Руска деца у кавезу

Поделите:

Русији баш не иде то са децом. Премало их се рађа. Демографска криза, тријумф смртности над рођењем. Тај ће се тријумф ускоро исказати десетинама хиљада људи мање годишње. Становништво се топи, јер се скраћује животни век. Као и иначе, Русија иде овим путем, а друге земље не иду. Изолација и конфронтација нису најбољи помоћници рађања деце.

На овом фону Путин је одлучио (буквално у предвечерје првог јуна, Дана заштите детета) да прогласи у Русији „Декаду детињства“. Наравно, власт и они који су јој блиски, силно су се обрадовали. Лицемерна кампања у стилу совјетских петолетки много више сведочи о безидејном приступу будућности земље. Бирократски закључци рачунају на своју реализацију и, као што видимо, с додатним налозима обасипају породице са мало деце – а то неће поспешити њихово рађање.

Ни деца немају среће са Русијом. На речима их овде воле, кују у звезде. Очекује их дивна књижевност за децу Корнеја Чуковског и Самуила Маршака. А на делу – брдо проблема. Многа се деца рађају нежељена, остављају их у породилиштима, кришом их остављају негде или (има и тога) бацају у контејнере за ђубре. Децу често спомињу као терет. Родитељи вичу на њих, неретко их и бију. Статистика о деци ужасава. На стотине њих нестају без гласа, страдају од батина, беже из породице. Дечији домови и болнице у руској провинцији су мучни призори.

Недавни пример полицијског насиља над десетогодишњим дечаком који је у центру Москве пролазницима читао Хамлетов монолог „бити или не бити“ узбунио је друштвене мреже. Како је то могуће? Дечака су оптужили за просјачење, насилно спровели у полицију без обзира на присуство његових најближих и задржали га тамо до поноћи! О томе су известили Путина, али његов портпарол је хладно одговорио да то не спада у председников дневни ред. Па наравно. Стиже деценија детињства, а мали читалац Шекспира се у то не уклапа.

Русија нема среће ни са омбудсманима за децу. Једног су сменили због ступидне охолости и невероватног неразумевања деце. А нову начелницу одликује архаична свест, која је власт побркала са религиозношћу.

У Русији нема стварног практичног васпитања деце. Нема емпатије. За мене је поражавајуће колико наша деца плачу у најранијем узрасту. Зашто су у другим земљама далеко мирнија? Стидим се и због тога што у Русији нема чак ни помињања лепог васпитања и добрих манира деце. Некада је било тога, али већ сто година – не. Бити учтив и пажљив према људима? Каква илузија. Од најмлађег узраста деца у Русији схватају да у животу влада култ силе. Све вертикале власти му се клањају, ко да се окрене против општег правила? Ученици старијих разреда се већ сударају са појавама као што су рана наркоманија, абортус, венеричне болести…

Власт је одлучила да се у школи бори против тих зала масовним врбовањем деце за религију. Но, то је већ виђено. За време Александра Трећег су установили црквене школе и у њима изродили – револуционаре. Заинтересованост власти за децу је повезана и са том револуционарном тематиком. Власт је са страхом приметила да се на недавним протестним акцијама појавио знатан број младих људи које је полиција заједно са одраслима трпала у марице. Појавили су се знакови алтернативне будућности Русије коју неће градити садашња кремаљска елита.

Зато је разумљива потреба да се установи декада детињства. Побољшати рад са децом. Засадити основе православља у младе мозгове. Успротивити се атеизму у оној мери у којој су се до јуче противили религији. Узалудан труд.

Али шта са остатком? Део младих ће убедити да буду лојални, сломиће их или поткупити. Други ће заувек напустити земљу. Трећи ће се побунити. И ко ће победити?

Маршак је написао своје познате стихове о зоолошком врту – Деца кавеза. Не кажем да сви живимо у зоолошком врту. Али баук кавеза кружи Русијом, плашећи рођену и нерођену децу. Дечије проблеме решићемо тек када се решимо стешњености неслободе.

Једном сам у Фиренци са женом и једногодишњом кћерком ушао у радњу да за дете купим марамице. Продавачица се загледала у плавокосу девојчицу и ођедном ме замолила да јој из уста извадим цуцлу. Искрено речено, љутнуо сам се: „Зашто?“

„Она је тако лепа – рекла је продавачица – хоћу да јој видим лице.“

Дајте да живимо флорентински. Обожавајмо децу. То је много важније од бирократске кампање. Надам се да ће се то некада десити и у Русији.

DW

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *