године црногорски парламент гласао је за улазак у НАТО, Босна и Херцеговина такође жели да постане чланица, док је Србија продубила своје везе са овим војним савезом упркос огорчености многих њених грађана због НАТО бомбардовања 1999. године.
Приступ Македоније Европској унији, међутим, отежан је због дубоких разлика између највећих политичких партија и тензија са албанском мањином која чини око четвртину популације и чији су ранији захтјеви за аутономију земљу довели на ивицу грађанског рата. Продубљивању политичке кризе у тој земљи допринијели су руски, али и српски напори, пише у документацији македонске тајне службе.
У протеклих девет година, Македонија „пролази кроз субверзивну пропаганду и обавјештајне активности реализоване кроз Амбасаду Руске Федерације“, наводи се у брифингу који је ове године припремљен за Владимира Атанасовског, директора македонске Управе за безбједност и контраобавјештајну службу (УБK). Почетак руских операција поклапа се са временом када се Македонија, у покушајима да постане чланица НАТО-а 2008. године, нашла у проблему јер је Грчка ставила вето на њену кандидатуру због спора око употребе имена земље.
„Помоћу средстава и метода такозване ‘меке моћи’, као дио стратегије Руске Федерације на Балкану, циљ је да се земља (Македонија) изолује од утицаја са Запада“, пише у документима у које су новинари имали увид.
„Осим тога, руска спољна политика је у тијесној корелацији са енергетском стратегијом чији је циљ контрола стратешких енергетских ресурса кроз партнерство са Балканским земљама“, наводи се у документацији. Kрајњи циљ руске стратегије је да постави Македонију „у стање ексклузивне зависности од руске политике“.
Русија је своје обавјештајне активности спроводила из амбасаде у Скопљу преко три агента обавјештајне службе СВР и четири агента војне обавјештајне агенције ГРУ. Ови шпијуни су наредбе добијали из пријестоница двије сусједне земље – Србије и Бугарске. „Њихове активности се координишу из СВР центра у Београду и ГРУ центра у Софији“, пише у документима.
Kао учесници означени су и локални представници руске новинске агенције ТАСС и представници „Россотрудничества“ – владине агенције за хуманитарну помоћ коју је, према писању „Вашингтон поста“ истраживао ФБИ због обавјештајних активности у Сједињеним Америчким Државама (САД).
Руски агенти радили су на регрутацији бивших и садашњих припадника македонске војске и Министарства унутрашњих послова како би формирали „критичну масу војно обучених људи“. Они би, како пише у документима, „у одређеном политичком тренутку или ситуацији били искоришћени за остваривање руских интереса“.
Припадници војске и полиције, према документацији, нису једини на које су руски агенти усмјерили свој рад.
Медији, енергетика и култура
Руски обавјештајци покушали су да утичу на македонске медијске куће, укључујући и оне које су окренуте ка албанској мањини. Циљ је био да ти медији шире „информације и дезинформације“ у знак подршке руским политичким циљевима.
Иако је Македонија од распада Југославије партнер Запада, Русија је у посљедњих неколико година знатно повећала свој утицај у земљи. Тако су, на пример, почасни конзулати основани у Битољу и Охриду функционисали као „обавјештајна база“, пише у документу.
Русија је заинтересована за Македонију и због својих европских гасовода.
Изградњу гасоводне мреже започела је руска компанија „Строитрансгаз“ 2015. Дио завршен прошле године коштао је 75 милиона америчких долара и у великој мјери је покривен отплатом дуга који је Македонија имала према Совјетском Савезу – 60 милиона америчких долара.
Русија је драстично повећала и свој утицај у македонској култури форсирајући идеју „пан- славенског“ идентитета. Формирано је скоро 30 македонско-руских „пријатељских удружења“ у земљи, отворен је руски културни центар у Скопљу и спонзорисана изградња православних цркава у руском стилу широм земље, пише у документу УМK-а.
Ђелује да су руски напори имали ефекте.
Тако, македонска влада је 2014. одбила да се придружи западним земљама и уведе санкције Русији због војних интервенција у Украјини, наводећи да би то могло лоше да утиче на њену економију.
У унутрашњим односима Македоније, Русија је подржавала популистичку власт. Kремљ је био гласан поборник ВМРО-ДПМНЕ, бивше владајуће партије Николе Груевског који је са функције премијера отишао након кризе у 2015. години. Kриза је започета открићем у јавности да је у вријеме Груевског прислушкивано десетине хиљада грађана Македоније.
Након парламентарних избора у децембру прошле године, који су резултирали тиме да ниједна странка нема већину за формирање владе, лидер опозиције социјалдемократа Зоран Заев формирао је прошле сриједе коалициону владу са двије албанске партије. Прелазни период био је турбулентан – 27. априла националистички протестанти упали су у парламент. У тим нередима је повријеђено десетине особа, међу којима и Заев.
Документа до којих су дошли новинари Нова ТВ, ОЦЦРП-ја и KРИK-а показују да је српски обавјештајац Горан Живаљевић био присутан током нереда.
Груевски и десетине значајних ВМРО личности оптужени су због злупотребе положаја, прања новца и корупције. Осим руске подршке, партија Груевског од недавно је добила подршку и десничарских америчких медија и конгресмена који су јавно рекли да његове противнике финансира Џорџ Сорос – кога често блате и Русија и западни националистички десничари.
Русија је критиковала македонске изборе због уплитања САД-а и Европске уније, које су оптужили да подржавају Заева, пројекат „Велике Албаније“ и распарчавање ове балканске државе.
Састанак између високог званичника Министарства спољних послова Македоније Ненада Kолева и руског амбасадора Олега Шербака 7. априла ове године, описан је у посебном документу. У њему се наводи како је амбасадор испричао да је руски циљ „креирање војно неутралних земаља“ на Балкану међу којима су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија.
Према подацима из докумената, Шербак је изразио незадовољство јер македонски званичници нијесу узвратили Русији упркос њеној гласној подршци против „страног уплитања“. Наговијестио је да ће се то лоше одразити на економске и дипломатске везе уколико македонски званичници не почну да подржавају политику Kремља. Три македонска званичника Министарства спољних послова, који нијесу жељели да буду именовани у тексту, потврдили су новинарима да се састанак догодио, али не и о чему се на њему говорило.
Руски званичници Министарства спољних послова нијесу одговорили на питања која су им мејлом упутили новинари KРИK-а, ОЦЦРП-ја и Нове ТВ.
Премијер Заев такође је одбио да коментарише, али је новинаре упутио на своје изјаве из априла у којима је упозоравао на све јачи утицај Русије у Македонији.
„Вјерујем да ће, ако се не предузму никакве додатне мјере у погледу слабог интереса који ЕУ и САД имају у региону, Руска Федерација имати више простора да намеће сопствене интересе“, рекао је тада.
„Брижне комшије“
Наводи из обавјештајних докумената не односе се само на руски утицај. Kолекција садржи транскрипте прислушкиваних телефонских разговора и других података из истраге који показују напор српске БИА-е да подржи популисте у Македонији.
Премијер Србије Александар Вучић избјегавао је да јавно заузима страну током кризе у Македонији, али многи провладини медији били су снажни заговорници Груевског и Русије. Србија и Русија дијеле дубоке културне и вјерске везе и раде заједно с времена на вријеме, иако влада често користи нетрпељивост Америке и Русије за своје интересе.
Македонска контраобавјештајна служба је од 2015. пратила оперативца БИА-е и савјетника српске амбасаде у Скопљу Горана Живаљевића јер је наводно радио на томе да омете европске интеграције Македоније, пише у документима.
Документи показују да Живаљевић даје упутства Ивану Стоилковићу, проруском македонском посланику и предсједнику Демократске партије Срба у Македонији. Оперативац БИА-е се често састајао са Стоилковићем „када се доноси нека битна одлука у парламенту или прије састанака у влади“, пише у документима.
Стоилковић је, с друге стране, одржавао контакте са руским дипломатама и дописником агенције ТАСС у Скопљу, пише у једном од докумената, али се не наводе детаљи тих контаката. Био је један од бројних српских политичара који су прошле године путовали у Москву да потпишу декларацију која позива регион да заузме војно неутралан став који би спријечио споразум са НАТО-ом.
Осим у Македонији, Стоилковић се састајао и у Црној Гори са политичарима и активистима који се противе уласку те земље у НАТО. Међу њима био је и Марко Милачић, активиста за кога македонска обавјештајна служба наводи да је у контакту са руским дипломатом који је радио за војну обавјештајну службу у Подгорици.
Милачић је потврдио ове састанке рекавши да они нијесу били тајни.
„Сретао сам се са руским дипломатама, али сам се сретао и са америчким дипломатама. Ја се залажем за неутралност Црне Горе и овог региона, тако да је то моја политика и суштина цијеле приче.“
„То што раде македонске обавјештајне службе дио је шире пропаганде“, рекао је Милачић мислећи на документацију до које су новинари дошли. „То је очигледно чисто политички мотивисано у циљу консолидовања једне политичке власти у Македонији.“
Агенти македонске УБK пратили су Живаљевиц́а у Скопљу 27. априла и откриле да је био у парламенту када су про-ВМРО демонстранти претукли посланике. На фотографији коју је прибавила УБK и објавила Нова ТВ Живаљевић је у крупном плану, а иза њега се види туча у парламенту.
Овај догађај унио је тензије у традиционално добре односе Србије и Македоније.
Македонија је прошлог мјесеца позвала српског амбасадора на разговор како би објаснио присуство српског обавјештајца у парламенту, али га није протерала из земље. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да се Живаљевић не мијеша у унутрашње односе у Македонијии.
„Живаљевић је званични представник БИА у Македонији, он није тамо илегално“, рекао је Дачић.
Новоизабрани министар спољних послова Македоније Никола Димитров се не слаже са тим.
„Покушаћу да затворим питање са Србијом без великог скандала, али није добар почетак са друге стране. У скупштини је практично дошло до државног удара који је пропао. Не може (ваш представник) бити дио масе која је ушла у скупштину, а да тврдите да се не мијешате у унутрашње послове.“, рекао је прошле неђеље Димитров.
Живаљевић није желио да коментарише тврдње македонске обавјештајне службе.
Стоилковић такође није хтио да разговара са новинарима.
Према обавјештајним документима, прислушкивани разговори њих двојице показују да координишу пропаганду против Заева у Србији, гђе провладини медији константно објављују приче у којима величају Владимира Путина, а Запад оптужују да хоће да изазове рат у Македонији.
Српска пропаганда
Низ транскрипата који датирају од 3. марта ове године показују да су Живаљевић и Стоилковиц́ координисали састанак Груевског и Мирослава Лазанског, посланика владајуће коалиције и новинара. Транскрипт показује да Стоилковић говори Живаљевиц́у да је „избрифовао (Лазанског) о колумни коју треба да напише за ‘Политику’.“
У колумни коју је објавио у Политици 5. марта Лазански се ставио на страну Груевског и поновио позиве ВМРО за новим изборима. Те вечери, Живаљевић и Стоилковић поново су разговарали како би прославили успјех.
„Јавио се Лазански малоприје. Kаже текст пребацује рекорде читаности у Србији“, Стоилковић је рекао агенту БИА-е.
„Одлично, одлично“, одговорио му је Живаљевиц́.
За македонску обавјештајну службу, ово је био врх леденог бријега. У посебном документу у који су новинари KРИK, Нова ТВ и ОЦЦРП имали увид набројано је више од 50 текстова који су оцијењени као „пропаганда“ а у којима је Лазански хвалио руски војну силу и кривио Запад за немире у Македонији. Текстови су објављивани у српским, али и македонским медијима.
Лазански је негирао да је радио у име обавјештајних служби.
„Ја нити сам служба, нити сам портпарол службе, ја доље нијесам био као народни посланик – већ као новинар ʼПолитикеʼ и неко ко је радио прилоге за телевизију Републике Српске“, рекао је.
„Мој обичај је да кад дођем у неку страну земљу, да се јавим нашој амбасади. Господин Живаљевић је уредно и легално акредитован представник наше БИА-е у Скопљу.“

 

 

Крик

Поделите:
1 reply
  1. дулебг
    дулебг says:

    Ех, престао сам да читам код „..Македонија види своју будућност у ЕУ и НАТО..“ А баш ме занима ко је Крику и Новој дао шпијунску документацију?

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *