Томислав Кресовић: (Де)монтажа Србије и Балкана?

Поделите:

Балкан као „Рубикова коцка“

Балкан је у периоду 1990. – 2000. био у фази опште демонтаже и разарања постојећих држава, народа и политчких система. Бивше државе источног блока на Балкану фазно су прелазиле у евро-атлантски блок а бивша Југославија се увукла у грађанске ратове, изолацију и поделу интересних сфера. Читав Балкан је послужио као „полигон“ нових геополитичких стратегија које су касније примењиване на другим државама Блиског и Средњег истока и тз. „Арапским пролећем“. На Балкану је извршена идеолошка етничка и политичка демонтажа са тешким заостатком и видним социјалним и политичким турбуленцијама.

„Домино“ демонтажа Балкана

Балкан је био „живи“ експеримент Новог Светског поретка који је наставио своју „домино“ политику након распада СССР-а и одвајања Средње Европе од Русије пре свега Мађарске, Чешке, Словачке, Пољске које су се окренуле према ЕУ, НАТО и интересима САД и Немачке. Извршена је слојевита демонотажа држава али народа кроз етничке и грађанске сукобе, економски изолационизам и велике миграције које из Источне Европе кренуле према Западној Европи. Логика Новог светског поретка у демонтажи народа постигнута је у бившем СССР и то у Русији и Украјини међусобним сукобима који су подигнути на високи степен нетрпељивости, иако су били део исте државе, као и у случају Србије и Хрватске или Србије и Хрватске и БИХ али и Србије и унутар ње Косова и Метохије а биле су део бивше Југославије.

Растакање Србије

На делу је демонотажа Србије која је кренула још 1918. године стварањем Краљевине СХС односно Краљевине Југославије а онда немачким протекторатом у Другом светкском рату, поделом Србије у време власти Јосипа Броза. Демонтажа Србије настављена је након војне интервенције НАТО-а на Србију 1999. године и отимањем Косова које је мимо резолуције 1244 Савета безбедности УН од стране САД и већег броја држава ЕУ 2008. године признато као држава. Демонтажа Србије се попут других држава на Балкану врши и преко ММФ и услова и притиска ЕУ и НАТО и стратегијом задуживања и уништавања као у случају Грчке или непостојања државног индентитета као у случају Македоније. Демонтажа је дефинисана и у концепту неуспелих држава у случају БИХ и Косова. Поред територијалне демонтаже Србије, на делу је и културна, образовна и социјална демонтажа Српског народа, православља.

Протекторална монтажа Балкана?

На основу матрице демонтаже, сада се планира нови експеримент монтаже држава и народа Балкана по новим правилима „интеграција“ усмерених на државну и етничку послушност и губитак суверенитета. Нове интеграције након разарарња Балкана су модели протекторалног и хегемонистичког концепта држања држава и народа у стању покорности и контролисаних демократија. Народи и етнички принципи и религија губе своју аутономију и предају се моћним државама на старатељство. Стратегијски постављен је модел да ни једна нација не буде на Балкану стабилна и утицајна и да се на етносукобима и социјалним и економским разликама држава Балкана, одржава општи поредак моћи унутар држава ЕУ. Србија и српски народ су третирани ка реалиизацији унутрашње демонтажи и поделе у самом бићу српског народа и у конфронтацији са другим народима, пре свега Хрватима, Бошњацима – муслиманима и Албанцима али и Црногорцима. Покушаји „царинских унија“ на Балкану нису у дужем периоду могући али као протекторални простор биће инфраструктурно и саобраћајно умрежен за потребе ЕУ и НАТО.

Томислав Кресовић

Видовдан

Поделите:
6 replies
  1. MAJK
    MAJK says:

    Dan „primirja“ 11.11.1918.g.-treba slaviti u Srbiji,KAO (SRPSKU) POBEDU NAD FASIZMOM.
    Dan osnivanja prve Jugoslavije,22.12.1918.g.-sa danasnje tacne gledista,treba obelezavati u Srbiji,kao DAN SRPSKOG PORAZA ili NACIONALNI DAN ZALOSTI.
    A NIJE TAKO MORALO BITI,jer ,SVI SRBI SU ZIVELI U TOJ DRZAVI…kao I drugi,ali,SRBI NISU ISKORISTILI JUGOSLAVIJU DA SE UJEDINI,VEC SU RAZJEDINJENI.
    I ponovo,posle DRUGOG SVETSKOG RATA,OPET ISTO…
    Recimo,otac Vesne Pusic,Eugen Pusic,bio je visoki cinovnik NDH,odlikovan od ustaskog rezima…
    I POSTAO AKTIVAN SLUZBENIK U POSLE 1945.G.???
    SA NAMA?
    Kao Pavelic posle prvog rata,vec dokazani ustasa I antisrbin,bio delegat u Beogradu dvadesetih godina…
    Srbi sve zaboravljaju…ILI NE ZNAJU DA BUDU „DRZAVOTVORNI“?
    Mogli smo iskoristiti sansu,Beograd je bio centar,POBEDNIK,OBA PUTA,DZABA…
    UVEK SU NAM NEKE „BRNABICE“ PODMETALI…
    Najbolje da Milka Planinc bude novi predsednik vlade Srbije,ove,RASHODOVANE.
    A DA JOSIP BROZ BUDE PREDSEDNIK SRBIJE…ILI „REGIONA“ U KOME SRBA VICE NECE BITI.
    „Ubi“ nostalgija…NEKOGA.
    Posto prici nema kraja,ja da sam Vlast,uveo bih ministarstvo za SRBE U BIVSIM JUGOSLOVENSKIM REPUBLIKAMA.
    Iza tog bezazlenog naziva,formirao bih sekretarijate,po jedan za svaku bivsu republiku,sa ciljem cuvanja uspomena,odrzavanja kulture,EKONOMSKIH I PRAVNIH POTRAZIVANJA,borbe za PRAVA SRPSKOG NARODA…
    I u kancelarijama,sa mapama etnicke srpske zemlje na zidu,birali bi smo,predsednike opstina,na srpskoj zemlji,od Krajine,federacije BIH…
    KAO ITALIJANI ZA ISTRU I DEO DALMACIJE,koji biraju predsednika opstine Pula decenijama…
    Ali,ako je Pasic sve bacio u djubre…ako smo Titu dali vlast,a da Srba vise nismo ni videli…zasto bi danasnja vlast PRESEKLA TU SAMOUBILACKU SPIRALU?
    A taman im „krenulo“…lako ide TRANZICIJA…TARZANIZACIJA…LOVE KO BLATA,KOJI CE NAROD VRACATI.
    Dakle,DEMONTAZA SRBIJE I SRPSKIH ZEMALJA SE ISPLATI I dog god je tako,nema promena.
    Treba obeleziti 22.decembar 2018.g.,kao STOGODISNJICU SRPSKE GLUPOSTI I SRPSKE NEDRZAVOTVORNOSTI.

    Одговори
  2. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Овог лета навршиће се 139. година од историског Берлинског конгреса, којег су одржале велике силе србофобичних европских и турских империјалиста од 13. јуна до 13 јула 1878. Овај Конгрес је успоставио „половично независне“ државе Србију, Црну Гору, Бугарску и Румунију. Свуда се поред Турака увукла Аустрија, која је постала посредник и потписних извесних уговора између тих нових „независних“ држава и дотадашњих окупатора и тиранина њихових земаља и обеспртављених и потлачених народа.
    Имајући у виду да су се Бенџамин Дизраели – Бекoнсфилд, Ото Бизмарк и Џула Андраши, као представници србофобичних западно-европских тријалиста – империјалиста посебно истицали у подржавању Османског империјализма. Упрегли су Аустрију да им буде претходница продора према Истоку.

    У овом контексту цитирали бисмо маџарског масона, окултисту, идолатристу, езотеристу кнеза Андрашија (Count Gyula Andrassy). Он је излазећи пред јавност после Берлинског конгреса у Пештанском сабору 1878. године дословно рекао: „Окупацијом је Босне и Херцеговине ударен клин у експанизвност панславизма; стануто је змији ногом за врат, која би иначе могла бити опасна за Аустро-Угарску монархију…“ (Види: Редакциони Одбор, Споменица Босанско-Херцеговачког устанка 1875-1925, Београд, 1925, стр. 41; Jasper Ridley, The freemasons – A history of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, стр. 215/216).

    Други значајан датум србофобичних западно-европских империјалиста-тријалиста и антихриста био је Лондонски уговор о миру 30/5 1913, који је потписан у Лондону између малих балканских држава и Турске империје. Други члан поменутог уговора гласи:

    „Султан уступа њиховим величанствима Савезничким Суверенима све територије своје Империје на европском континенту, изузев Албаније“.

    У члану Трећем стоји:

    „Султан и њихова величанства Савезнички Суверени објављују да они препуштају Њ . В. Императору Немачке, Њ. В. Цару Аустрије и Краљу Маџарске, претседнику Републике Француске, Њ. В. Краљу Велике Британије и Ирске и Императору Индије, и Њ.В. Цару свих Руса проблем повлачењу граница Албаније и свих питања у вези са Албаније“.
    Иначе, с друге стране о Лондонском уговору о миру 1913. године, проф. Станоје Станојевић, каже:

    „ЛОНДОНСКИ УГОВОР О МИРУ 30/5 1913, између Србије, Бугарске, Грчке, Црне Горе с једне и Турске с друге стране. – Турска је по Л. У. уступила савезницима све своје територије на европском копну западно од линије Кнос-Мидија, са изузетком Албаније (2). Турска и савезници оставили су великим силама бригу, да уреде делимитацију граница Албаније и сва остала питања, која се тичу Албаније (3). Турска је уступила савезницима острво Крит (4). Турска и савезници поверили су Великим Силама, да одлуче о судбини свих турских острва Јегејског Мора, сем Крита и полуострва Атоса (5). Турска и севезници споразумели су се, да оставе уређење финансијских питања, која потичу из завршеног ратног стања и горе споменутих територијалних уступака, међународној комисији сазваној у Париз, у коју су делегирали своје представнике (6). Питања ратних заробљеника, јурисдикције, народности и трговине остављена су да се уреде специјалним конвенцијама (7) В-љ П“. (Види: Проф. Ст. Станојевић. Народна енциклопедија СХС, Књ. друга, И-М, Загреб, 1928, стр. 594).

    Чињеница је, да је и Тајним Лондонским уговором од 26. априла 1915. године Италија обезбедила свој империјалистички интерес на Балкану и „пуни суверенитет над Валоном“.
    Члан 7 гласи:

    „Италија је дужна да представља државу Албанију у погледу њених односа са страним силама“.

    Такође у том контексту треба сагледати клицу међусобних сукоба на Балкану, коју су посејали западно-европски империјалисти-тријалисти, антихристи, езотеристи, идолатристи, ритуалисти, окултисти-магисти преко својих филијала, структура и ћелија међу Србима и осталим балканским народима.

    Такође, имајући у виду да јe њихов србофобични пројекат био и остао да важи и данас, да Србе треба окупирати, сломити, разбити, раслојити, таманити и генетички ослабити и не дозволити им ослобођење и уједињење.

    Одговори
  3. Душан Буковић
    Душан Буковић says:

    Jасно je да су западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти прогласили Балканско полуострво делом интересне сфере НАТО пакта. Разбили су србски народ изнутра и споља. Разбили су и Југославију изнутра и споља у коју су деведесетих година ХХ столећа стигле и окупационе трупе НАТО пакта, да заувек збришу Србе као потенцијалне свезнике Русије, да заштите своје дугорочне корпоративне планове и намере, експлоатацију гаса и нафте из Каспијског залива. Србима је директно и индиректно објављен рат до тоталног истребљења.

    Да поменемо, већи део касписког нафтовода би финансирала америчка влада и њене корпоративне компаније “OVERSЕAS PRIVATE INVESTMENT CORPORATION” and “SOUTH BALKAN DEVELOPMENT INITIATIVE” , као што је пројектовано 1996. године ( Види: Kevin Phillips, American theocracy – The peril and politics of radical religion, oil, and borrowed money in the 21st century, New York, 2006, стр. 82; The war for pipelineistan, Asia Times, January 6, 2002; Go – Ahead for Balkan oil pipeline, BBC News, London, December 28, 2004; Michael B. Oren, Power, faith, and fantasy – America in the Middle East 1776 to the present, New York – London, 2007; Пјер-Мари Галоа, Крв нафте – рат у Босни…).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *