Војна тајна купљена на бувљој пијаци

Поделите:

Једног суморног, јесењег кишног јутра, пре неколико година, овај потписник је на бувљаку налетео на неколико књига с ознаком ВОЈНА ТАЈНА И н т е р н о, са солидно дизајнираним корицама цигла боје у „кожном повезу”, на којима је златотиском утиснут кружни текст ,,РАЗВОЈ ОРУЖАНИХ СНАГА СФРЈ * 1945–1985*”, са штрихованом фотографијом Јосипа Броза Тита, снимљеном док га је у Јајцу, у новембру 1943, портретисао Божидар Јакац.

Наслов једне од тих књига гласи „Кадрови и кадровска политика”, њен аутор је др Драго Николић, генерал-пуковник ЈНА, а била је штампана као петнаеста по реду у едицији ,,Развој оружаних снага СФРЈ 1945–1985”.

Како су се ове књиге нашле на бувљој пијаци и одакле, њихов продавац није хтео да каже, али је ипак понудио некакво објашњење: „Донео неко, као што и све друго неко донесе а неко однесе, купи”.

Листајући ових дана ту књигу, потписник је наишао на многе занимљиве детаље о кадровима и кадровској политици у некадашњој Југословенској народној армији, податке за које није јасно, бар не ако их осмотримо из данашње перспективе, зашто су стављени под печат ,,војне тајне”, макар и ,,интерне”.

Штавише, да су многе од тих чињеница јавно објављене онда када су само одштампане у књизи за посебне намене, можда би трагедија разбијања Југославије била мање крвава, јер они који су у томе учествовали не би могли тако олако да манипулишу јавношћу.

Знала би јавност, на пример, да су под црвеном петокраком, као кадрови у ЈНА, а то значи, као официри, подофицир и војни чиновници, било да су на командним или војно-управним дужностима, после окончања Другог светског рата 1945. године, заједно службовали партизани, домобрани, четници, љотићевци и недићевци, сада сви као официри Југословенске армије, иако су се до јуче гледали преко пушчаног нишана, као припадници зараћених, непријатељских војних формација.

Југословенска армија (ЈА) у оно време била је моћна сила, која је крај рата дочекала са око 800.000 припадника сврстаних у пет армија (50 дивизија) и у Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) са седам дивизија.

Укупно је та војска крајем 1945. имала 56.391 официра и 101.792 подофицира, при чему је 89,8 одсто официра и 79 одсто подофицира било учлањено у Комунистичку партију Југославије (КПЈ).

На крају рата КПЈ је имала 140.000 чланова, а њих 80.000 било је у ЈА.

После извршене демобилизације, пре свега ратног партизанског кадра, крајем 1947. армија, сада већ ЈНА, била је сведена на око 400.000 припадника, организованих у пет армијских области.

У том тренутку, међу официрима ЈНА били су и људи који су током рата, стицајем разних околности, били у некој од формација непријатељски супротстављених партизанској војсци.

Укупно је у активној служби у ЈНА било 3.533 таква официра.

Они су током рата припадали следећим формацијама: домобранима у НДХ (1.963), четницима Драже Михаиловића (727), формацијама Димитрија Љотића, Милана Недића и Косте Пећанца (142), Југословенској краљевској војсци у Африци (14), албанској фашистичкој војсци (4) и словеначким белогардејцима (1).

Тиме се списак не завршава, јер су се на служби у ЈНА налазили и официри који су у рату припадали окупационим снагама: бугарским (322), немачким (215), италијанским (124) и мађарским (18) формацијама.

Из царске руске војске у ЈНА је 1947. године било 5 официра.

Ове податке додатно осветљава чињеница да је већ у јуну 1945. демобилисано и преведено у резерву око 17.000 „углавном несигурних и неспособних, нижих руководилаца” и близу 1.500 „непроверених” официра.

Током 1946. године демобилисано је, преведено у резерву и пензионисано 3.217 старешина ЈНА на вишим дужностима (од положаја команданта и комесара батаљона навише) као и око 14.500 старешина с чином поручника и нижим чиновима.

Током 1947. отпуштено је из ЈНА 1.609 официра (од тог броја, њих 85 због „непријатељског деловања”).

Све у свему, чак и те године, као што смо видели, официрски кадар ЈНА чинили су припадници најмање 14 војних формација, зараћених између 1941. и 1945. на тлу Југославије.

Очито је реч о теми чије би дубље истраживање сигурно донело многа нова, интересантна сазнања, поготово у околностима када су већ широко отворена врата прошлости иза којих су деценијама чамиле чињенице о примени револуционарне правде, онога што се најкраће дефинише као „црвени терор” који је победник примењивао после 1944. године.

———————————————-

Кадрови

Из ове књиге сазнајемо да је почетком 18. века, у доба стајаћих армија, појам кадрови (енглески и француски „cadres” – оквири, рамови) означавао скуп официра и подофицира потребних за образовање војних јединица, а касније скуп старешина мирнодопског дела оружаних снага. За решавање сложених проблема кадровског обезбеђења, у свим армијама је организована персонална служба, као део командно-управне структуре руководећих војних органа. Персонална служба одабира, школује, оцењује, премешта, одликује, унапређује и евидентира кадрове, одређује престанак њихове службе у армији и попуњава јединице резервним старешинским кадром.

Слободан Кљакић

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *