Битка за име Македоније — спрема се нови хаос

Поделите:

Ако би нова македонска влада и успела да на неки волшебан начин дође до већине у парламенту потребне за измену Устава због имена државе, постоје индиције и да би Албанци од Зорана Заева затражили да се у њега убаце неки елементи „тиранске платформе“. То је увод у нову драму.

Промена имена Републике Македоније била би кап у препуној чаши коју Македонци не би могли да истрпе. Нова македонска влада на челу са Зораном Заевим навелико лупа главу како да испуни предизборне услове Вашингтона и Брисела и из македонског Устава избаци званично име Република Македонија — како би Грчка подигла вето и Македонија ушла у НАТО.

Македонија се још од 2004. године налази у „стању вета“ када су у питању пријем у ЕУ и у НАТО јер Грчка не дозвољава да она буде примљена ни у једну од ове две организације чак ни под међународно прихваћеном одредницом БЈРМ (Бивша Југословенска Република Македонија).

Упућени тврде и да је један од разлога што је Македонија била у скоро трогодишњој кризи и на ивици грађанског рата после изнуђених избора од стране Запада, који су резултирали тиме да је губитник уз помоћ Албанаца формирао владу, управо и била промена имена Македоније, како би Грчка одблокирала свој глас, а НАТО могао да се простре широм Македоније. Геостратешки гледано, то би значило да би НАТО тиме „затворио“ круг и „завладао“ од Егеја преко вардарске долине до Јадрана.

Заев, нови премијер Македоније, најавио је да би та држава могла да буде примљена у НАТО и под одредницом БЈРМ, али политиколог из Скопља Бранко Ђорђевски каже да не верује да ће Грчка на тако нешто пристати.

„Грчка овај проблем са именом жели да реши дугорочно, а не на кратке стазе. Тако да мислим да Заев више оваквим изјавама жели да унесе неку еуфорију зарад унутрашње политичке слике. С друге стране, овако нешто није добило признање ни из Грчке али ни из Брисела“, каже он.

Процене Александара Митевског из Центра за истраживање и аналитику из Скопља, много су суморније. Он сматра да би било каква могућност да се Македонија другачије зове изазвала нову кризу у тој држави, а да ни одржавање референдума о промени имена, које се најављује, не би био повољан сценарио.

„Да било који политичар, странка или влада предложе референдум, само би пребацили кривицу са себе на народ. А с обзиром на то да знамо како су прошли избори прошле године, и како је прошао референдум 2004. за територијалну реорганизацију, нико не верује да би тај референдум био фер. Тако да свака помисао на мењање имена државе узрокује и нову кризу“, каже Митевски.

И Ђорђевски под велики упитник ставља референдум, напомињући да ту има доста нејасноћа — од тога какво би референдумско питање било, до тога ко би надгледао спровођење референдума и тако даље.

„Ја сам, што се тога тиче, песимиста. Нисам сигуран да би тај референдум уопште и успео, а постоји могућност и да га уопште и не буде. То код мене изазива веома озбиљну зебњу поводом тога шта на крају може да се произведе како би се задовољила обећања која је нова влада дала Западу“, каже он.

Никола Димитров, нови министар спољних послова Македоније, већ је најавио и да би Република Македонија, како сада пише у Уставу, могла да промени званично име у Горња Македонија, што би, како је рекао, било довољно да задовољи Грчку, а Скопљу отвори врата Алијансе. Међутим, да би се то десило, Заев би морао да мења Устав, а то би значило да мора да има и двотрећинску већину у парламенту, коју сада нема.

Наши саговорници кажу да би подршка у парламенту могла да се нађе сасвим сигурно код Албанаца, али да је питање да ли би на то пристала највећа опозициона опција — ВМРО-ДПМНЕ.

У незваничним оценама тврди се да би се ту можда и могао наћи неки компромис јер се велики део људи из бивше власти налази пред оптужницама за разне злоупотребе и малверзације, које би Заев могао да искористи као уцењивачки капитал — слобода у замену за глас у парламенту.

Такође, незванично, постоје индиције и да би Албанци „искористили овај тренутак“ и од Заева затражили да се у склопу промене Устава поводом имена убаце и неки елементи „тиранске платформе“, што би био њихов услов да гласају за промену имена, а зарад НАТО загрљаја.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *