Брисел би да Србија остане гасно слепо црево — нада стиже са истока

Поделите:

Како ће се Србија снабдевати природним гасом када кроз Украјину престане транзит руског 2019. године и када у Европи буду изграђени гасоводи који су планирани? Овим питањима у емисији „Енергија Спутњика“ бавила се Јелица Путниковић.

Како сада ствари стоје, ниједан гасовод чија је изградња планирана неће пролазити кроз Србију. Поставља се питање да ли је то што су Бугарска и Румунија чланице Европске уније кључни разлог што ће гасоводи од Турске, преко Грчке ићи и преко тих земаља до Мађарске, а не кроз нашу земљу. Енергетичар Миодраг Здравковић каже да ово вероватно није објашњење проласка будућих гасовода кроз земље нашег комшилука. Геополитика утиче на овакве планове, али утичу и географија и други фактори. То се најбоље види на примеру „Јужног тока“, објашњава Здравковић.

„’Јужни ток‘ није требало да настане као уговорна обавеза између Руске Федерације и балканских држава, Бугарске, Србије и Мађарске, него као уговорна обавеза Европске уније и Русије. Међутим, акваторија Црног мора је исувише велики. Тај гасовод је требало да буде дугачак преко 1.200 километара. Црно море је дубоко скоро две хиљаде метара, то су незамисливи трошкови. Изградња се исплати само ако се гас продаје на дуже време великим потрошачима, то су земље у централној и јужној Европи или западној“, каже Здравковић.

Он подсећа да је у овом тренутку најизвеснија изградња Турског, а затим ’Северног тока 2‘ који ће довести гас у Европу. То су гасови који ће да се граде и тако ће гас да долази у Европу. ’Северни ток 2‘ је гасовод великог капацитета, 55 милијарди кубика на годишњем нивоу, подсећа Здравковић.

„Што се тиче ’Турског тока‘, предвиђене су две цеви — једна за Турску, друга за Европу — али ова друга је под знаком питања. Зашто? Зато што су се Руси и Турци договорили и после рушења авиона и помирења, кризе који се пре свега огледа у сфери економије, да направе прву цев ’Турског тока‘, чији би капацитет био 15 и по милијарди кубика гаса на годишњем нивоу за потребе Републике Турске. Са производњом у Европи, са градњом ’Северног тока 2‘ и изузимањем Турске из транзита, илузорно је у овом тренутку говорити о гасоводу који би прошао преко Балкана“, објашњава гост Спутњика.

Поставља се питање откуд онда оптимизам Мађара, чији је министар иностраних послова Петер Сијарто изјавио после Економског форума у Санкт Петербургу да су Мађарска, Србија и Русија близу договора о изградњи гасовода „Јужни ток“. Здравковић, међутим, примећује да Русија до данас није потврдила тај разговор, а није ни српска страна. Саговорник „Енергије Спутњика“ не верује у ову тврдњу.

„Тај гасовод би био јако скуп, он је трипут дужи него ’Северни ток 2‘. Да би тај пројекат био исплатив, мора да дође до великих потрошача. Бугарска, Србија и Мађарска су мали потрошачи, ове три балканске земље би имале пре свега значај због безбедног транзита. Тај гасовод би био значајнији овим државама због транзитних такси, али из угла оног ко треба да уложи новац да направи гасовод, из угла продавца, то јест Руске Федерације, ми смо безначајни. Бојим се да ћемо остати кратких рукава“, каже Здравковић.
Он додаје да је важно нагласити да се у овај велики бизнис увек уплиће политика, али да они који имају ресурсе диктирају темпо развоја другим мањим земљама. „Не постоје сумње код мене да Руси имају симпатије за Бугарску и Србију, али у бизнису нема братске љубави. Та земља је данас успешна зато што одавно не извози идеологију, већ економију и бизнис“, истиче Здравковић.

Упитан шта је засад једина алтернатива за нашу земљу, ако заиста ниједан крак било ког гасовода не прође преко Србије после 2019, године, саговорник Спутњика каже да за нас није све изгубљено.

„Србија треба пре свега да прошири капацитет складишта у Банатском Двору и да гас купује унапред. Чак и да га складишти негде у Европи, то кошта, слобода кошта, али безбедност нема цену“, закључује Здравковић у „Енергији Спутњика.

Спутњик

 

Поделите:
1 reply
  1. Dr Miggyy
    Dr Miggyy says:

    Да ли је ова одлука коначна, да Руски гас ипак потеће „Јужним током”? Ми смо требали 2015. године да имамо природни гас овим током, да се нису умешали Западни интереси, САД је требала да нас и Европу снабдева течним нафтиним гасом танкерима. Како цена нафте порасла, производња ТНГ из уљних шкриљаца је прескупа, па се стало. Такође, има неслагања у самој ЕУ, јер се Италија и Француска снабдевају гасом из Африке, а боје се да Немачка буде главни дистрибутер руског гаса у Европи. Амерички ток “Набуко” је пропао и онда “Турски ток” ће надопунити Европу гасом. Надам се да су сви положили испит?!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *