Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи 11/12. јуна 1941.

Поделите:

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле покољ над Србима села Расоја – Гњатовићи.

Svijeće Foto: ilustracija

Расоја – село Гњатовића, налази се југозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута је било поприште усташког погрома. Први погром је извршен 11/12. јуна, да би усташе злочине поновиле 29. јула и 02. августа 1941. године.
У Ловинац је 10. јуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. јун. Говорећи о чистоћи хрватске нације и положају Срба у Хрватској, Будак је изјавио:
„ Што се Срба тиче, није доста дрво посјећи, треба му и жиле ишчупати.“
Када су у питању Срби из Расоје и Рончевића, усташе су буквално поступиле по инструкцији Миле Будака.
Договор је кратко трајао.
У првом захвату, требало је похватати и ликвидирати угледније људе. У село је планирано упасти са свих прилазних путева, а на истакнутим мјестима поставити страже и осматрачнице. Главнина усташа треба да упадне у село и у првом моменту да се понаша “мирољубиво”, тражећи оружје у кућама чије домаћине треба хапсити и дотјерати насред села без обзира на оџив на предају оружја.
Ово су извршили врло лако будући да су злочинци били познаници са Гњатовићима па им у селу није било ништа непознато.
Одмах по завршетку састанка у Св. Року, 11. јуна 1941. године око 15 сати, усташе су упале у село са свих страна. Група око Марка Балена Зуле настојала је да се истакне. Од Ловинца је дошла већа група усташа на челу са заповједником Стилиновићем и његовим замјеником Крешом Дрезгом. Поред њих био је и месар Марко Ивезић који је обављао функцију повјереника у општинском поглаварству.
Настала је паника у селу, али су усташе успјеле примирити народ убјеђујући их да су дошли само да покупе оружје од мјештана.
У сред села приведено је 18 Срба. Усташе су пустили двојицу људи, а осталих 16 повели према Ловинцу објашњавајући им да морају отићи дати “изјаве” и да им се ништа неће десити.
На пола пута према Ловинцу, код њиве Баришинке из колоне је покушао побјећи Гњатовић Ђуре Дмитар Ћако који је том приликом убијен. Још двојицу заробљених Срба усташе су пустили док су још били на путу.
На улазу у Ловинац, онако свезане почели су их крвнички ударати и то се наставило и у подруму жандармеријске касарне гђе су их убацили свезане и претучене.
Иза поноћи су их претучене одвезали и побацали на запрежна кола. Усташе су посједале преко жртава и кренули према жељезничкој станици, а одатле скренули према Радучу.
Када су стигли до капеле “Јовића Кадина” у Радучу, кола су ођедном скренула под Градину и зауставила се у потоку.
Дане Гњатовић Даница је у том моменту успио искочити из кола и побјећи са стријељања. Док су још били у колима, Јово Гњатовић се обратио возачу рекавши му да има код куће пара које није раније пријавио усташама. Крешо Дрезго га је скинуо са кола и одвео у непознатом правцу. Пронашли су га два дана касније мртвог и сахранили.
Остале Гњатовиће усташе су поубијале на лицу мјеста под Градином, а тијела једанаест убијених сахранили су Радучани истог дана. Тијела су била унакажена толико да се нису могла препознати. У та два дана, 11. и 12. јуна 1941. године, звјерски је убијено укупно 13 Гњатовића.

Приредио: Теолог Предраг Цупаћ

Извор:
– Котар Грачац у народноослободилачком рату 1941-1945, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1984., стр. 409-419 (Поименични списак на стр. 415).
– Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Еуропублиц” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., на стр. 38 аутор спомиње 18 жртава 11. јуна 1941. године.
– Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 57, 91.
– Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 110.
– Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., на стр. 368 аутор спомиње 17 убијених Срба испод Градине у Радучу.

`41Јадовно

Поделите:
4 replies
  1. Spase Uzelac, Beograd, Srbija
    Spase Uzelac, Beograd, Srbija says:

    NesrecA je sadruznik srpski: tvoritelji nove drzave- Jugoslavije, svoje- srpske- odricuci se, raspoluceni- dokle?!- izmedju jedne i druge; kroz obje Jugoslavije prodavano im, a u svrhu samozatiranja, da se jest u u zajednici sa svojima, i postdevedesetih- do dana danasnjih!-, kada ih nema gdje su bili i gdje jesu, a ne znaju dokle, sami sebi prodaju: u s t a s e ubijale, ustase klale…; za Nemce ce reci: “ Nemci ubijali“ ( i ubijaju); za Engleze „Englezi ubijali“ ( i ubijaju)… Zlocine , po monstruoznosti Planeti nepoznate, uvek ce imenovati u s t a s k i m- da se ne zna KO ih je ucinio! HRVATI( bas kao i N e m c i) ucinili su ih ( i cine ih i c i n i c e ih). U miliontnom dijelu u odnosu na ono “ ustase“ ovo: “ hrvati“ da se izgovori, napise, sapne… i, negdje i nekome ce da sjedne. PA, u njihovom Hagu oni ne kazu, recimo, cetnici, vec SRBI. „Ustase su izvrsile genocid nad Srbima“!!- , ovo ni na najnizem- pravnom- nivou ne prolazi. Kada kao narod budemo zborili istinu: hrvati su napravili – i cine!- genocid!, prestacemo biti suprikrivaci zla; i sopstvenom osvescenju priveli smo se. ZAKLANI
    R o d istini nas zaklinje: h r v a t s k i n a r o d ( ne tzv. NDH-a) izvrsila je- i vrsi!- genocid nad s r p s k i m n a r o d o m . Nesrece- sadruznice nase- p a m c e nj u se, time, daju…

    Одговори
  2. Марија
    Марија says:

    ХОРДА

    Ми нисмо познали вас по заставама,
    Ни ваше хероје „од лавова љуће”
    Све на коленима вукли сте се к нама
    Носећ мач убице и луч паликуће.

    Без буктиња иде та војска што ћути,
    Пожар села светли за маршеве горде…
    Ваше громке химне не чуше нам пути:
    Немо убијају децу старе хорде.

    Поломисте више колевки, о срама!
    Него херојима отвористе рака,
    Подависте више њих у постељама,
    Него што сте у крв срушили јунака.

    Узели сте очи фрескама са свода,
    Главе киповима хероја из бајке;
    Спржили сте семе у страху од плода,
    И реч убијали убијајућ мајке!

    Пресити се земља од крвавог вала,
    Али вам победа не осветли лице;
    Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
    Он је за хероје, а не за убице!

    Јован Дучић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *